Obrazovanje za novi milenijum

Analiza tržišta rada u Srbiji, dualno obrazovanje, hiperprodukcija novih profila i nova zanimanja bile su teme 27. ekonomsko – političkog foruma nay kome je između ostalog, rečeno da dualno obrazovanje uz pomoć države treba da reši problem strzčnih radnih mesta na tržištu rada.

Govoreći o obrazovanju i odlivu kadrova, prof. Mihailo Crnobrnja je primetio da smo mi prvaci sveta u nesposobnosti da zadržimo naše visoko obrazovane kadrove.

“Kroz šta je sve Srbija prolazila poslednje tri decenije uticalo je da i obrazovanje bude neprilagodjeno potrebama. Ekonomski i politicki uslovi su bili šašavi. Rezultat obrazovanja nije loš, ali privredni, društveni i politički sistem su takvi da najbolji biraju da odu u inostranstvu. Moramo da promenimo odnos prema visoko obrazovanim, da oni rade ovde i da se zaista ovde osećaju kao kod kuće”, rekao je Crnobrnja i dodao da je potrebno je da država formira Investicioni fond u koji bi se uključili visoko obrazovani kako bi se iskoristilo njihovo znanje i njihovi kapaciteti.

Za poslednjih 10 godina Srbija je izgubila 385.000 stanovnika, čak 20.000 prvaka gubi na godišnjem nivou i po prvi put se dogodilo da na univerzitetima nisu popunjena sva budžeetska mesta.

“To moramo da znamo kako bismo utvrdili šta hoćemo od obrazovanja,a rezultate onoga što činimo imćemo za 10-15 godina. Na tržištu Srbije pojavio se ogroman nedostatak kadrova na polju nafte i gasa. Potrebno je pre sve obrazovati kadrovi za najveću kompanije Srbije koja zapošlava preko 10.000 ljudi”, kazala je Snežana Lakićević, rukovodilac projekta “Energija znanja” NIS i naglasila da 27 njihovih stipendista studira na najprestižnijim univerzitetima u Ruskoj Federaciji, kao i da su svi ugovorima obavezani da se vrate u Srbiji i da rade u NIS-u.

Vladimir Orlić, poslanik i član Odbora za obrazovanje naglasio je da država treba da kreira strukturu za funkcionisanje slobodnog tržišta i da je u projekte za lakši početak u poslovnom svetu prošle godine uložila 10 milijardi dinara.

“Dualno obrazovanje treba da pomogne u procesu kreiranja lične konkurentnosti”, smatra Orlić koji problem vidi u tome što naši djaci po završetku školovanja nisu spremni za praktičan posao, pa njihovi poslodavci treba dodatno da ulažu u njih.

Da su naši ljudi najintelegentni i zato zaslužuju najbolji model obrazovanja, smatra Gabrijela Grujić, pomoćnica ministra za strateško planiranje, koja je govorila o Zakonu o obrazovanju.

“Ono što donosi ovaj zakon jesu sistemski uredjena prava obaveze i odgovornosti. Mi kroz ovaj zakon tačno regulišemo da svaki đak tokom obrazovanja prodje svo teorijsko gradivo ali i stručno usavršavanje. Svako biće koje se školuje u Srbiji suština je da postane majstor svog zanata. Kompanijama trebaju obrazovani mladi ljudi a ne jeftina radna snaga. Najvažnija spona izmedju teorije i prakse jesu inivacije i kreativnost”, istakla je Grujić.

Najveća ponuda poslova je u IT, elektrotehnici i mašinstvo, ali i prodaja i usluge. Prošle godine čak za 30% je povećana potražnja poslodavaca na tržištu rada.

“Kuvari, automehaničari, vozači i frizeri su postali deficitarni radna mesta odnosno nedostaju. Od ukupnog broja skoro 60% potražnje poslodavaca je bilo za srednjom stručnom spremom. Svega 7% kandidata nemaju nikakvo radno iskustvo dok čak 30% kandidata za posao imaju preko 10 godina radnog iskustvo”, naglasila je Tatjana Vidaković.

Na forumu koji je organizovala Fondacija Konrad Adenauer  se čulo i da poslodavci zahtevaju oglase na engleskom jeziku jer traže kadrove koji govore taj jezik.