Iako pokazuje tendenciju pada, obim sive ekonomije u Srbiji i dalje je relativno visok - prema poslednjim procenama kreće se u rasponu od 21% do 23,6%, i njeno suzbijanje trebalo bi da ostane jedan od prioriteta nove Vlade. Dva su ključna pravca te borbe – s jedne strane to su podsticajne mere i podrška preduzetnicima i kompanijama da posluju u skladu sa zakonom, a s druge – to je efikasnija kontrola i sankcionisanje nelegalnog poslovanja koje će osigurati poštovanje propisa i jednake uslove za sve na tržištu, objavio je NALED.
Uprkos zalaganjima da se stanje u oblasti inspekcijskog nadzora popravi, u protekle dve godine nije bilo značajnijeg pomaka. Zato je među 10 prioritetnih preporuka NALED-ove nove Sive knjige svoje mesto našlo jačanje kapaciteta inspekcija i uvođenje obaveznosti korišćenja eInspektora na svim nivoima vlasti.
Srbija se suočava sa manjkom kadrova kada je reč o svim vrstama inspekcija, pri čemu je popunjenost 30-40% u odnosu na postojeće sistematizacije, a prosečna starost inspektora iznosi 60 godina. Većina inspekcijskih službi, pored nedovoljnog broja inspektora nema ni neophodnu administrativnu, pravnu i IT podršku.
Dalja digitalizacija i primena inovativnih rešenja u radu inspekcija, posebno kroz saradnju države i privrede, mogla bi u velikoj meri da doprinese suzbijanju sive ekonomije, a time i boljoj naplati javnih prihoda i finansiranju javnih usluga. Dobar primer te prakse jeste saradnja tržišne inspekcije i kompanije Nanoinspekt, koja obezbeđuje uređaje za kontrolu koncentracije markera u gorivu, na bazi nanočestica.
Prema rečima direktora te firme Filipa Mitrovića, Program markiranja derivata nafte u Srbiji započet je pre više od decenije, u februaru 2014, što je doprinelo da se novac koji građani troše na gorivo sliva u legalne tokove, kao i da se kroz prikupljene akcize i poreze omogući finansiranje boljeg života svih građana.
- Prema zaključku Vlade Srbije, od 2014. do 1. januara 2022. priliv sredstava u budžet povećan je za oko 1.380 miliona evra od naplate akciza na derivate nafte, računajući kumulativno u odnosu na period pre početka markiranja derivata nafte. U 2023. sprovedeno je 1.498 inspekcijskih kontrola u 78 veleprodajnih objekata i 1.346 maloprodajnih, dok su 74 kontrole sprovedene u saradnji sa MUP-om. Svi uzorci uzeti u skladištima sadržali su propisanu količinu markera, što znači da je gorivo na prodajna mesta stiglo iz legalnih izvora i u neizmenjenom stanju u odnosu na ono kako je proizvedeno u rafineriji. U maloprodajnim objektima utvrđeno je odstupanje u svega devet uzoraka, odnosno samo 0,7% kontrolisanog goriva – istakao je Mitrović.
On naglašava da to jasno ukazuje zbog čega vozači u Srbiji danas imaju poverenje da toče kvalitetno i legalno gorivo, što nikada nije zabeleženo u periodu pre uvođenja sistema markiranja i kontrole goriva.
- To je rezultat neumornog angažovanja tržišnih inspektora u primeni usluge markiranja koju je Nanoinspekt zajedno sa svojim američkim partnerima primenio u Srbiji. Mi se trudimo i da stalno unapređujemo znanja i veštine inspektora kroz redovne godišnje edukacije o markiranju. Napominjem da uslugu markiranja naftnih derivata plaćaju naftne kompanije i da državu usluga ne košta ni dinara – ukazuje naš sagovornik.
Pored obeležavanja derivata nafte uz pomoć markera na bazi nanočestica, Nanoinspekt nudi i rešenja zaštite za sve ostale komercijalne proizvode poput cigareta, kućne hemije, alkoholnih pića, kafe i lekova kroz obeležavanje različitim metodama. Uz pomoć QR kodova i jedinstvenih serijskih brojeva omogućava se praćenje proizvoda kroz celokupan lanac snabdevanja, od proizvodnje do krajnjeg kupca. Kompleksne nalepnice sa više nivoa zaštite, od slike, preko holograma, pa sve do nano i elemenata vidljivih uz pomoć UV svetla, osiguravaju autentičnost svakog zaštićenog proizvoda.
Podsećanja radi, reforma inspekcijskog nadzora započeta je 2015. usvajanjem Zakona o inspekcijskom nadzoru. Stanje u ovoj oblasti je unapređeno uvođenjem koordinisanog nadzora inspekcija, pružanjem savetodavne podrške legalnom poslovanju umesto kažnjavanja, uspostavljanjem softverskog rešenja eInspektor koji je doprineo koordinisanom i ujednačenom radu inspekcijskih organa, planiranju rada i izveštavanju. Samo tokom 2023. godine kroz sistem eInspektor tržišna inspekcija je izvršila 18.912 nadzora, što čini 44% od ukupno evidentiranih inspekcijskih kontrola.
Prostora za napredak ima. Polovinom 2019. godine 36 republičkih inspekcija potpisalo je izjavu da je softver eInspektor funkcionalan, međutim, novija statistika ukazuje da inspekcije ne koriste u potpunosti ovaj sistem. Naredni koraci su jačanje kapaciteta inspekcija (nova zapošljavanja, obuka, oprema) i poboljšanje položaja inspektora, kao i unapređenje softvera u skladu sa preporukama inspektora, uključivanje preostalih republičkih inspekcija koje sada nisu deo sistema eInspektor i povezivanje ovog sistema sa potrebnim registrima čime bi se rad inspekcijskih organa učinio efikasnijim. Nakon toga, potrebno je proširenje i na pokrajinske i lokalne inspekcijske organe.