Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Obeleženo 100 godina Vazduhoplovne akademije

Beograd
Foto: Ivan Urošević
Srpska ekonomija

Svečanom akademijom održanom sinoć u Jugoslovenskom dramskom pozorištu Vazduhoplovna akademija je proslavila prvih 100 godina školovanja srpskog civilnog i vojnog vazduhoplovnog kadra. Tom prilikom izvedena je predstava „Život je let – vek sna o letenju“ u režiji Gorčina Stojanovića i dodeljene su jubilarne plakete i jubilarne značke Vazduhoplovne akademije.

Prisutnima su se obratili državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Ivica Radović i v.d. direktora Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija dr Gabrijela Grujić. Državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Ivica Radović čestitao je ovaj značajan jubilej Vazduhoplovnoj akademiji, koja danas predstavlja modernu obrazovno-vaspitnu ustanovu, gde se učenicima obezbeđuje visok stepen znanja iz stručnih i opšteobrazovnih predmeta.

„Vazduhoplovna akademija, zajedno sa svojom nastavnom jedinicom u Vršcu i visokom školom strukovnih studija, predstavlja Nacionalni vazduhoplovni centar, koji obrazuje stručnjake za vojno i civilno vazduhoplovstvo. Zahvaljujući uspesima koje postižu njeni učenici, ali i saradnji sa sa privredom, MUP-om, Vojskom Srbije, stranim i domaćim kompanijama, kao i drugim školama i fakultetima, Vazduhoplovna akademija je jedan od najboljih predstavnika našeg dualnog sistema obrazovanja o čemu svedoči i izuzetan interes među učenicima za upis u ovu školu. U decenijama koje su pred nama očekujemo da će Vazduhoplovna akademija nastaviti da unapređuje svoj rad i da će ostati moderno uređena i savremeno opremljena škola sa stručnim nastavnim kadrom. Ministarstvo prosvete će i dalje podržavati svaku uspešnu inicijativu ove škole koja svoj kvalitet u radu zasniva na profesionalizmu, posvećenosti, ali i dugoj i bogatoj tradiciji. Zbog toga je Vazduhoplovna akademija, kao jedna od najstarijih stručnih škola, tako značajan činilac našeg sistema stručnog dualnog obrazovanja“, istakao je prof. dr Ivica Radović.

„Čast je biti polaznik Vazduhoplovne akademije, a odnedavno je i vidljiva privilegija učiti u sistemu dualnog obrazovanja na najsavremenijim nastavnim sredstvima, u najmodernijim trening centrima, među obnovljenim ili novoizgrađenim prostorima. Međutim, mi ne gradimo samo zdanja. Gradimo i karaktere svojih učenika kao tvrđavu: jedan red teorije, drugi red prakse, a između neraskidivo vezivno tkivo reči i ličnih primera posvećenih profesora. To je suština procesa školovanja u sistemu dualnog obrazovanja. Ishodište su diplomci koji, pored teoretske spremnosti, već imaju u svom iskustvu sate, dane i nedelje znanja primenjenog u praksi. Vazduhoplovna industrija počinje ovde – u školi. Putnički i kargo letovi, ali i odbrana našeg neba, deo su procesa usvajanja znanja i sistema vrednosti. Ljubav prema letenju, prema slobodi, prema svojoj otadžbini, koren je svake profesionalne posvećenosti

polaznika Vazduhoplovne akademije. Država je uložila sredstva i nastaviće da podržava razvoj ove škole. Obnovili smo i unapredili školsku zgradu u Beogradu, a gradi se i čitav kompleks Vazduhoplovne

akademije u Vršcu, gradu bogate kulturne baštine, a danas i gradu savremenog srpskog vazduhoplovstva“, izjavila je dr Gabrijela Grujić, v.d. direktora Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija.

U zgradi Vazduhoplovne akademije na Dorćolu, u Bulevaru vojvode Bojovića, 22. septembra 1924. počela je da se piše istorija srpske prosvete i modernog stručnog obrazovanja, industrije i srpskog vazduhoplovstva. Upravo iz ove zgrade, koju je projektovao Josif Bukavac, iznikli su brojni tehničari, piloti, inženjeri, arhitekte, generali, univerzitetski profesori, akademici, kao i značajna imena naše istorije poput Petra Drapšina, Zage Malivuk, Zlatka Rendulića, Leonida Šejke i mnogih drugih. Čitav vek jedne od najstarijih školskih institucija na ovim prostorima ispunjen je brojnom arhivskom građom koju je proslavljeni reditelj Gorčin Stojanović pokušao da oživi kroz priču o ostvarenju sna o letenju. A priču su na sceni „Ljuba Tadić“ ispričali Nebojša Ljubišić, Ana Radović, Dragan Mićanović, Nebojša Milovanović, Milena Vasić, Lazar Đukić, Nikola Rakočević, Marta Ožegović i Nikola Jovanov. Predstava je nastala za potrebe obeležavanja velikog jubileja Vazduhoplovne akademije i neće se naći na redovnom repertoaru Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

„Scenskim događanjem pod nazivom ’Život je let’ i podnaslovom ’Vek sna o letenju’, pokušali smo ne samo obeležiti jedan nesvakidašnji jubilej, nego, kroz neku vrstu ’dokumentarne bajke’, iskazati divljenje i poštovanje za ljudski napor u stremljenju ka boljitku, napretku i punoj emancipaciji kroz obrazovanje. Čovekova žudnja za znanjem, obrazovanjem, veštinama, ovaploćena je u želji da se vine u visinu, da savlada prostranstva, upozna se sa drugim ljudima i prostorima – da leti, metaforički, ali i sasvim zbiljski. A sasvim lično, svoju radoznalost u vezi sa svim onim što omogućava tu jedinstvenu čovekovu potrebu, ali i njeno ostvarenje, imao sam privilegiju zadovoljiti – i više od toga – kroz rad na ovoj filmsko-scenskoj fantaziji o letenju“, izjavio je Gorčin Stojanović.

Na Svečanoj akademiji dodeljene su jubilarne plakete i jubilarne značke Vazduhoplovne akademije.

Specijalna plaketa Vazduhoplovne akademije dodeljena je Milošu Vučeviću – predsedniku Vlade Republike Srbije. Jubilarne plakete su dobili su Jirži Marek – generalni direktor Er Srbije, Predrag Jovanović – direktor Kontrole letenja Srbije i Crne Gore i Rajner Beker – generalni direktor MTU Maintenance Serbia. Jubilarne značke dobili su: Bogoljub Lazarević – ministarstvo prosvete, Ivan Popović – Kontrola letenja Srbije i Crne Gore, general-potpukovnik Duško Žarković, komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije, Mirjana Kovačević, Dejan Đorđević i Davor Lukić – Vazduhoplovna akademija.

„Pripremajući se za obeležavanje ovog našeg jubileja prolazili smo kroz opsežnu arhivsku građu škole i shvatili da ona ne beleži samo istoriju naše škole, nego i istoriju našeg naroda i našeg vazduhoplovstva. Pronašli smo podatke, dokumente i snimke o važnim događajima, istaknutim profesorima i đacima naše škole, koji su istovremeno značajni za našu istoriju. Ovaj bitan trag trebalo je ovekovečiti, a taj zadatak je maestralno obavio režiser Gorčin Stojanović, koji je prepoznao da letenje nije samo znanje i umeće, već i umetnost. Vazduhoplovna akademija je danas Nacionalni vazduhoplovni trening centar, a za taj naš uspeh zaslužni su i večerašnji dobitnici naših jubilarnih plaketa i jubilarnih značaka“, izjavio je dr Goran Cvijović, direktor Vazduhoplovne akademije.

Ostali naslovi

Podeljeni građevinski paketi za izbeglice
Srpska ekonomija
Gradska opština Zemun organizovala je dodelu građevinskih paketa za dve porodice izbeglih lica na teritoriji opštine Zemun. Porodica Janka Musulina dobila je fasadni materijal za izolaciju, završno uređenje svoga doma u Zemun polju. Nevenki Španović isporučeni su fasadni materijal i stolarija za kuću u batajničkom naselju Šangaj
Ostvaren dobar prinos duvana uprkos vremenskim uslovima
Srpska ekonomija
Proizvođači duvana, Serdar Stevica, Ivan Vladisavljević i Vladimir Lovas u selu Kuzmin i Bingula, ugostili su direktora Uprave za duvan, Slobodana Erdelja, predstavnike Uprave za duvan i Fitosanitarne inspekcije, kao i kompanije Japan Tobacco International (JTI), sa kojom ovi proizvođači imaju dugogodišnju saradnju
Za izgradnju najvećeg vetroparka u Srbiji 47 miliona evra
Srpska ekonomija
Erste Banka i kompanije Masdar i Taaleri Energia su na svečanoj ceremoniji u Vrdniku, u prisustvu visokih zvaničnika i predstavnika ovih kompanija, potpisali ugovor o finansiranju izgradnje vetroparka Čibuk 2, koji će generisati 154 MW električne energije. Očekuje se da će ovaj vetropark, na oko 40 kilometara od Beograda, u opštini Kovin
Galenika, 79 godina: Rast je uspeh svih zaposlenih
Srpska ekonomija
U godini kada obeležava 79 godina liderstva u farmaceutskoj industriji, kompanija Galenika nastavlja sa konstantnim rastom kroz značajno proširenje portfolija proizvoda i dalju internacionalizaciju poslovanja. U prvih sedam meseci ove godine, Galenika je registrovala čak 90 proizvoda u Srbiji i na tržištima regiona
Renovirana kuća šestočlanoj porodici Šarović-Stojković u Vlasotincu
Srpska ekonomija
Siniša Šarović i Dragana Stojković, sa svoje četvoro maloletne dece, će predstojeće zime imati znatno bolje i bezbednije uslove za pristojan život nego ranijih godina jer im je, zahvaljujući donaciji Fondacije Ana i Vlade Divac, porodična kuća nedavno renovirana
Vasilije Micić gost Centra za fiziologiju napora i sports medicinu
Srpska ekonomija
Gost Centra za fiziologiju napora i sportsku medicinu našeg fakulteta FMN u Kragujevcu bio je proslavljeni srpski košarkaš i osvajač bronzane medalje na nedavno završenim Letnjim olimpijskim igrama u Parizu, Vasilije Micić. Centar je ustanovljen na inicijativu dekana dr Vladimira jakovljevića, aktuelnog specijalnog savetnika u Ministartvu prosvete
Akademik Ruske akademije nauka Aleksandar Leonidovič Gincburg počasni doktor Univerziteta u Kragujevcu
Srpska ekonomija
Na Univerzitetu u Kragujevcu, 25. septembra 2024. godine sa početkom u 12.00 časova, v.d. rektora Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Vladimir Ranković promovisaće akademika Ruske akademije nauka Aleksandra Leonidoviča Gincburga u počasnog doktora Univerziteta u Kragujevcu
Beč uskoro dobija najduži pešački i biciklistički most u gradu
Srpska ekonomija
Grad Beč planira izgradnju pešačkog i biciklističkog mosta dugog 700 metara, koji će povezivati različite delove grada i važne tačke u opštini Donauštat. Iako u ovom kraju već postoji dobra veza tramvajskom linijom 26, situacija za pešake i bicikliste nije najpovoljnija
Otvorene dve nove saobraćajnice u Beogradu na vodi
Srpska ekonomija
Ulica ideja ispod mosta Gazela u dužini od 600 metara i deo novoizgrađene Ulice Luke Ćelovića Trebinjca od Ložionice do Ulice ideja u Beogradu na vodi zvanično su pušteni u saobraćaj
Rade Radivojević: Rimus je i ove godine bio visoko kvalitetan
Srpska ekonomija
U organizaciji Udruženja kompozitora Srbije, održan je festival pod nazivom RIMUS – Revija instrumentalne muzike Srbije. Festival je otvorio predsednik Udruženja kompozitor Rade Radivojević