Kako da se investicija u solarne panele isplati

Prosečno vreme koje je u Srbiji potrebno da bi se postalo kupac-proizvođać tzv. prozjumer iznosi četiri meseca koliko traje prolazak kroz administrativne procedure potrebne za postavljanje solarnih panela i priključenje na distributivnu mrežu. Istraživanje NALED-a sprovedeno među prozjumerima pokazalo je da je tek nešto manje od desetine adiministrativne poslove uspelo da završi za manje od mesec dana.  

- Postupak priključenja energetskih objekata je samo jedan od izazova sa kojim se suočavaju svi koji su se do sada upustili u proizvodnju električne energije putem solarnih panela. Više od polovine anketiranih kao ključnu primedbu istaklo je dug period obrade zahteva, zatim da nemaju povratne informacije u kojoj fazi se nalazi njihov zahtev, a više od trećine navodi visoke takse i naknade, suvišnu dokumentaciju, kao i nedovoljno jasne instrukcije za podnošenje zahteva - objašnjava Jasmina Radovanović, šefica Jedinice za imovinu i investicije u NALED-u i dodaje da su istraživanjem obuhvaćeni i potencijalni prozjumeri, kao i jedinice lokalne samouprave.  

Prema njenim rečima, set preporuka koje je NALED pripremio biće predstavljen u prvoj polovini juna i dostavljen resornom ministarstvu i organizacijama kojima prozjumeri moraju da se obrate da bi počeli s proizvodnjom energije.  

Položaj prozjumera i njihovu nameru da investiraju u izvore obnovljive energije dodatno otežavaju, između ostalog, i problemi poput neusaglašenih fiskalnih propisa i posledično visokih računa za struju, nepostojanje povoljnih kredita za finansiranje ugradnje panela, kao i procedure koje podrazumevaju predaju papirne dokumentacije, objavio je NALED.   

Kako bi se postojeći izazovi na adekvatan način rešili, NALED je pokrenuo izradu preporuka u okviru projekta „Podsticanje proizvodnje električne energije iz sopstvenih izvora i poboljšanje položaja kupaca-proizvođača“ u okviru šireg projekta Bolja energija, koji sprovodi USAID. 

- U poslednjih nekoliko godina, koncept prozjumera postao je sve značajniji u energetskom sektoru Srbije. To nas je navelo da detaljno analiziramo njihov status, sagledamo sve prepreke sa kojima se suočavaju i kroz javno-privatni dijalog osmislimo inovativna rešenja koja će ih stimulisati da se upuste u ovakav poduhvat. Kao rezultat toga formulisali smo 15 preporuka – ističe Radovanović i napominje da su njihovom definisanju doprineli i predstavnici institucija i organizacija poput EPS-a, EDS-a, Elektrotehničkkog fakulteta, privatnog sektora, nezavisnih eksperata kao i predstavnika prozjumera. 

Prema najnovijim podacima, u registru kupaca-proizvođača upisano je nešto više od 1.000 domaćinstava i 346 privrednika. Implementacija preporuka u zakonsku regulativu doprinela bi povećanju njihovog broja kroz stvaranje stimulativnih i predvidivih finansijskih uslova i dodatno učvrstila put Srbije ka energetskoj tranziciji i prelasku na obnovljive izvore energije, u skladu sa EU standardima.   

- Budući da je procedura sticanja statusa prozjumera od strane stambenih zajednica dosta komplikovanija, kao i da je do sada registrovana samo jedna stambena zajednica, poseban pažnju posvetili smo upravo toj temi i mogućnostima njihovog uključivanja u proizvodnju električne energije iz solarnih elektrana – navodi Radovanović. 

Podsećanja radi, Srbija se kao kandidat za članstvo obavezala da ispuni Direktivu EU o obnovljivim izvorima energije, koja je kao cilj postavila da se do 2030. godine dostigne udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji od najmanje 32%. Energetska tranzicija ima potencijal da smanji zavisnost od uvoza fosilnih goriva, poveća energetsku sigurnost zemlje i doprinese smanjenju emisija štetnih gasova, što će imati pozitivan uticaj na životnu sredinu i kvalitet vazduha.