Većim zaradama do boljeg vrednovanja rada u Srbiji

Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je danas da podatak, koji je saopštio Zavod za statistiku, o tome da je prosečna zarada obračunata u julu po prvi put premašila 510 evra, ukazuje na to da je polako, ali sigurno, trasiran put ka većem vrednovanju rada, ali i da je naša privreda ostala vitalna i tokom pandemije.

Mali je u izjavi za javnost istakao da je prosečna zarada od 60.029 dinara novi okvir u kome se krećemo i istovremeno potvrda da domaća privreda i u uslovima krize vuče napred.

On je ujedno podsetio na to da je pre nekoliko godina prosečna zarada bila 320 evra, dodajući da novi podaci pokazuju ispravnost naše ekonomske politike.

Kada se na to nadoveže i rekordno niska nezaposlenost, jasno je da je naša politika usmerena ka dobrobiti svih građana Srbije, dodao je ministar.

Prema njegovim rečima, očekivanja su i da će povećanje minimalne zarade od 6,6 odsto, neoporezivog dela dohotka sa 16.300 na 18.300 dinara, kao i planirano umanjenje poreza na zarade, uticati na dalji rast zarada.

Pre dve godine opterećenje na zarade je bilo 63 odsto, a sada je 61,2. Naša politika je da opterećenje na zarade smanjujemo ali, naravno, u skladu sa mogućnostima i raspoloživim fiskalnim prostorom, naveo je Mali.

On je dodao da je svestan da je fiskalno opterećenja zarada još uvek visoko, ali da je uveren u to da će se sa većim privrednim rastom u budućnosti stvoriti uslovi za dodatna umanjenja.

Ministar je ukazao na to da je vlada posvećena tome da se očuva životni standard stanovništva i da zbog toga ubrzano radi na privlačenju investicija i stvaranju stimulativnog regulatornog okvira koji će pružiti jednake šanse za sve.

Prema njegovim rečima, vlada je i te kako svesna toga da su i dalje prisutne društvene nejednakosti u društvu, te je promena na tom planu jedna od bitnih tačaka agende u budućnosti.

Mi smo po prvi put u istoriji kao država intervenisali iz budžeta i direktno podržali privrednike sa paketom od 5,8 milijardi evra. Na taj način smo izvršili realokaciju, odnosno pravedniju preraspodelu javnih sredstava, kako bi se pomoglo privatnom sektoru, podsetio je Mali.

Pokazali smo da za nas ne postoje građani prvog ili drugog reda. Stalo nam je da svima bude bolje, ali da, sa druge strane, svako doprinese društvenoj zajednici na svoj način i iskoristi mogućnosti kako bismo podigli privredu i kvalitet života, objasnio je on.

Prema njegovim rečima, Srbija ima puno potencijala, a to sada vide i drugi, poput američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) koja je nedavno došla u Srbiju.

Nedavno je saopšteno da se Srbija po indeksu ljudskog kapitala (HCI) Svetske banke, koji meri razvoj ljudskog kapitala u svetu, nalazi u vrhu u našem regionu. To znači da će dete rođeno danas u Srbiji imati 68-procentnu produktivnost ako završi obrazovanje i bude dobrog zdravstvenog stanja, rekao je Mali.

To je zapravo ta zaostavština koju želimo da ostavimo mladima – da se njihov rad više ceni i plaća, naveo je ministar i izrazio uverenje da je plan po kome će prosečna plata 2025. godine u Srbiji biti 900 evra, a prosečna penzija 430 evra, u potpunosti ostvariv.

Ako smo 2018. godine ostvarili stopu rata od 4,4 odsto, a 2019. godine 4,2 odsto, a ove se godine, što su naša očekivanja, usled pandemije, zadržimo na nuli i uopšte nemamo pad BDP-a, jasno je i da nećemo imati indikatore koji će vući zarade naniže, napomenuo je ministar finansija.

Prema njegovim rečima, to je svojevrsni uspeh imajući u vidu informacije koje dolaze iz okruženja da se planirana smanjenja zarada kreću i preko 20 procenata.

Rekao je i da će na nivou cele godine zarade u Srbiji imati realni rast, te da se sledeće godine očekuje zahuktavanje privrednog rasta.

Mali je istakao i da je nezaposlenost od 7,3 odsto u drugom kvartalu ove godine dokaz da su ekonomske mere doprinele očuvanju radnih mesta uprkos teškim uslovima izazvanim pandemijom.

Ministar je podsetio i na to da su reforme propisa iz radnog zakonodavstva učinili da fleksibilnost rada postane realnost u ekonomskom životu Srbije, te da su i oni doprineli većoj fluktuaciji radne snage unutar privrede, što je takođe imalo uticaj na zarade.