Časopis Srpska ekonomija u saradnji sa Fakultetom za međunarodnu politiku i bezbednost Univerziteta Union Nikola Tesla organizovao je danas u Beogradu tribinu na temu Uloga ekonomske diplomatije u privrednom razvoju.
Profesor doktor David Dašić je govoreći o ulozi diplomatije u privredi naglasio da ona predstavlja više od servisa. Podsetio je i da se pojam ekonomske diplomatije upotrebljava više od 30 godina.
„Cilj ekonomske diplomatije je da kreira povoljne političke prilike za promociju domaćih privrednih kapaciteta“, rekao je prof. dr Dašić i dodao da supstrat spoljne politike svake zemlje treba da bude njena ekonomska diplomatija.
Ukazao je na to da ekonomska diplomatija treba da bude sastavni deo diplomatskog sistema države. Ali, primetio je i da danas Srbija nema institucionalizovani sektor ekonomske diplomatije.
„Saradnja sa globalnim finansijskim korporacijama treba da bude imperativ za ekonomske diplomate jer je najveći finansijski kapital u njihovim rukama“, smatra dr Dašić.
O značaju diplomatije kao primenjene nauke govorio je prof. dr Pero Petrović, koji je naveo primer Nemačke.
„Ranije su gledali na ekonomsku diplomatiju kao svojevrsnu ekonomsku špijunažu. Nemci su zaradili 120 milijarde evra na račun grčkih kredita“, kazao je dr Petrović.
Prema rečima dr Petrovića, u procesu evrointegracija trebalo bi srpska privreda da se integriše na nova tržišta.
Uz napomenu da Srbija izvozi samo 20 odsto industrijskih proizvoda, dr Petrović se osvrnuo i na otežan izvoz srpskoh prozvoda na rusko tržište, jer su, kako je primetio, Rusi vremenom postali probirljivi.
Docent dr Srđan Perišić govorio je, između ostalog, o prioritetima i ciljevima spoljne politike Srbije koji su trenutno determinisani samo potrebama u smeru političke reforme u skladu sa politikom Evropske unije i neoliberalnim smernicama.
„Srbija nema spoljnopolitički dokument, to jest strategiju koja bi utvrdila njene spoljno-političke prioritete, ciljeve i pravce“, primetio dr Perišić.
Magistar Slavica Stamenić smatra da institucije Srbije treba da izbegavaju preklapanje delatnosti u ekonomskim oblastima kako bi bile efikasnije i efektivnije čime bi se racionalizovala upotreba ogranicenih resursa.
Prema njenim recima, integracija ekonomskih diplomata u rad ambasada I konzulata Srbije je jedan od osnovnih uslova za razvoj ekonomske diplomatije, ali ne treba zaboraviti ni sprovodjenje institucionalnih reformi koje bi rezultirale restruktuiranjem ekonomije Srbije,čineći je konkurentnom I izvozno orijentisanom.