Cilj vlade kreiranje privrede zasnovane na znanju i inovacijama

Predsednica Vlade Srbije Ana Brabić rekla je da ulaganja u oblast inovacija obezbeđuju veći ekonomski rast i kvalitetniji život građanja.

Brnabić je, otvarajući sinoć Treću nedelju inovacija, istakla da inovacije doprinose i jednom od ciljeva vlade u kreiranju privrede zasnovane na znanju i inovacijama.

Cilj vlade je transformacija srpske privrede u kojoj bi rast zasnovan na investicijama prerastao u rast zasnovan na inovacijama, kreativnosti i dodatoj vrednosti, rekla je premijerka i dodala da je to način da Srbija raste i napreduje po mnogo bržoj stopi od postojeće.

Ona je naglasila da Srbija želi da se pozicionira kao regionalni lider i postavi temelje za kontinuirana poboljšanja i zato vlada u tom cilju ulaže približno 90 miliona evra u programe planirane Strategijom za razvoj veštačke inteligencije.

Prema njenim rečima, Strategija je usvojena krajem decemba 2019. godine, čime je Srbija postala prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi i 26. u svetu koja ima takav dokument.

Cilj je da ubrzamo razvoj inovacionog sistema, koji je ključ za efikasniji i dinamičniji rast, a to je ono što je potrebno i Srbiji i regionu, objasnila je predsednica vlade.

Brnabić je podsetila na to da je vlada u poslednje četiri godine mnogo uradila i na polju infrastrukturnih ulaganja, koja su veća od 100 miliona evra.

Uloženo je u infrastrukturu za razvoj inovacija i istraživanje, razvoj startap kompanija i nauku, rekla je premijerka, podsetivši da su završeni naučno-tehnološki parkovi u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Čačku.

Premijerka je ukazala na to da se radi i na izgradnji dodatne zgrade za Elektronski fakultet u Nišu i Fakultet tehničkih nauka, i najavila da će narednog meseca početi izgradnja nove zgrade i za Institut BioSense u Novom Sadu.

Važno je podstaći mlade i omogućiti da se ne plaše da inoviraju, da sami pokrenu kompanije u kojima mogu da se bave naukom i istraživanjima i zato je ključna komponenta reforma obrazovanja, naglasila je Brnabić i dodala da ulaganja u obrazovanje podrazumevaju transformaciju obrazovanja kako bi mladi učili kako da misle, a ne šta da misle.

Ona je podsetila na obavezno programiranje u osnovnim školama i najavila da će sledeće godine izaći i prva generacija koja će znati programiranje i kodiranje i biti znatno spremnija za svet od dosadašnjih generacija.

Tu je digitalni svet - novi predmet od 1. razreda osnovne škole po uzoru na Finsku, formiraju se specijalizovana odeljenja za informatiku u srednjim školama koje godišnje upiše 1.000 učenika, a od toga više od 40 odsto devojčica, predočila je Brnabić.

Važno je, dodala je, i to što je na fakultete između ostalog uveden i program Master 4.0, uspostavljena je saradnja sa privatnim sektorom i stranim univerzitetima, obezbeđena je i pravna sigurnost i trasparentnost i dat jasan signal koja će vrsta kompanija biti podržana.

Želimo da to bude zamajac za razvoj, reformu i rast, rekla je premijerka i dodala da će tome doprineti i osnivanje Nacionalnog fonda za nauku.

Prema njenim rečima, sprovedena je i reforma pravnog okruženja za industrije zasnovane na znanju: zakoni o intelektualnoj svojini, e-trgovini, fondovima i korporativnom pravu.

Brnabić je podsetila i na to da je IT najbrže rastući sektor u Srbiji, čiji godišnji rast je više od 20 odsto, pri čemu je čak u vreme pandemije bio 4,5 odsto.

Ambasador Finske u Beogradu Kimo Lahdevirta naveo je da ta zemlja teži tome da razvoj veštačke inteligencija bude zasnovan na poverenju i usmeren na čoveka, s fokusom na efikasnoj primeni u domenu biznisa i javnih usluga.

Lahdevirta je naveo da Vlada Finske radi na programu "Aurora", čiji cilj je da se stvori veštačka inteligencija, koja će učestvovati u odabiru javnih usluga, kao na primer kad neko traži novi posao.