Mali: Država partner građanima i privredi

Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je, gostujući sinoć na televiziji B92, da se do juče ujutro do osam časova za jednokratnu pomoć države od 100 evra prijavilo više od 4,26 miliona ljudi, što je uz penzionere i primaoce novčane socijalne pomoći, koji su je automatski dobili, ukupno šest miliona građana Srbije.

Ovo je veliki uspeh ekonomskih mera koje su vezane za smanjenje negativnih posledica izazvanih korona virusom. Na ovaj način smo želeli da podržimo građane i pokažemo koliko je država jaka i stabilna. Dakle, preuzeli smo najveći teret krize i pokazali privredi i građanima, da i u vreme najveće krize mogu da se oslone na svoju državu, naveo je Mali.

On je podsetio da prijave za novčanu pomoć od 100 evra traju do 5. juna, a da će do 7. juna biti isplaćeni svi koji su se prijavili.

Oko 500.000 građana ćemo dnevno isplaćivati, i u narednih 7 dana sve ćemo sve isplatiti. Novca u budžetu imamo i radujem se tom trenutku kada ćemo isplatiti sav novac i pokazati da država stoji iza svojih obećanja, istakao je on.

Ministar finansija je na kritike da je ova mera možda populistička, istakao da je mera isključivo ekonomska, da su tu meru sprovele i SAD i Singapur, najrazvijenije zemlje sveta.

Mali je objasnio da će taj novac, kada dođe u ruke građana, biti potrošen, da novac tako ulazi u tokove, a pokreće se proizvodnja i privreda.

On je podsetio da je to samo jedna od ekonomskih mera paketa vrednog 5,1 milijardu evra, koji čini 11 odsto našeg BDP-a.

To je slika jedne jake i moderne Srbije, koja pritom nijednog trenutka ovim merama ne ugrožava finansijsku stabilnost zemlje, već samo ostvaruje cilj, a to je da se sačuvaju proizvodni kapaciteti i radna mesta i pomogne građanima, poručio je on.

Ministar finansija je naglasio da je, kada je kriza izazvana koronavirusom počela, država obećala povećanje zarada zdravstvenim radnicima od 10 odsto i da je to ispunila, jer su oni imali najodgovorniji zadatak u vreme pandemije, da sačuvaju živote.

Obećali smo i jednokratnu pomoć penzionerima od 4.000 dinara i to smo ispunili. Kada je reč o preduzetnicima, država prvi put u istoriji plaća minimalnu zaradu tri meseca za milion i 52 hiljade zaposlenih, istakao je ministar finansija.

Takođe, Mali je podsetio i na moratorijum na plaćanje kredita koji je iskoristio veliki broj građana, kao i na 200 miliona evra kredita Fonda za razvoj Republike Srbije sa kamatnom stopom od 1 odsto, kao i dve milijarde evra garantne šeme preko poslovnih banaka za koje garantuje država u naredne tri godine.

Privrednici koji su kontaktirali Privrednu komoru Srbije, kažu da su zadovoljni merama. Ako pogledate zemlje u okruženju i u Evropi, mi smo jedna od dve, tri zemlje koja je najviše dala privredi, istakao je Mali.

Ministar je podsetio i da je Srbija u prvom kvartalu ove godine ostvarila stopu rasta od 5 odsto, dok je istovremeno pad u evrozoni bio 3,3 odsto.

On je naveo da je stopa rasta u januaru ove godine bila 6, 5 odsto i dodao da se nije dogodila kriza, prvi kvartal bismo završili sa rastom iznad 6 odsto.

Mali je napomenuo i da će Nemačka imati pad oko 5 ili 6 odsto, Italija i Hrvatska od približno 9 odsto, SAD približno 4,5 odsto, a da će srpska ekonomija pasti najmanje.

Srbija će ostvariti najbolje rezultate u Evropi ove godine, jer su projekcije i MMF-a i Svetske banke, da smo u povoljnijem položaju od ostalih. Siguran sam da ove godine možemo da budemo na pozitivnoj nuli. Otvorili smo ekonomiju u pravo vreme, obezbedili smo dobre ekonomske mere, sačuvali proizvodne kapacitete, građevinski radovi se nastavljaju, gradilišta su otvorena, otvoreni su i kafići i restorani, naveo je Mali.

Ministar je istakao da se narednih dana očekuje otvaranje nekoliko fabrika, jer strani investitori ne odustaju od ulaganja.

Brinemo o svakom dinaru građana, devizne rezerve su nam 13,5 milijardi evra, to je ta razlika danas u odnosu na pre nekoliko godina, morali smo da prođemo teške refome i sad kao rezultat imamo suficit u budžetu nekoliko godina zaredom. Imamo smanjenje stope nezaposlenosti na 10 odsto, stabilan javni dug, stabilne finansije i to sve je naša lična karta iza koje stojimo i zbog čega smo i dalje atraktivna zemlja za ulaganje, poručio je ministar.

On je najavio da će sutra biti održan još jedan sastanak s predstavnicima sektora koji su najviše pogođeni epidemijom koronavirusa, a to su ugostiteljstvo, transport i logistika.

Napravićemo dogovor i izaći sa merama podrške tim sektorima koji već, da napomenem, koriste sve mere pomoći koje imamo u ekonomskom paketu, rekao je on.

Mali je najavio da će se u roku od deset dana izaći i sa dodatnim merama za podsticanje novog zapošljavanja, koje je nedavno najavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako bi se pre svega, mladi, koji su se usled pandemije koronavirusa vratili iz inostranstva u Srbiju, što pre zaposlili i zadržali u zemlji, a oni koji su usled pandemije, ostali bez posla, dobili novo zaposlenje.

Ministar je dodao da u ovom trenutku neće biti potreban rebalans budžeta, možda na jesen, ali ističe da  to nije ništa loše, kao i da će se to raditi samo ukoliko budemo imali višak prihoda.

Na kritike lidera Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa da se država ponovo zadužuje i da je mogla da uzme povoljniji kredit od MMF-a i time uštedi 300 miliona evra, umesto da se zadužuje na tržištu kapitala, Mali je podsetio da je Đilas ostavio građanima Beograda milijardu  i 200 miliona evra duga, kao i da su njegove firme zaradile preko 600 miliona evra dok je bio na vlasti.

MMF je sa Vladom Srbije potpisao stend-baj aranžman 2015. godine koji je uspešno trajao je do 2018. godine, i sad imamo još jedan aranžman koji je u toku. Dakle, Vlada Srbije sarađuje sa MMF-om nekoliko godina unazad, podržali su nas u ekonomskim reformama, tu nema tajni. Zanimljivo da Đilas sada pominje MMF, a 2011. godine, kada je MMF sa Vladom Srbije potpisao ugovor i tražio veću transparentnost javnih finansija, da se novac ne baca i Srbija ne vodi u bankrot, tadašnja vlada ga je raskinula posle samo tri meseca, dok naš aranžman i saradnja traju uspešno godinama, jer ova vlada radi transparentno i odgovorno, naveo je Mali.

On je objasnio da, kada je Đilas rekao da smo od MMF-a  mogli da uzmemo kredit sa kamatnom stopom od nula odsto, nije rekao koje zemlje i pod kojim kriterijumima mogu da uzmu novac, da je on samo za najsiromašnije zemlje na svetu, u koje Srbija ne spada.

To je za siromašne zemlje koje ne mogu same da funkcionišu, kao što su Avganistan, Džibuti, Mauritanija, Tadžikistan, Kamerun, Burkina Faso, Kongo, Gabon, Malavi, Mozambik, Ruanda, naveo je on.

Mali je dodao da Srbija, i da hoće, ne može da uzme ovakvu vrstu pomoći, jer nije siromašna zemlja.

Postoji i drugi vid pomoći, za države koje imaju problem u platnom bilansu i nemaju dovoljno deviznih rezervi i to opet nismo mi, već su taj kredit uzele Albanija, BiH, Severna Makedonija, Togo, opet znatno siromašnije zemlje od nas, i mi jednostavno ne spadamo u tu kategoriju zemalja, ali Đilas je i to zaboravio da napomene, rekao je Mali.

Ministar je podsetio da je Srbija dobila dve milijarde evra na međunarodnom tržištu kapitala i izašla na Londonsku berzu.

Rekli smo da hoćemo da se takmičimo i dobijemo novac od respektabilnih investitora i da budemo jeftiniji od MMF-a. Mi smo ga dobili za 3,125 odsto kamate i to u vreme ekonomske krize. U Đilasovo vreme, kamata na desetogodišnju obveznicu je bila 7,25 odsto, i to u vreme kada krize nije bilo. Pa građani su ukupno 1,4 milijarde dolara kamate platili, pitam se o kojoj uštedi od 300 miliona evra govori Đilas, istakao je ministar.

Mali je podsetio i da su u Đilasovo vreme kamate u jednom trenutku išle i preko 15 odsto, a sada su 2,5 odsto i da građani  to jasno vide.

On je napomenuo i da je zbog koronavirusa realizacija projekta “Srbija 2025” pomerena za nekoliko meseci, ali da je plan isti.

Ministar finansija je ukazao na to da će približno 14 milijardi evra biti investirano u narednih pet godina u infrastrukturu, zdravstveni sistem, obrazovanje, vodovod i kanalizaciju i sve ono što će podići standard i našu privredu.

Prema njegovim rečima, plan je da u Srbiji 2025. godine prosečna plata bude 900 evra, a prosečna penzija približno 400 evra.

Kako je podsetio, krenuo je da se gradi Moravski koridor, u rebalansu budžeta izdvojili smo 3,6 milijardi dinara dodatnih za radove na Moravskom koridoru za ovu godinu koji jeste deo plana Srbija 2025 i apsolutno smo posvećeni tome.

Važno je da država investira, jer to povlači i privatne investicije, a to je pravi podstrek rastu BDP-a i naše ekonomije. Građani treba da budu mirni, jer ćemo se boriti za svaki dinar i svako radno mesto i privreda i građani mogu da se oslone na državu u svakom trenutku, zaključio je Mali, navedeno je u saopštenju Vlade Srbije.