Siva ekonomija stagnira ili pada

Iako su iza nas dve pandemijske godine i ponovo su prisutni poremećaji na globalnom tržištu usled ratnih sukoba, dug period u kojem je realno očekivati beg privrede u sivu zonu u pokušaju preživljavanja nije uticao na stavove domaćih privrednika koji većinom smatraju da je siva ekonomija u Srbiji u poslednjih pet godina ostala na istom nivou ili da čak pada. 

To je pokazalo najnovije istraživanje percepcije privrede o sivoj ekonomiji, sprovedeno u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje. Čak 60% privrednika ocenjuje da su uslovi poslovanja dobri što je za gotovo polovinu više nego pre pet godina. Član Naučnog veća NALED-a Goran Pitić ipak poziva na oprez imajući u vidu snažan rast inflacije i negativne efekte koje nosi povećanje svih cena na rast sive zone.

- U novim okolnostima još više na značaju dobija potreba za hitnim usvajanjem Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025. čiji fokus treba da bude na savremenim digitalnim rešenjima, elektronskim procedurama i transakcijama i pažljivo odmerenim podsticajima za privredu. Smatramo da bi to trebalo da bude jedna od prvih stavki na agendi nove Vlade Srbije – navodi Pitić.

Istraživanje je pokazalo da privrednici kao glavne razloge za postojanje sive ekonomije vide visoko poresko opterećenje zarada i parafiskale (više od tri četvrtine odgovora) te je potrebno sprovesti mere Programa za poresko rasterećenje zarada, posebno najnižih, uspostavljanje registra neporeskih nameta, ali i mera za podsticanje preduzetništva i smanjenje rada na crno, jačanje kapaciteta inspekcija i dr. 

- Borba protiv sive ekonomije je jedan od prioriteta Ministarstva finansija jer su posledice veoma štetne – i za državu koja gubi deo budžetskih prihoda, i za privredu koja posluje uz poštovanje propisa, ali i za građane. Zato smo, između ostalog, uveli novi sistem e-fiskalizacije, tu je i novi sistem e-faktura. Takođe, iz godine u godinu smanjujemo fiskalno opterećenje zarada. Naš cilj je da pomognemo privredi i da je rasteretimo i od te politike nećemo odustati - rekla je Ana Jović, sekretarka Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Vlade Srbije.

Među prioritetnim merama Programa biće stimulisanje bezgotovinskih plaćanja. Istraživanje je pokazalo da 49% privrednika prihvata samo gotovinu od koje im stiže tri četvrtine prometa. Nezainteresovanost kupaca da plaćaju bezgotovinski i visoke troškove navode kao glavne razloge za takvu situaciju. S druge strane, 86% onih koji prihvataju kartice, instant i onlajn plaćanja navode da im je to pozitivno uticalo na poslovanje.

- Kada je reč o podršci preduzetnicima i mikro i malim preduzećima, zajedno sa resornim institucijama, bankama i finansijskim sektorom radimo na prvom POS programu kojim je predviđeno da besplatno opremimo i do 25.000 prodajnih mesta POS terminalima i omogućimo online prodaju uz subvencionisanu trgovačku naknadu u trajanju do godinu dana, bez dodatnih troškova – rekao je Zlatko Milikić, tim lider projekta GIZ-a za Srbiju.

Privrednici smatraju da je siva ekonomija najprisutnija u građevinarstvu i da raste kod zanatskih usluga dok je u padu u ugostiteljstvu i trgovini. Procenjuju da svako deseto preduzeće u njihovoj delatnosti nije registrovano, ali je procenat onih koji su spremni da ih prijave pao sa 60 na 54%. Tvrde da za 88% radnika uplaćuju pune doprinose i priznaju da im na ruke isplaćuju do 12% plate, ali da njihova konkurencija na ruke daje i do trećine. 

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.