S obzirom na podatke o rastu BDP-a u prvom kvartalu koji je prevazišao prethodna očekivanja, bolje globalne ekonomske prognoze i brzo otvaranje ekonomija CIE zahvaljujući poboljšanoj epidemiološkoj situaciji, Istraživački tim Erste Grupe je povisio prognozu rasta BDP-a za 2021. godinu na 5,1% sa 3,8% iz prethodnog kvartala. Do sada se oporavak uglavnom zasnivao na industrijskoj proizvodnji, izvozu robe i državnoj potrošnji, dok je potrošnja domaćinstava bila niža zbog restriktivnih mera i neizvesnosti.
To će se promeniti u narednim kvartalima, jer Istraživački tim Erste Grupe očekuje snažan oporavak potrošnje domaćinstava. Štaviše, u nekim zemljama je primetan snažan podsticaj kroz javne investicije. Po njihovom mišljenju, ekonomije CIE bi mogle dostići nivoe BDP-a pre pandemije u narednih nekoliko kvartala, s tim što će većina njih to postići u drugoj polovini godine. Iako još uvek postoje rizici povezani sa još jednim talasom pandemije na jesen ili zimu, situacija bi ovog puta mogla biti drugačija. Dva ključna indikatora mogu pomoći u proceni neophodnosti restriktivnih mera, koje bi mogle biti regionalnog obima umesto nacionalnog: broj hospitalizovanih i broj vakcinisanih. Naime, što je veći broj vakcinisanih, broj hospitalizovanih bi mogao biti manji. Napredak u vakcinaciji i dostupnost celokupnog spektra vakcina bi do tada trebalo da značajno smanje i zdravstvene i ekonomske troškove u poređenju sa prethodnim talasima. Najkonkretniji rizik po prognoze Erste Grupe u ovom trenutku vidi se na strani ponude, gde industrijska proizvodnja može biti ograničena nedostatkom međuproizvoda (tj. poluprovodnika) i povećanjem cena faktora proizvodnje.
Kada se posmatra realni BDP korigovan za efekte sezonalnosti i kalendara u poređenju sa četvrtim kvartalom 2019. pre pandemije, većina zemalja beleži brz ekonomski oporavak od trećeg kvartala 2020. godine. Rumunija i Srbija su već dostigle nivoe BDP-a pre pandemije i premašile ih za 0,8% u prvom kvartalu 2021. godine. Hrvatska, koja je bila najviše pogođena u drugom kvartalu 2020. godine, krenula je u postepeni oporavak i dostigla 98,5% svog nivoa pre pandemije. Većina zemalja CIE još uvek je bila oko 1,5-5% ispod nivoa iz četvrtog kvartala 2019. godine, s tim da su Češka i Slovačka beležile najveću razliku. Slovačka je zabeležila brz oporavak u trećem i četvrtom kvartalu 2020. godine, ali je potom usledio još jedan osetan pad u prvom kvartalu 2021. godine, dok su oporavak u drugoj polovini 2020. godine, kao i pad u prvom kvartalu 2021. bili blaži u Češkoj.
Još zanimljiviji i raznovrsniji uvid pruža analiza komponenti BDP-a. Iako državna potrošnja jedva da pokazuje ikakve znakove negativnih efekata povezanih sa pandemijom, potrošnja domaćinstava i dalje je umerena u celoj CIE. Neke zemlje, poput Češke i Slovenije, bile su u prvom kvartalu 2021. ispod 95% nivoa potrošnje domaćinstava pre pandemije, dok su Rumunija i Srbija bile blizu 98%.
Valute zemalja CIE su beležile porast tokom celog drugog kvartala zahvaljujući padu američkog dolara, ublažavanju ograničenja zbog pandemije i rastuće inflacije. Očekuje se da će valute CZK, HUF i PLN ostati stabilne ili ojačati do kraja godine, a rumunski lej će verovatno oslabiti usled povećanja deficita bilansa tekućih transakcija. Srpski dinar je od početka godine bio stabilan na nivou oko 117,6 u odnosu na evro, pošto je Narodna banka Srbije i dalje aktivna na tržištu. S obzirom na visok nivo deviznih rezervi NBS-a, kao i na raspoloživost dodatne repo linije Evropske centralne banke iz predostrožnosti u iznosu od milijardu evra, velika je verovatnoća da će kurs EUR / RSD ostati stabilan blizu aktuelnog nivoa.