Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Politika, oružje i ustanici

Kroz istoriju
Foto: Vesna Zdravković
Piše: Vesna Zdravković

Konak kneza Miloša ponovo je otvoren i to novom stalnom izložbom koja je podeljena na istorijski i etnološki deo. Srbija, njeni vladari i život Srba u XIX veku dostupni su javnosti, a od kraja avgusta i početka septembra ukoliko bude povoljna epidemiološka situacija posetioce očekuju predavanja i koncerti.

Trgovac, vojvoda, vožd i knez – sve u liku jednog čoveka za kojeg se vezuju mnoge zanimljive priče I anegdote. Miloš Obrenović ostavio je iza sebe i značajna zdanja poput konaka u Topčideru. Iskoristili smo ove tropske dane i posetili konak kneza Miloša sa namerom da Vam predstavimo novu stalnu izložbu. Taj istorijsko-kulturno spomenik zbog rekonstrukcije i korone bio je zatvoren do juna ove godine kada otvara vrata građevine stare skoro dva veka. Naš vodič je kustos Istorijskog muzeja Srbije Boris Marković.

Izložba je podeljena na istorijski i etnološki deo. Postavka u prizemlju 190 godina starog konaka posvećena je Prvom srpskom ustanku, kao i životu srpskog naroda u XIX veku. Drugi deo stalne postavke koja se nalazi na spratu konaka predstavlja političku istoriju Srbije XIX veka. Sagovornik kaže da je nova postavka u celosti posvećena političkoj istoriji prema ideji njenog autora istoričara Vladimira Merenika. Pomagale su mu Katarina Mitrović, istoričarka umetnosti i etnološkinja Dragana Vidović.

Vožd Karađorđe i znameniti ustanici

- U donjem holu vidimo naoružanje iz Prvog srpskog ustanka. Postavljeni su brojni originalni predmeti koji su pripadali voždu Karađorđu, knezu Milošu i njegovim naslednicima, kao i primerci naoružanja znamenitih ustanka – hajduk Veljka, Tanaska Rajića, Pop Luke Lazarevića, Petra Dobrnjca i drugih. Imamo i jednu prostoriju koju je radila Dragana Vidović, etnološkinja posvećenu životu Srba u Osmanskom carstvu. Onda prelazimo na Kočinu krajinu, pa posetioce čeka Orašački zbor, bitke Mišarska, Deligradska i tako stižemo do propasti ustaničke Srbije 1813. godine.

Na spratu konaka kreće se od Drugog srpskog ustanka i u prvom planu su platna “Takovski ustanak”, jedne od najvrednijih slika Paje Jovanovića i Đure Jakšića. Istorijska priča zatim teče dalje i obuhvata čitav XIX vek da bi na kraju stigli do 1903. godine i Majskog prevrata.

Autentična dekoracija

U Miloševo vreme, pripoveda nam kustos, donji deo konaka odnosno dvora bio je namenjen pomoćnom osoblju, dok bi na gornjem spratu boravio knez. Najviše je koristio divanhanu koja je autentično dekorisana, znači da je iz vremena gradnje konaka 1831. godine, a služila je za prijem gostiju i vođenje razgovora uz kafu.

Autentična je i Šarena soba u kojoj se mogu videti, između ostalog Miloševa kapa za spavanje i lula. Interesantna je kaljeva peć koja je iz vremena kada knez Miloš nije bio na vlasti odnosno kada je konak koristio knez Aleksandar Karađorđević. Najverovatnije je da je ta peć iz četrdesetih, pedesetih godina XIX veka. Pored Šarene sobe, u kojoj je inače 1860. godine i preminuo knez Miloš nalazi se njegova Molitvena soba odnosno Bogomolja.

U najavi predavanja, koncerti, predstava

Što se tiče posetilaca ima ih, ali ne u onoj meri koliko se očekuje krajem avgusta i početkom sepembra kada bi trebalo da bude i veći broj gostiju u Beogradu. Nadamo se da korona neće ponovo zatvoriti vrata konaka i Istorijskog muzeja Srbije, jer su u planu raznovrsne aktivnosti.

Boris Marković otkriva za “Srpsku ekonomiju” da će u konaku biti organizovana predanja o srpskom XIX veku kojima će prethoditi određena stručna vođenja kroz izložbu.

Teme predavanja biće različite od graditeljske delatnosti kneza Miloša, umetnosti do privatnog života i ambicija ljudi iz Miloševog vremena. I još neke manje poznate istorijske činjenice izložene na jedan zanimljiv način.

Trebalo bi da bude obnovljen i muzičko-scenski igrokaz “Što se bore misli moje” autorke Zlate Tipold, u planu su i koncerti, najavljuje naš sagovornik.

preporučujemo da izdvojite vreme i provedete ga u hladu platana. Možete i da sačekate kraj leta i početak jeseni i da se sa kustosom Borisom Markovićem upustite se u avanturu kroz istoriju.

Ostali naslovi

Potrebne brže regulatorne reforme za ekonomski razvoj  
Srpska ekonomija
Zakonodavna aktivnost države primetno je usporila tokom ove godine, pokazuju rezultati poslednjeg Kvartalnog izveštaja NALED-a o statusu regulatorne reforme u Srbiji. Dok je tokom prva tri kvartala 2023. bilo doneto 164 različitih propisa – zakona, podzakonskih akata i strateških dokumenata, u istom periodu ove godine usvojeno je 119 propisa, što je gotovo 30% manje
Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih