Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Ekonomski potencijal dijaspore veći od investicija

Kako crowdfunding platforme i alternativno finansiranje mogu da podrže lokalni razvoj
Srpska ekonomija

Iako zvanične statistike o broju naših ljudi u inostranstvu nisu usaglašene, o ekonomskom potencijalu dijaspore nema sporenja – zahvaljujući doznakama u Srbiju je samo tokom prošle godine ušlo oko tri milijarde evra. Prema podacima Svetske banke, u prethodnoj deceniji dijaspora je godišnje slala u maticu od tri do 3,7 milijardi evra što je za 50% više od prosečnog priliva stranih ulaganja. Usmeravanje tih sredstava u donacije i pokretanje biznisa značajno bi ubrzalo privredni rast Srbije.

Najviše novca, gotovo 30%, stiže iz Nemačke, oko 15% iz Švajcarske i 8,5% iz Austrije, a obezbeđivanje platforme preko koje bi donirali ili uložili u odabrane projekte, jedno je od efikasnih rešenja da podrže zajednice iz kojih su potekli, ocenjeno je na vebinaru „Dijaspora & donacije“, koji je organizovao NALED zajedno sa asocijacijom Loud Crowd, u okviru projekta „Alternativno finansiranje i donacije za lokalne zajednice u Srbiji“. Projekat je omogućilo Nemačko savezno ministarstvo za privrednu saradnju i razvoj (BMZ) putem Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje.

- Nemačka razvojna saradnja je prepoznala značaj NALED-ove platforme za donacije putem koje smo zajedno s privredom iz našeg članstva na početku pandemije za tek nešto više od mesec dana obezbedili podršku u vrednosti od 250.000 evra za 41 lokalnu samoupravu. Između ostalog, donirano je 55 tona hrane za 11.000 domaćinstava, 67 računara i medicinska i zaštitna oprema. Takva platforma može da pomogne u povezivanju lokalnih zajednica kojima je potrebna pomoć sa privredom i pojedincima iz zemlje i inostranstva koji tu pomoć mogu da pruže, bilo da je reč o finansijskim sredstvima ili in-kind donacijama u proizvodima i uslugama- rekla je Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a.

- Putem platformi za alternativno i grupno finansiranje kao što je crowdfunding, dijaspora može da pomogne lokalnoj zdravstvenoj ustanovi, finansira obnovu lokalnog muzeja ili opremanje prostora za mlade preduzetnike, projekte očuvanja životne sredine kao što su pošumljavanje ili čišćenje reka, podrži umetnike i druge kreativce ili investira u nove start-upove i dobre poslovne ideje. Ovim projektom želimo da mapiramo potencijal za saradnju i identifikujemo šta su barijere za veća ulaganja dijaspore, kao i da osnažimo lokalne samouprave i nevladine organizacije da osmisle i ponude kvalitetne projekte – istakla je Daniela Funke, direktorka GIZ Srbija.

Na vebinaru je istaknuto da je izgradnja poverenja i saradnje dijaspore s maticom važan korak, a država je već napravila pomak izradom prvog nacrta Akcionog plana za sprovođenje ekonomskih migracija koji predviđa pojednostavljenje procedura za slanje deviznih doznaka i uspostavljanje platforme za donacije dijaspore do 2023. godine.

istraživanja pokazuju da dijaspora najčešće donira pojedincima – siromašnim i teško bolesnim licima i to putem namenskih računa, SMS-a ili fondacija. S druge strane, postoji manjak poverenja u doniranje posredstvom državnih institucija zbog nedovoljne transparentnosti i straha da novac neće otići u prave ruke.

Ostali naslovi

Sve sofisticiranije praznične prevare
Srpska ekonomija
Kako se približavaju novogodišnji praznici, podsećamo vas da to nije vreme samo za magiju i slavlje, već i idealna prilika za prevarante da zloupotrebe prazničnu jurnjavu za poklonima i dobrim ponudama. Usred sjaja proslava kraja godine, identifikovano je nekoliko istaknutih prevara koje ciljaju potrošače u različitim regionima i na različitim jezicima
Društvo u Srbiji i dalje pretežno patrijarhalno
Srpska ekonomija
„Čak 48% svetske migrantske populacije čine žene. One imaju ograničen pristup zdravstvu, obrazovanju, zapošljavanju, socijalnoj pomoći, često su nezaštićene od nasilja i izložene riziku seksualne i radne eksploatacije, kao i trgovini ljudima“, navela je Jovana Stamenković iz GIZ na otvaranju događaja „Izazovi i prilike u migracijama: perspektiva rodne ravnopravnosti“
Radnicima prilikom odabira posla najvažnija visina plate
Srpska ekonomija
Visina plate ostaje najvažniji faktor za odabir posla u Srbiji,a za čak 66% ona je presudan kriterijum. Ipak, dobri međuljudski odnosi su i dalje izuzetno važni, jer ihkao predusne prilikom odabira poslodavaca navodi više od polovine ispitanika (61%). Na trećem mestu nalazi se mogućnost učenja i napredovanja, koja je važna za više od trećine ispitanika
Šta spaja Rokfelere, Milenu Dravić, Moma Kapora i Cuneta Gojkovića?
Srpska ekonomija
Od trenutka kada se u svom punom sjaju i raskoši predstavio Beogradu 1912. godine, hotel Bristol, arhitektonsko remek-delo ingenioznog Nikole Nestorovića, stekao je status centra mondenskog života u srpskoj prestonici. Podignut je u srcu Savamale
Zgradi Stare pošte vraća se originalni izgled
Srpska ekonomija
Zgrada Stare pošte na Savskom trgu, u okviru Beograda na vodi, uskoro će biti potpuno rekonstruisana, a nakon završetka radova, nekada monumentalnoj građevini biće vraćen originalni, raskošni izgled iz 1929. godine, kada je i podignuta u srpsko-vizantijskom stilu. U Korunovićevom zdanju biće smešteni Arheološki muzej i dve pozorišne scene
E-fakture kao osnova digitalne transformacije u Srbiji
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji zahteva prevazilaženje brojnih izazova kako bi digitalna rešenja postala temelj potpunih transformacija u privredi i državnim organima koji se bave porezima, o čemu smo razgovarali sa profesorkom finansija i kreativne ekonomije dr Hristinom Mikić sa Metropolitan Univerziteta u Beogradu
Šta mladi očekuju i kako poslodavci mogu da odgovore?
Srpska ekonomija
Tokom oktobra 2024. godine, Startuj Infostud je sproveo istraživanje među 1805 mladih u Srbiji kako bi stekao dublji uvid u njihove stavove i iskustva na tržištu rada. Rezultati ukazuju na značajne promene koje generacija Z donosi u poslovno okruženje, ali i na izazove sa kojima se suočava na početku karijere
Najbolji rezultati u oblasti društvene odgovornosti i brige o zaposlenima
Srpska ekonomija
Istraživanje koje je sprovela Američka privredna komora u Srbiji u saradnji sa konsultantskom kompanijom EY, pod nazivom „Uvidi o politikama i aktivnostima kompanija u oblasti ESG-a i održivosti“, otkriva ključne trendove i izazove s kojima se kompanije u Srbiji suočavaju
Nova strategija za stare izazove
Srpska ekonomija
Povratak u domovinu često je izazov koji prevazilazi individualne priče povratnika. Oni koji se vraćaju u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji, prinudno ili svojevoljno, suočavaju se sa nizom poteškoća: od ponovne izgradnje života u zemlji iz koje su jednom otišli, preko prevazilaženja traumatičnih iskustava iz inostranstva
Jesen je pravo vreme za sadnju
Srpska ekonomija
Život u gradu ne mora da znači da nismo povezani sa prirodom. Zeleno utočište možemo napraviti i sami. Naime, urbano baštovanstvo je rastući globalni trend koji uveliko stiže i kod nas. Podrazumeva uzgajanje kako dekorativnih biljaka, tako i voća, povrća ili začinskog bilja na krovnim terasama, balkonima, krovovima, u zajedničkim baštama, vertikalnim vrtovima