Dva miliona građana sledeće godine postaju ePacijenti

Država će razvojem više od 20 novih elektronskih servisa pokušati da do kraja 2023. prevede oko dva miliona građana Srbije da postanu ePacijenti i da do usluga domova zdravlja i bolnica dolaze elektronskim putem. Očekuje se da već sledeće godine zakažu i do 50 miliona usluga putem portala eZdravlje i mobilne aplikacije i tako brže dođu do željenog pregleda.

Akcionim planom za 2022-2023, koji je usvojila Vlada Srbije, planirano je i uspostavljanje elektronskog zdravstvenog kartona do kraja godine, a već od naredne, zahvaljujući sistemu eBolovanje, pacijenti neće morati da odlaze po doznake kod izabranog lekara, jer će se ceo proces odvijati onlajn.

Uvid u jedinstveni eKarton, upisane dijagnoze i propisane lekove, imaće kako pacijent, tako i lekari iz različitih ustanova, državnih i privatnih, koje pacijenti posećuju. Na jednom mestu biće objedinjena cela istorija lečenja, što će pomoći efikasnijoj razmeni podataka između doktora opšte prakse i lekara specijalista, objavio je NALED. 

- Jedan od prvih koraka ka uvođenju eKartona i potpune digitalizacije biće postavljanje nove modernije IZIS platforme, a kako bi sistem potpuno funkcionisao, neophodno je njegovo uvezivanje i sa privatnim i vojnim zdravstvenim ustanovama, koje dosad nisu bile deo ovog sistema. Cilj je da do kraja godine unapređeni IZIS koristi do 30% bolnica, a da se tokom 2023. uključe i preostale zdravstvene ustanove – kaže Jelena Radnović Vukčević, šefica Jedinice za zdravstvo u NALED-u, koji će putem CHISU projekta, uz podršku USAID-a, pratiti sprovođenje akcionog plana i obaveštavati javnost o rezultatima.

Među 18 mera akcionog plana za sprovođenje Programa digitalizacije zdravstvenog sistema, nalazi se i uvođenje eUputa koje će izdavati lekari specijalisti, rešavanje problema termina i uputa bez termina, kao i uvođenje jedinstvenih registara za elektronsko praćenje izdavanja recepata i potrošnje lekova, imunizacije, preležanih bolesti, nalaza i otpusnih lista. Institucije će, takođe, moći putem uvezanih baza podataka da razmenjuju informacije o rođenim i umrlima osobama, genetskim predispozicijama i sl.

Po prvi put će u našem zdravstvu krenuti da se primenjuje i veštačka inteligencija koja će doprineti  efikasnijoj obradi velikog broja informacija u radiološkoj dijagnostici, a proces lečenja trebalo bi da ubrza i automatizovano tumačenje laboratorijskih rezultata. 

Akcioni plan za sprovođenje Programa digitalizacije u zdravstvenom sistemu je podeljen na pet posebnih ciljeva, a glavni cilj je da se kroz proces digitalizacije osigura kvalitetnija, efikasnija i dostupnija zdravstvena zaštita kroz bezbedno korišćenje elektronskih usluga. Opšti uspeh u realizaciji svih aktivnosti meriće se napretkom na Globalnom indeksu digitalizacije zdravstva.

U razvoju Programa digitalizacije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije za period 2022-2026 učestvovalo je više od 60 stručnjaka ispred Radne grupe Koordinacionog tela za digitalizaciju u zdravstvenom sistemu, uz rukovodstvo Kabineta predsednice Vlade i Ministarstva zdravlja i učešće Ministarstva odbrane, Ministarstva finansija, Kancelarije za ITE, RSJP, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, ALIMS, brojnih komora zaposlenih i ustanova u zdravstvenom sistemu, udruženja pacijenata, NALED-a i drugih poslovnih udruženja. Izradu Programa i pratećeg akcionog plana podržali su Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i projekat CHISU, finansiran od USAID-a.