Referentna kamatna stopa 1,0%

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0%. Pritom, koristeći fleksibilnost postojećeg monetarnog okvira, Narodna banka Srbije postepeno, od oktobra ove godine, smanjuje stepen ekspanzivnosti monetarne politike bez promene osnovnih kamatnih stopa, imajući u vidu povećane troškovne pritiske u međunarodnom i domaćem okruženju i potrebu uticaja na inflaciona očekivanja. Pored obustavljanja aukcija repo kupovine hartija od vrednosti putem kojih je u prethodnom periodu bankama obezbeđivana dinarska likvidnost, Narodna banka Srbije postepeno povećava procenat viškova dinarske likvidnosti koje povlači na nedelju dana putem reverznih repo aukcija (repo prodaje hartija od vrednosti), kao i prosečnu ponderisanu stopu na tim aukcijama. Od oktobra, ova stopa je povećana sa 0,11%, koliko je do tada u proseku iznosila od početka godine, na 0,34%, koliko je iznosila na poslednjoj reverznoj repo aukciji. I u narednom periodu, Narodna banka Srbije će, postepeno, u skladu sa okolnostima, nastaviti da putem povećanja prosečne ponderisane repo stope, u okviru postojećeg koridora kamatnih stopa, pooštrava monetarne uslove.

Više svetske cene energenata i drugih primarnih proizvoda, zastoji u snabdevanju i znatno više cene transporta na globalnom nivou, uz efekte niske baze iz prethodne godine, doveli su do viših troškovnih pritisaka na svetskom i domaćem tržištu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija je u oktobru iznosila 6,6%. Pri tome, tri četvrtine međugodišnje inflacije bilo je opredeljeno faktorima na koje monetarna politika ne može da utiče – cenama hrane i energenata. Treba imati u vidu i to da su cene obe grupe proizvoda tokom prethodne godine bile izrazito niske usled izostanka značajnije tražnje. S druge strane, bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), na koju mere monetarne politike imaju veći uticaj, u oktobru je ponovo bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je 2,7% međugodišnje. Očuvanju bazne inflacije na niskom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede u granicama cilja, i za godinu dana unapred i u srednjem roku. U prilog očuvanju inflacionih očekivanja idu i mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica.

Kao i većina drugih centralnih banaka u svetu, i Narodna banka Srbije očekuje da će faktori više ukupne inflacije u najvećoj meri biti privremenog karaktera i da će biti iscrpljeni u narednoj godini. U skladu s tim, Narodna banka Srbije očekuje usporavanje inflacije od drugog tromesečja 2022. godine, tako da bi sredinom godine trebalo da se vrati u granice cilja (3,0 ± 1,5%). Nakon toga, inflacija će se kretati ka centralnoj vrednosti cilja, pri čemu postoji mogućnost da se krajem 2022. nađe i u donjoj polovini ciljanog raspona, ako se ima u vidu efekat više baze iz ove godine. U slučaju da se materijalizuju neki od rizika, koji bi za posledicu mogli da imaju kretanje inflacije iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u dužem periodu, Narodna banka Srbije je spremna u najkraćem roku da reaguje svim raspoloživim instrumentima.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu i da se pozitivni efekti prethodno donetih obimnih monetarnih i fiskalnih mera na ekonomsku aktivnost, mogu očekivati i u narednom periodu i da povoljni finansijski uslovi mogu biti održani i s nešto manjim stepenom ekspanzivnosti monetarne politike. Izvršni odbor je posebno istakao snažnu dinamiku rasta domaće ekonomije, koja je u sva tri tromesečja ove godine nadmašila očekivanja. Realni rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju je bio veći od preliminarne procene Republičkog zavoda za statistiku (7,4%) i iznosio je 7,7% međugodišnje. Posebno se ističe izvozna aktivnost koja će ove godine ostvariti najviši nivo do sada. Povoljna kretanja nastavljaju da beleže i uslužni sektori, koji su prošle godine bili najteže pogođeni pandemijom. Imajući u vidu da će na nivou godine rast ostvariti i svi proizvodni sektori osim poljoprivrede na koju se odrazila suša, kao i da je u trećem tromesečju ostvaren bolji rezultat od očekivanog, naša projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda od 6,5% do 7% u 2021. je sada bliža 7%. U srednjem roku očekujemo rast od 4,0% do 5,0%, čemu će doprineti realizacija velikih infrastrukturnih projekata. Kao rezultat dinamičnog privrednog rasta, uprkos pandemiji, postignuta je stopa zaposlenosti od 50%, što je najviša stopa ikada zabeležena.

Međunarodno okruženje i dalje karakterišu brojni izazovi, pre svega pojava nove varijante virusa korona, koja je poljuljala poverenje investitora i potrošača širom sveta, zbog neizvesnosti u pogledu efekata koje bi mogla da ima na globalni rast, zaposlenost i inflaciju. Ipak, ohrabruje činjenica da su ekonomije širom sveta pokazale visok stepen prilagođavanja uslovima pandemije, što se očekuje i u narednom periodu. Iako su i dalje prisutni znatni troškovni pritisci zbog zastoja u globalnim lancima snabdevanja, logističkih problema, nestašica pojedinih inputa, ali i radne snage, ponuda na mnogim svetskim robnim tržištima postepeno raste. Nakon izuzetno snažnog rasta koji su ove godine zabeležile svetske cene nafte i drugih primarnih proizvoda, naredne godine očekuje se približavanje ponude tražnji na ovim tržištima, što bi trebalo da doprinese stabilizaciji cena. Kada su u pitanju kretanja u zoni evra, koja je naš najvažniji ekonomski partner, nakon izazova koji potiču od znatno više cene prirodnog gasa i zastoja u lancima snabdevanja, očekuje se ubrzanje industrijske proizvodnje, pre svega u Nemačkoj, što bi trebalo pozitivno da se odrazi na naš izvoz i ekonomsku aktivnost. Iako se ne očekuje da Evropska centralna banka poveća kamatne stope u skorije vreme, očekivano ubrzanje rasta zone evra u narednoj godini povećava očekivanja da bi se u narednom periodu mogao smanjiti obim dodatne likvidnosti koju  Evropska centralna banka ubrizgava u finansijski sektor. Sistem federalnih rezervi je sličnu odluku doneo početkom novembra, tako da je i po tom osnovu potrebna opreznost u vođenju monetarne politike Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije će, kao i do sada, nastaviti pažljivo da prati kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju. U saopštenju NBS se navodi da je Izvršni odbor je naglasio da će prioritet monetarne politike i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu.