Iva Đinđić Ćosić: Energetsko siromaštvo nije od juče

Iva Đinđić Ćosić, ekspert za pravo energetike ispred Udruženja za pravo energetike Srbije (UPES) bila je jedan od učesnika u debati Fondacje Centar za demokratiju i Friedrich Ebert Stiftung , na kojoj je govorila o smernicama za prepoznavanje i način rešavanja problema energetskog siromaštva Energetske zajednice od 29.08.2022. godine, regulatornom okviru Republike Srbije, ali i preporukama Evropske Komisije o energetskom siromaštvu.

U diskusiji su učestvovali: Zoran Ilić, Ministarstvo rudarstva i energetike; Zoran Ristić, UGS Nezavisnost; Danilo Ćurčić, A11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava; Ksenija Petovar, profesorka Arhitektonskog i Geografskog fakulteta u penziji; Goran Radosavljević, FEFA Institut; Iva Đinđić-Ćosić, Udruženje za pravo energetike Srbije; Kirsten Schönefeld, direktorka kancelarije Fondacije Friedrich Ebert u Beogradu; Nataša Vučković, Fondacija Centar za demokratiju. Razgovor je moderirao Miloš Obradović, novinar.

Iva Đinđić Ćosić iz Udruženja za pravo energetike Srbije na početku svog izlaganja skrenula je pažnju na to da energetsko siromaštvo nije od juče, ali da će pandemija a onda i sukob u Ukrajini sigurno produbiti ovaj problem.

„Prema podacima Eurostata 7,4 odsto građana EU nije moglo da održi adekvatan nivo toplote dok je u Srbiji taj procenat oko 9,5 odsto, a u Albaniji 35 odsto. Dakle, razgovori o energetskom siromaštvu nisu novina niti nešto o čemu se nije do sada vodilo računa.

Mi smo imali smo ranu implementaciju regulative i direktive koja daje mandat Energetskoj zajednici da sačini smernice i predloži mere za smanjene energetskog siromaštva. Pitanje je kako se dolazi do mera i kako se definiše energetsko siromaštvo i na osnovu čega mi definišemo energetski siromašnog kupca. Odgovor je nizak prihod, visoka potrošnja raspoloživog dohotka za energiju i loša energetska efikasnost.

Energetska zajednica je imajući sve pomenuto u vidu predložila da definišemo siromašnog kupca kao onoga koji ne može da obezbedi adekvatnu toplotu, hlađenje, osveteljenje, energiju za napajanje uređaja neopodnih za usluge koje podrazumevaju pristojan život i zdravlje“, objasnila je Đinđić Ćosić posebno naglašavajući kratkoročne i dugoročne mere koje treba preduzeti kako bi se energetsko siromaštvo smanjilo.

Naime, u kratkoročne mere, Energetska zajednica je svrstala zaštitu od isključenja ugroženih kupaca, mogućnost odloženog plaćanja računa, direktnu finansijsku podršku, odbitak od mesečnih računa kao i besplatan broj kilovat časova a sve u cilju, kako će se izraziti Ćosićeva „smanjenja stresa kojem su izloženi energetski siromašni potrošači“.

„Međutim, vrlo su jasne preporuke šta država ne treba da radi, a to je da ne interveniše na energetskom tržištu direktnim uticajem na cene pogotovo ne regulisanjem cena energije za sva domaćinstva“, naglasiće Ćosićeva završavajući nabrajanjem onih poteza koji bi na dugi rok trebalo da dovedu do smanjenje ove vrste siromaštva:

„Rekonstrukcija zgrada, poboljšanje sistema grejanja i izolacija, energetski saveti, edukacija i na kraju podrška korišćenju obnovljivih izvora energije, što je i alfa i omega budućnosti“.