Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Podsticajne mere za ravnomeran razvoj svih delova Vojvodine

Novi Sad
Foto: Pokrajinska vlada
Srpska ekonomija

Potpredsednik Pokrajinske vlade Đorđe Milićević uručio je danas sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vukom Radojevićem ugovore predsednicima lokalnih samouprava koje su ostvarile pravo na bespovratna sredstva po osnovu dva konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Ugovorima uručenim u Klubu poslanika u Skupštini AP Vojvodine, 9 lokalnih samouprava sredstva će dobiti za uklanjanje divljih deponija s poljoprivrednog zemljišta i privođenje nameni tog zemljišta, dok će po konkursu za dodelu sredstava za sufinansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata u javnoj svojini, sredstva za projekte dobiti 11 lokalnih samouprava.

Potpredsednik Pokrajinske vlade čestitao je predsednicima lokalnih samouprava na dobroj pripremi projekata i konkursne dokumentacije i pozvao ih da budu spremni da i ubuduće učestvuju i na pokrajinskim i republičkim konkursima, čime će doprineti razvoju svojih sredina i poboljšanju života u njima, a istovremeno stvarati i bolji ambijent za dolazak i domaćih i stranih investitora, saopštila je Pokrajinska vlada.

Milićević je rekao da je Pokrajinska vlada prilikom svog formiranja u prvi plan stavila brži ekonomski razvoj Pokrajine u sklopu bržeg ekonomskog razvoja Republike Srbije, u čemu je posebno značajan prioritet da regionalni razvoj bude ravnomeran na celoj teritoriji Pokrajine, u svih 45 lokalnih samouprava.

„Dva današnja konkursa, uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta i njegovo stavljanje u funkciju, kao i izgradnja fekalne kanalizacije i objekata vodoprivrede, jesu mere politike ruralnog razvoja i neke su od ključnih mera koje će poništiti razliku u neravnomernoj razvijenosti lokalnih samouprava“, rekao je potpredsednik Milićević.

Potpredsednik Pokrajinske vlade je naglasio činjenicu da je ovogodišnji budžet Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo - u iznosu od više od 8 milijardi dinara - veći nego prethodnih godina, čime se jasno pokazuje odnos Pokrajinske vlade prema ovoj grani privredne delatnosti. On je dodao i to da Pokrajinska vlada značajne mere podsticaja usmerava i drugim delatnostima, kroz druge sekretarijate i fondove, kao i da se na svim tim aktivnostima intenzivno radi.

Kako je danas rekao pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević, realizacija akcije uklanjanja divljih deponija sa državnog poljoprivrednog zemljišta započeta je u drugoj polovini 2016. godine, kao nova mera nove Pokrajinske vlade. Zahvaljujući ovoj meri, prošle godine je otpad uklonjen sa oko 170 000 m2 divljih deponija, navedeno je u saopštenju.

„Ova mera, kao i ostale mere Sekretarijata za poljoprivredu zaslužuje kontinuitet, jer se njima vodi računa o potrebama naseljenih mesta i doprinosi podizanju kvaliteta života na selu i u manjim sredinama“, rekao je Radojević.

Ove godine, za uklanjanje deponija sa državnog poljoprivrednog zemljišta Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo obezbedio je 15 miliona dinara. Uz učešće lokalnih samouprava koje su na konkursu ostvarile pravo na sredstva iz budžeta – Apatin, Alibunar, Bela Crkva, Vršac, Žabalj, Irig, Kikinda, Novi Kneževac, Subotica – otpad će biti očišćen sa oko 260 000 m2 divljih deponija, a ukupna vrednost čišćenja iznosiće 23.9 miliona dinara.

Po konkursu za dodelu sredstava za sufinansiranje izgradnje i rekonstrukcije vodnih objekata u javnoj svojini, u 2017. godini, za 14 projekata u iznosu od 132.5 miliona dinara sredstva je za naseljena mesta na svojoj teritoriji dobilo 11 lokalnih samouprava – Apatin, Bačka Topola, Beočin, Bečej, Vršac, Kovin, Novi Bečej, Pančevo, Pećinci, Senta i Stara Pazova. Kako je u budžetu od predviđenih 150 miliona dinara preostao iznos od 17.5 miliona dinara, taj iznos će biti uključen u naredni konkurs i verovatno biti objavljen u drugoj polovini ove godine.

Ostali naslovi

Za sat rada u evrozoni 29,8 evra
Srpska ekonomija
Cena rada po satu u EU u proseku je iznosila 25,4 evra, a u evrozoni 29,8 evra. Najveća cena rada po satu isplaćivana je u Danskoj - 42 evra,a naniža u Bugarskoj - 4,4 evra za 60 minuta rada
U Goši novi vlasnik i stari problemi
Srpska ekonomija
Fabrika šinskih vozila "Goša", čiji radnici štrajkuju desetak dana, promenila je vlasnika. Slovačka firma "Žos Trnava" prodala je fabriku za 4,2 miliona evra kompaniji "Lisnart Holdings", čije je sedište na Kipru. To je gotovo dva i po puta više od cene po kojoj je "Trnava" kupila "Gošu" 2007. godine. Ministarstvo rada najavljuje krivičnu prijavu protiv odgovornog lica u "Goši" zbog kršenja Zakona o radu, javlja RTS
Neće biti poskupljenja struje u naredne tri godine
Srpska ekonomija
Proces finansijske konsolidacije restruktiranja EPS-a bazirati pre svega na povećanju efikasnost i naplate, smanjenju gubitaka i optimizaciji broja zaposlenih, izjavio je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić
Srednji kurs 123,8524 dinara za evro
Srpska ekonomija
Dinar je i danas zadržao približno istu vrednost prema evru kao juče. Zvanični srednji kurs iznosi 123,8524 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije
Makedonski biznismen zakupac BIP-a
Srpska ekonomija
Preduzeće "M-6 Eden" makedonskog biznismena Svetozara Janevskog zakupac je Beogradske industrije piva u kojoj planira da zaposli do 300 radnika
Predložen stečaj Konzuma
Srpska ekonomija
Trgovački sud u Zagrebu primio je predlog za otvaranje stečajnog postupka nad Konzumom, koji je 31. marta podnela zagrebačka firma Ovum zbog duga od 9,5 miliona kuna, uvećanog za zakonsku kamatu
Srbija pod nadzorom EK zbog čelika
Srpska ekonomija
Evropska komisija (EK) povećala je danas antidampinške carine na kineske proizvode od čelika da bi se domaći proizvođači zaštitili od štetnog efekta kineskog dampinga na evropskim tržištima. Privremene carine ne uvode se na proizvode od čelika iz Srbije, Brazila, Irana, Rusije i Ukrajine
Usvojen Leks Agrokor
Srpska ekonomija
Leks Agrokor, koji je danas usvojen u Saboru Hrvatske, omogućava postupak uvođenja vanredne uprave u kompanijama koje imaju više od milijardu evra duga i 5.000 zaposlenih
Uključivanje u lanac dobavljača - kontinuitet i sigurno tržište za male firme
Srpska ekonomija
Godina preduzetništva, istakao je Kemiveš, omogućila je podsticajne mere i programe sa ciljem razvoja i unapređenja sektora malih i srednjih preduzeća, kao i ukupnog ekonomskog napretka
Inovacije za moderan srpski nameštaj
Srpska ekonomija
Savremene tehnologije i inovacije u drvnoj industriji znatno unapređuju produktivnost i konkurentnost srpskih proizvoda. Kako bi uspešno primenili naučna dostignuća i modernizovali proizvodnju, proizvođačima je važna podrška poslovnih asocijacija, stručnih i naučnih udruženja, državnih institucija, istaknuto je na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije