Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Ozelenjavanje Pančeva: 35 stabala javora za čistiji vazduh i zdraviju planetu

Pančevo
Foto: Brose/Marko Petrović
Srpska ekonomija

U cilju doprinosa lepšoj i zdravijoj životnoj sredini za građane Pančeva, kompanija Brose zasadila je 35 stabala javora duž Ulice Svetozara Šemića, u blizini buduće glavne autobuske stanice. Ova inicijativa naglašava posvećenost nemačke kompanije očuvanju životne sredine i predstavlja njen doprinos zelenijoj budućnosti zajednice u kojoj posluje.

Ceremoniji sadnje prisustvovali su predstavnici Grada Pančeva, kao i mnogobrojni partneri i saradnici kompanije. Akcija ozelenjavanja sprovedena je u saradnji sa JKP Zelenilo Pančevo. Zaposleni u kompaniji, koja je četvrti svetski dobavljač komponenti za automobilsku industriju, lično su dali svoj doprinos sadnji kao volonteri.

„Za nas u Broseu održivost nije samo popularna reč. Ona je duboko ukorenjena u našu korporativnu strategiju i služi kao vodeći princip u odlukama koje donosimo, s ciljem da već za godinu dana dostignemo klimatsku neutralnost u procesima gde god poslujemo. Čvrsto verujemo da je održivo poslovanje i naša dužnost – prema kompaniji, životnoj sredini i čitavom društvu. Stabla javora koja danas sadimo ne samo da će ulepšati okruženje i obezbediti čistiji vazduh na lokaciji na kojoj se svakodnevno okuplja veliki broj građana Pančeva, već su ona i korak ka zelenijoj, održivijoj budućnosti kakvoj Brose teži“, istakao je Andi Šmit, direktor za ljudske resurse u kompanije Brose.

Drveće je prirodni „čistač“ vazduha, a ozelenjavanje važna mera za upravljanje kvalitetom vazduha, naročito u gradovima kao što je Pančevo, koje se često visoko kotira na listama najzagađenijih gradova. Jedno odraslo stablo može da ukloni i do 50 kg prašine i drugih zagađivača iz vazduha. Istovremeno proizvodi dovoljno kiseonika za dve odrasle osobe i apsorbuje preko 25 kg CO2 godišnje, zbog čega je dragoceni saveznik u borbi protiv klimatskih promena. Drvoredi su u gradovima takođe važan termoregulator u letnjim mesecima jer snižavaju temperaturu vazduha.

Ulaganje u životnu sredinu jedna je od mera koje Brose sprovodi u težnji da dostigne ambiciozne ekološke ciljeve – da do 2039. postane ugljenično neutralna kompanija i da postigne klimatsku neutralnost u poslovanju na svim lokacijama na kojima posluje do 2025. godine. U okviru ovih mera, plan je da se koriste samo obnovljivi izvori energije od 2025. godine, uz godišnji porast energetske efikasnosti od tri odsto.

Značajan doprinos održivosti Brose ostvaruje i kroz razvoj samih proizvoda. U svim fazama procesa koriste se reciklirani materijali i cirkularni dizajn kako bi se smanjio otpad. Primera radi, recikliranjem drajvova za e-bicikle godišnje se uštedi 240 tona emisija CO2.

 

Ostali naslovi

Arhitektonsko nasleđe prestonice ponovo sija starim sjajem
Srpska ekonomija
Nalazeći se na mestu gde se vekovima susreću ne samo Sava i Dunav, već i burni istorijski vetrovi sa modernističkim tokovima, Beograd je oduvek privlačio pažnju čitavog sveta autentičnim šarmom i bogatim arhitektonskim nasleđem, koje je naročito bilo upadljivo u njegovom priobalnom delu, u Savamali
Siva knjiga inovacija
Srpska ekonomija
Stvaranje uslova za saradnju nauke i privrede kroz stipendirane doktorate, pojednostavljenje uvoza neregistrovanih medicinskih sredstava za potrebe istraživanja i razvoja i omogućavanje skladištenja podataka lokalnih samouprava u klaudu tri su ključne preporuke najnovijeg izdanja NALED-ove Sive knjige inovacija za 2024. godinu
Bečki fijakeri prelaze na plastične potkovice
Srpska ekonomija
Zbog metalnih potkovica fijakerskih konja koji saobraćaju kroz centar Beča asfalt i kaldrma bečkih ulica sve češće trpe oštećenja. Čelnici grada su zbog visokih troškova popravke ulica odlučili da svim vlasnicima fijakera, koji dobrovoljno žele da učestvuju, subvencionišu prelazak na potkovice od plastike
RGZ uštedeo više od devet miliona evra za Republiku Srbiju
Srpska ekonomija
Republički geodetski zavod je ostvario značajne uspehe u pravosudnim postupcima u toku 2023. godine, čime je uštedeo više od 9 miliona evra u budzetu Republike Srbije. Tokom prethodne godine okončano je 13 parničnih postupaka u kojima je RGZ bio tužena strana, iz oblasti imovinskih odnosa, u kojima su tužbeni zahtevi prema RGZ-u bili odbijeni, odbačeni ili povučeni
Međunarodni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva Agro Belgrade 2024
Srpska ekonomija
Sekretarijat za poljoprivredu Grada Beograda učestvovaće i ove godine na Međunarodnom sajmu voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva „Agro Belgrade 2024”, koji će se održati od 25. do 27. januara na Beogradskom sajmu, saopšteno je iz Sekretarijata za poljoprivredu
Dr Vladimir Jakovljević: Veliko je zadovoljstvo saradjivati sa Institutom Dedinje
Srpska ekonomija
Institut za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje“ je bio domaćin značajnog sastanka posvećenog organizaciji kratkih studijskih programa i edukaciji medicinskih sestara i tehničara iz drugih ustanova. Ovom važnom skupu, prisustvovali su rukovodioci nekoliko desetina zdravstvenih centara iz Srbije i Republike Srpske
Beograd na Sajmu turizma u Zagrebu
Srpska ekonomija
Turistička organizacija Beograda učestvovala je na 11. sajmu turizma „Place2Go” u Zagrebu, gde su posetiocima predstavili ponudu za kratki gradski odmor u srpskoj prestonici
Devet škola širom Srbije dobija savremenu opremu u vrednosti 3,1 milion dinara
Srpska ekonomija
Zahvaljujući donacijama u vrednosti od 3.1 miliona dinara kvalitetnije obrazovanje iz oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike (STEM) imaće više od 5.000 učenika u školama u Novom Pazaru, Subotici, Požarevcu, Pirotu, Zemunu, Ruskom Krsturu, Pančevu, Kraljevu i Beogradu
Prvi bečki bijenale posvećen klimatskim promenama
Srpska ekonomija
Od 5. aprila do 14. jula ove godine prvi put se u glavnom gradu Austrije organizuje „Klima bijenale“. Tokom 100 dana širom Beča biće organizovane izložbe i radionice na temu klime. Centrala događaja biće u galeriji „Kunst Haus Wien“ a prva grupna izložba nosiće naziv „Into the Woods“
Promet na Veletržnici
Srpska ekonomija
Prethodne dve nedelje, na „Veletržnici Beograd” ostvaren je najveći promet kupusa, zatim slede jabuka, šargarepa i zelena salata