Savremene tehnologije i inovacije u drvnoj industriji znatno unapređuju produktivnost i konkurentnost srpskih proizvoda. Kako bi uspešno primenili naučna dostignuća i modernizovali proizvodnju, proizvođačima je važna podrška poslovnih asocijacija, stručnih i naučnih udruženja, državnih institucija, istaknuto je na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije.
Okrugli sto „Unapređenje konkurentnosti sektora drvne industrije Srbije kroz upotrebu inovacija i novih proizvodnih tehnologija“ 31.03 organizovalo je Udruženje za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira PKS. U diskusiji su učestvovali predstavnici Ministarstva privrede, Razvojne agencije Srbije, Mašinskog, Šumarskog i Tehnološkog fakulteta, kompanija iz oblasti drvne industrije koje već koriste savremene tehnologije, saopštila je Privredna komora Srbije.
Moderator skupa Ješa Erčić, sekretar Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira PKS, rekao je da je neophodno ulaganje u istraživanje, inovacije i nove tehnološke platforme, koje u kombinaciji sa konvencionalnim (bazičnim) tehnologijama, trebalo bi da povećaju produktivnost i konkurentnost proizvoda drvne industrije Srbije. Potrebno nam je i obrazovanje novih tehnoloških lidera i tehnološke elite za fabrike budućnosti, kao deo koncepta reindustrijalizacije i reinženjeringa. Šumarstvo i na šumi bazirana industrija ima niz komparativnih prednosti u odnosu na druge prerađivačke industrije, koje se pre svega oslanjaju na domaću sirovinsku bazu, domaći dizajn i znanje koji su povezani u jedinstven lanac stvaranja dodate vrednosti, naveo je Erčić.
Saša Stamatović, direktor Uprave za šume predstavio je Koncept unapređenja stanja šuma i šumarstva u Srbiji. Osvrnuo se na Nacionalni šumarski program. Naglasio je da je vrlo bitno da se ceo proces vodi planski, argumentovano, jasno i koordinisano, kako unutar samog sektora, tako i sa ostalim relevantnim oblastima i institucijama. Posebno je istakao da je stanje šuma jedne nacije ogledalo ekonomskih, društvenih i istorijskih prilika.
Profesor Petar B. Petrović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije, govorio je o Evolutivnom razvoju proizvodnih tehnologija, masovnoj digitalizaciji industrije i mestu Srbije u tom procesu, sa akcentom na industriju 4.0 i moguće implikacije u sektoru prerade drveta. Predstavio je Novu platformu evropske industrijske renesanse.
Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra privrede, istakla je podršku ministarstva privrednim društvima iz oblasti drvne industrije i spremnost za svaku vrstu pomoći pri osavremenjavanju proizvodnih linija i fabrika koje se bave preradom drveta.
Milena Radović iz Razvojne agencije Srbije, predstavila je Uredbu o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija. Naglasila je da ulaganja mogu biti u proizvodnom sektoru ili sektoru usluga koja su predmet međunarodne trgovine. Kompanije koje ne mogu da apliciraju su one sa neizmirenim porezima i doprinosima, koje su u poslednjoj godini smanjile broj zaposlenih za više od 10% i kompanije u čijoj vlasničkoj strukturi se nalazi Republika Srbija.
Profesor Branko Glavonjić sa Šumarskog fakulteta u Beogradu istakao je problem uvoza polovne opreme i mašina za drvnu industriju. Oprema koja je zastarela i koja se zamenjuje savremenijom u EU, uglavnom se uvozi i jako je teško biti konkurentan na svetskom tržištu sa takvom opremom. Naglasio je da ne smemo dozvoliti da Srbija izvozi poluproizvode i sirovine i da budemo snabdevači poluproizvodima firmi iz EU, kao što su pojedine zemlje u okruženju to već postale, navodi se u saopštenju.
Primer firme koja koristi najsavremenije mašine i opremu u svom proizvodnom programu je Kronospan SRB iz Lapova. Predstavnici te firme na okruglom stolu su bili Lana Mošić, finansijski direktor i Kristijan Golsner iz Švajcarske fabrike Kronospan. Lana Mošić je predstavila srpsku firmu, proizvodni program, komercijalni program, tehnološke inovacije i najnovija ulaganja od 25 miliona evra u novu presu za proizvodnju ploča iverica. Planovi za naredni period su da povećaju kapacitete za oplemenjivanje ploča. Glosner je predstavio firmu na globalnom nivou, kao i mogućnost slanja srpskih studenata na praksu u njihove firme koje se nalaze u EU.