Jorgovanka Tabaković o saradnji centralnih banaka

Iza nas je period tokom kojeg smo se suočili sa zdravstvenim i ekonomskim izazovima bez presedana. U takvim neizvesnim vremenima uloga pouzdane centralne banke važnija je nego ikada pre. Ne samo da se od nas očekuje da sačuvamo cenovnu i finansijsku stabilnost, već i da, u koordinaciji sa ostalim nosiocima ekonomske politike, doprinesemo očuvanju radnih mesta i predvidivosti poslovnog ambijenta. Međutim, sigurna sam da za sve nas izazovi nisu nepoznanica, već svakodnevica u kojoj donosimo odluke, rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković na međunarodnom okruglom stolu „Promenljiva uloga centralnih banaka u savremenim međunarodnim odnosima“.

Govoreći o međusobnoj saradnji centralnih banaka, istakla je da su pravi primer rezultata uspešne međunarodne saradnje razvoj i primena Bazel standarda. Dodala je da, iako je međunarodna saradnja tokom pandemije pokazala i slabosti, ona je i dalje neophodna, kako za očuvanje zdravlja, tako i za očuvanje svetske finansijske stabilnosti.

-  Zahvaljujući našim izvanrednim zajedničkim naporima, uspeli smo da je izbegnemo. Da ne živimo u globalizovanom svetu, u kome smo upućeni jedni na druge, pitanje je da li bismo samo deset meseci od izbijanja pandemije imali razvijene vakcine. A Srbija je možda i jedina zemlja koja je svojim građanima u tom trenutku omogućila da biraju između četiri različite vakcine. Ponosni smo i što je Srbija istovremeno sa vakcinacijom svojih građana omogućila vakcinaciju i građana iz država regiona, pod jednakim uslovima. Osim toga, vakcine smo i donirali tamo gde su bile najpotrebnije, i to je solidarnost koju bismo voleli više da vidimo u međunarodnim odnosima - rekla je Tabakovićeva.

Narodna banka Srbije saradnju sa međunarodnim organizacijama neguje u pravcu izgradnje partnerskog odnosa. Srbija je, rekla je guverner, nasledila subjektivitet bivše SFRJ koja je bila jedan od osnivača Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, dok je Narodna banka Kraljevine Jugoslavije postala članica Banke za međunarodna poravnanja još 1931. godine.

- Uspešnom realizacijom savetodavnih, nefinansijskih aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom potvrdili smo posvećenost sprovođenju kredibilne razvojne politike, a bliskom saradnjom sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj omogućili smo razvoj dinarskog tržišta kapitala. Osim toga, učešćem u realizaciji kreditnih linija Evropske investicione banke za mala i srednja preduzeća omogućili smo otvaranje preko deset hiljada novih radnih mesta - istakla je i dodala da smo primer da saradnju ne koristimo da bismo prepisivali rešenja drugih, jer verujemo da monetarna politika mora biti primerena nacionalnim uslovima, uz uvažavanje spoljnih okolnosti.

Guvernerka je posebno ponosna na model repo aukcija koji je razvijen 2012. godine, koji nam je omogućio da po potrebi reagujemo pooštravanjem monetarnih uslova, bez promene koridora osnovnih kamatnih stopa. Upravo je to ono što trenutno i radimo.

- Adekvatnost naše monetarne politike potvrđuju upravo međunarodne institucije, a kontinuitet rezultata u ispunjavanju onoga što sa njima dogovorimo obezbedio nam je kredibilitet u međunarodnim odnosima. Rekordni prilivi stranih direktnih investicija u godinama pre pandemije i priliv od 3 milijarde evra čak i u pandemijskoj 2020. godini najbolje pokazuju da stav međunarodnih institucija dele i međunarodni investitori. Odgovorno i koordinisano vođenje ekonomske politike u prethodnim godinama izgradilo je poverenje i kod naših građana i stvorilo prostor za snažan i pravovremeni odgovor tokom pandemije. Upravo su to razlozi zbog kojih je Srbija među prvim zemljama u Evropi dostigla pretkrizni nivo privredne aktivnosti već početkom ove godine, i što će kumulativno posmatrano u prethodnoj i tekućoj godini zabeležiti rast BDP-a između 6% i 7% - kazala je.

Navela je par primera. U zemlji koja je iskusila hiperinflaciju tokom devedesetih godina 20. veka i u kojoj je prosečna godišnja inflacija od finansijske krize 2008. do 2012. iznosila 9%, u poslednjih devet godina povratili smo poverenje u domaću valutu i postigli da dinarska štednja raste čak i tokom pandemije. Takođe, godinama unazad, devizni kurs dinara prema evru je relativno stabilan, te privreda i građani znaju da mogu da planiraju investicije i potrošnju bez straha od naglih promena kursa. Istovremeno, „ozdravili“ smo bankarski sistem rešavanjem problematičnih kredita i njihovo stanje smanjili za preko 80% u poslednjih šest godina.

- Reagovanjem odmah na početku krize poslali smo jasnu poruku da je centralna banka i dalje garant stabilnosti, čime smo zadržali poslovno i potrošačko poverenje, doprineli očuvanju radnih mesta i sprečili stvaranje panike. Nismo čekali da se problem desi da bismo išli u susret rešenjima. Upravo zbog toga je i Međunarodni monetarni fond ocenio da se privreda Srbije odlično nosi sa izazovima koje je nametnula pandemija, kao i da je u toku snažan ekonomski oporavak - istakla je.

U nastavku se osvrnula na dva ključna izazova koja su pred nama kao centralnim bankarima. Prvi su promene koje donose klimatske politike.

- Iako se i dalje vodi dijalog o tome da li centralne banke imaju mandat da reaguju u oblasti klimatskih promena, jasno je da su klimatski rizici neposredna pretnja po finansijsku stabilnost. Međutim, važno je razumeti da centralne banke nisu glavni nosioci politike u ovoj oblasti i da ne mogu preuzimati na sebe više od onoga što su njihovi zakonski ciljevi. Ne smemo dozvoliti da forma bude iznad suštine i da bespogovorno prihvatanje trendova ugrozi ono što nam je najvažnije: stabilnost, koja nema alternativu. U zavisnosti od toga koliko klimatski rizici mogu uticati na finansijsku stabilnost i sprovođenje monetarne politike, potrebno je razmotriti ih i uvažiti prilikom definisanja naših operativnih okvira. S obzirom da klimatske promene ne poznaju granice, međunarodna koordinacija je ključna za napredak ovog procesa. Koristi od koordinacije na međunarodnom nivou leže u razmeni iskustava, a različitost pogleda i inkluzivnost daju kredibilitet predlozima i odlukama. Istovremeno, rešenja koja su zajednički osmišljena imaju veći potencijal da dovedu do konkretnih rezultata. Narodna banka Srbije je 2. jula ove godine, na dan kada smo proslavili 137 godina od svog osnivanja, postala član grupe centralnih banaka i supervizora u okviru Mreže za ozelenjavanje finansijskog sistema i tako pokazala da je spremna da direktno učestvuje u razvoju najnovijih rešenja na polju ekološki prihvatljivijeg i održivijeg finansiranja - rekla je Tabakovićeva.

Prema njenim rečima, očekivanja od centralnih banaka su velika ne samo zbog prilagođavanja okvira monetarne politike, već i zbog naše ekspertize na koju se oslanjaju brojni ekonomski činioci kada donose odluke.

- Poznato je da centralne banke sprovode nezavisne, visokokvalitetne ekonomske analize i da javnosti isporučujemo činjenice. Zbog toga možemo na vreme da prepoznamo i ukažemo na rizike koji se razvijaju, a koji se mogu odraziti na finansijski sektor i na čitavu ekonomiju. Međutim, neophodan nam je dalji rad na unapređenju kvaliteta podataka o klimatskim rizicima, bez kojih ne možemo da donosimo informisane odluke. Zbog toga je važan rad međunarodnih organizacija, kao što je Fondacija za međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (International Financial Reporting Standards Foundation – IFRS).  Svoju posvećenost razvoju u ovoj oblasti Srbija je pokazala i kada je u septembru ove godine prvi put u istoriji emitovala zelene obveznice. Ujedno smo i prva evropska zemlja van Evropske unije koja je to uradila. Deo sredstava iskoristićemo da podržimo projekte u oblasti obnovljive energije, energetske efikasnosti, saobraćaja, zaštite životne sredine i biodiverziteta, kao i održivog upravljanja otpadnim vodama i sprečavanja zagađenja. Interesovanje za ulaganje u naše evroobveznice pokazalo je preko 200 eminentnih investitora širom sveta, čemu su prethodili uspešni razgovori delegacija Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija s velikim brojem međunarodnih ulagača i finansijskih institucija - naglasila je.

Drugi značajan izazov je razvoj digitalnih tehnologija. Neophodno je, smatra guverner NBS, da centralne banke prilagode svoje politike izmenjenim okolnostima, ali i da razmotre na koji način tehnologija može da se prilagodi ljudima.

- Da mi vladamo njome, a ne ona nama. Svesni smo da najnovije i najmodernije ne znači nužno i najbolje, a svaka inicijativa koja može da se odrazi na stabilnost sistema mora biti adekvatno procenjena i svi rizici uvaženi. Usvajanje tehnologija čija bezbednost nije dovoljno ispitana dovela bi do urušavanja poverenja u centralne banke, što nije opcija. Ubrzanje tehnološkog razvoja znači i uticaj na produktivnost i kamatne stope, a samim tim i na sprovođenje monetarne politike. Razvoj elektronske trgovine menja način određivanja cena i transparentnost ovog procesa, što može uticati na inflaciju i kanale transmisije. Osim toga, tehnološki razvoj omogućava dublju integraciju u globalne lance vrednosti, čineći domaći nivo cena podložnijim uticajima iz međunarodnog okruženja, čemu i svedočimo nakon pandemije. Značajan efekat tehnologija ima i na unapređenja platnog sistema. Međutim, ne smemo zaboraviti one kojima nove tehnologije plaćanja nisu pogodne za upotrebu. Naš zadatak nije da namećemo tehnološke inovacije građanima, već da obezbedimo da promene u preferencijama budu ispraćene na najsigurniji mogući način. Značajno pitanje je i pitanje bezbednosti podataka koji se skladište izvan zemlje porekla, što je takođe još jedan od izazova na koji moramo zajedno dati odgovor - kazala je Tabakovićeva.

Neizbežna tema je i digitalna valuta centralnih banaka, kao i kriptovalute uopšte. Guverner NBS je podsetila da je Narodna banka Srbije među prvima je donela zakon kojim su uređeni načini i uslovi pod kojima se može trgovati kriptovalutama, odnosno digitalnom imovinom.

- I pored izazova, spremni smo na velike korake kako bismo podržali razvojne potencijale. U oktobru 2018. godine uspostavili smo savremeni sistem za instant plaćanja, koji je počeo s radom mesec dana pre rešenja koji je razvijen u Evropskoj uniji. Njegove funkcionalnosti unapređujemo svakodnevno, usled čega smo omogućili i instant plaćanja na prodajnim mestima i plaćanje skeniranjem QR koda na računima. Primer našeg proaktivnog delovanja je i omogućavanje zaključenja ugovora o finansijskim uslugama na daljinu i uspostavljanja poslovnih odnosa sa klijentima putem video-identifikacije, u čemu smo takođe među prvima u Evropi. Uspostavili smo i saradnju s nekoliko domaćih IT kompanija kako bismo razmotrili potencijal za primenu blokčejn tehnologije. Ponosna sam što su interesovanje za naša rešenja pokazale kolege iz brojnih centralnih banaka, sa kojima ćemo rado razmeniti iskustva - naglasila je.

Govoreći o saradnji, primetila je da će će biti neophodna da se odgovori na predstojeće izazove.

- Ona nam omogućava da čujemo jedni druge i da na osnovu uspešnih primera iz prakse unapredimo svoja znanja. Samo ukoliko smo spremni da učimo jedni od drugih, možemo da nastavimo da razvijamo svetsku praksu centralnog bankarstva. Kao što je rekao Ivo Andrić, naš Nobelovac, mostovi uvek nastaju na mestu na kojem je čovek naišao na prepreku i nije zastao pred njom, nego je savladao i premostio kako je mogao, prema svom shvatanju, ukusu i prilikama kojima je bio okružen. Zbog toga je naša saradnja odraz prirodne ljudske potrebe da se povežemo i da na zajedničke prepreke pružimo udružen odgovor - zaključila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.