Radijatore domaćinstava u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce

Radijatore domaćinstava u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce, geotermalni izvori, toplota iz otpada, biogas ili biomasa.

Gradovi i opštine kroz Program obnovljivih izvora u daljinskom grejanju i hlađenju na Zapadnom Balkanu mogu da obezbede sredstva za izradu studija i razvoj projekta.

Evropska banka za obnovu i razvoj i Vlada Austrije za ovo su odvojile četiri miliona evra donacije.

Toplane u pet lokalnih samouprava u Srbiji vrlo su blizu da deo toplotne energije obezbede na ovaj način, čime bi znatno smanjile emisiju štetnih gasova, a cena grejanja bi ostala ista.

Pančevo, Bor i Novi Sad analiziraju da li je moguće da, umesto gasa ili uglja, radijatore zagrevaju i iz velikih solarno-termalnih postrojenja.

Valjevo i Šabac vagaju mogu li da upotrebe toplotne pumpe koje bi koristile toplotu iz postrojenja za preradu otpadnih voda, pišu "Večernje novosti".

"Svetska praksa pokazuje da treba diversifikovati energetski miks i obezbediti toplotu iz što više različitih obnovljivih izvora", objašnjava Bojan Bogdanović, šef Projekta.

Dodao je i da se tako obezbeđuje sigurna isporuka toplotne energije, a toplana može da bira kada će koji energent da koristi.

Kao primer za to da je moguće i sa manje sunca grejati stanove, stručnjaci navode Dansku. Ova država ima 30 odsto manje sunčanih sati nego Srbija, a ovakvi sistemi tamo uveliko funkcionišu.

Uz solarne panele izrađivali bi se sezonski ukopani rezervoari u kojima bi se voda do oktobra zagrejala do temperature do 90 stepeni Celzijusa.

"Uz sve druge prednosti, solarno-termalna postrojenja su dobra, jer su efikasna u toku prelaznog perioda i starta sezone, kada je pokretanje i gašenje kotlova u toku istog dana neefikasno, loše je za sistem i proizvodi dodatne troškove", zaključio je Bogdanović.