Olimpijsko zlato 2026. godine najskuplje u istoriji

Zimske olimpijske igre Milano–Kortina 2026 su u toku, a pored sportskih dostignuća, ove godine se obara još jedan rekord – materijalna vrednost olimpijskih medalja. Razlog nije to što medalje sadrže više zlata. Količina zlata ostala je uglavnom nepromenjena decenijama. Ono što se dramatično promenilo jeste cena plemenitih metala.

Materijalna vrednost zlatne medalje iz 2026. godine odražava njen sastav, ali i aktuelne nivoe cena plemenitih metala na tržištu. Olimpijska zlatna medalja teži približno 500 grama, ali sadrži samo oko 6 grama čistog zlata, dok ostatak mase čini pretežno srebro. Po tržišnim cenama od oko 5.000 američkih dolara po unci zlata i 76 američkih dolara po unci srebra, materijalna vrednost jedne zlatne medalje procenjuje se na približno 2.100–2.200 dolara.

Srebrna medalja, koja takođe teži oko 500 grama i u potpunosti je izrađena od srebra, ima vrednost od približno 1.200–1.300 dolara. Time medalje iz 2026. godine postaju najvrednije u istoriji modernih Olimpijskih igara.

„Zanimljivo je da se količina zlata u olimpijskoj medalji gotovo nije promenila tokom proteklog veka. Ono što se dramatično promenilo jeste cena samog zlata. Ovogodišnje olimpijske medalje jasan su primer kako tržišna vrednost fizičkog zlata prelazi u stvarnu, merljivu vrednost“, izjavio je Georgi Hristov iz kompanije Tavex.

Pre samo dve godine, tokom Letnjih olimpijskih igara u Parizu 2024, materijalna vrednost zlatne medalje iznosila je približno 900–1.000 USD. Danas je ta cifra više nego udvostručena, što jasno odražava snažan rast cena zlata i srebra.

Prve Zimske olimpijske igre održane su 1924. godine u Šamoniju, u Francuskoj. Tada je zlatna medalja težila oko 55 grama i, slično današnjim medaljama, sadržala je približno 6 grama zlata. Po tadašnjoj zvaničnoj ceni zlata, samo sadržaj zlata u medalji iz 1924. vredeo je oko 5 dolara. Danas tih istih 6 grama zlata vredi blizu 1.000 dolara. Razlika nije u količini zlata, već u njegovoj ceni.

Za sportiste, olimpijska medalja je neprocenjiva – rezultat godina discipline, odricanja i fokusa. Ipak, iza simbola stoji ekonomska realnost: cena plemenitih metala direktno utiče na opipljivu vrednost čak i najprestižnijih svetskih priznanja.

Istorija olimpijskih medalja, na mnogo načina, ujedno je i istorija zlata – imovine koja čuva svoju vrednost tokom vremena i dostiže nove maksimume u periodima ekonomske neizvesnosti.