Tim MMF-a postigao dogovor na nivou tima o trećoj reviziji u okviru Instrumenta za koordinaciju politika sa Srbijom

Tim MMF-a i srpske vlasti postigli su dogovor na nivou tima o trećoj reviziji u okviru MMF-ovog Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji treba da odobri Izvršni odbor MMF-a.

Rast će se ubrzati u odnosu na 2025. godinu, ali će se na njega negativno odraziti prelivanje efekata rata na Bliskom istoku u 2026. godini. U 2027. godini, ekonomske aktivnosti će biti podržane potrošnjom povezanom sa izložbom EXPO. Zbog viših globalnih cena energije i primarnih proizvoda, očekuje se da će inflacija zabeležiti umeren porast i privremeno premašiti gornju granicu ciljanog opsega NBS-a na kraju 2026. godine, pre povratka u opseg do sredine 2027. godine. Monetarna politika treba i dalje da ostane oprezna i možda će morati da se pooštri ukoliko se viši troškovi energije pretoče u dugoročna inflatorna očekivanja i izazovu indirektne efekte.

Vlasti ostaju opredeljene za ograničenje fiskalnog deficita od 3,0 procenta BDP-a u periodu 2026–27. i specijalna fiskalna pravila o platama u javnom sektoru i penzijama. Smanjenja akciza na gorivo uvedena u martu i aprilu 2026. amortizovala su udar cena nafte, ali bi ih trebalo ukinuti u bliskoj budućnosti kako bi se izbeglo produženo subvencionisanje energije i očuvala fiskalna održivost.

Vlasti rade na realizaciji fiskalnih i strukturnih reformi. Sistematska primena transparentne analize troškova i koristi na sve nove projekte javnih investicija predstavlja prioritet. Potreban je brži napredak u unapređenju poslovnog okruženja kako bi se ubrzao srednjoročni rast.

Beograd, Srbija: Tim Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), predvođen gđom Anet Kjobe, posetio je Beograd u periodu od 22. aprila do 5. maja 2026. godine kako bi vodio razgovore o trećoj reviziji u okviru Instrumenta o koordinaciji politika (PCI). Na kraju razgovora, tim je izdao sledeće saopštenje:

“Poput drugih zemalja, Srbija se suočava sa znatnim nepovoljnim efektima rata na Bliskom istoku. Rat utiče na ekonomiju preko viših cena energije i veće neizvesnosti, što se negativno odražava na privatne investicije i potrošnju. Očekuje se da će rast iznositi oko 2¾ procenta u  2026, i potom se ubrzati na 4 procenta u 2027. godini, uz podršku realnih porasta dohotka, novih izvoznih kapaciteta u prerađivačkom sektoru, oporavka poljoprivredne proizvodnje, investicija u infrastrukturu i energetiku, kao i turizma povezanog sa izložbom EXPO.

Inflacija je ostala umerena, čemu su doprineli privremeno smanjenje akciza na gorivo i dosadašnji neznatan uticaj postepenog ukidanja kontrola marži i cena hrane i osnovnih potrepština. Zahvaljujući slabijim od očekivanih pritiscima cena hrane po osnovu faznog ukidanja kontrole marži i cena, očekuje se da će prosečna inflacija biti niža nego u izveštaju WEO iz aprila, na nivou od 3½ procenta u 2026. i 4½ procenta u 2027. godini. Prema prognozama, inflacija bi trebalo da privremeno premaši gornju granicu ciljanog opsega NBS-a krajem 2026. godine, kao efekat transmisije viših cena energije, postepenog vraćanja marži koje su distributeri hrane izgubili dok su kontrole bile na snazi, kao i povišene inflacije usluga nakon nedavnih povećanja zarada. U 2027. godini, široka potrošnja u vezi sa izložbom EXPO doprineće cenovnim pritiscima, ali se očekuje da će se inflacija vratiti u ciljani opseg NBS-a do sredine godine.

Projekcija se suočava sa neuobičajeno visokim nivoom neizvesnosti. Dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku i posledični dodatni poremećaji na tržištu energije — što predstavlja potencijalan nepovoljan scenario — podrazumevaju znatne rizike da bi rast mogao da bude niži, a inflacija viša od projektovanih nivoa. Ponovno intenziviranje političkih tenzija u zemlji ili kašnjenja u rešavanju pitanja NIS-a mogli bi se dodatno negativno odraziti na ekonomiju.

Snažni baferi Srbije — umereni javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem — pružaju čvrstu osnovu za prevazilaženje ponovljenih šokova. Zadržavanje razboritih i predvidljivih makroekonomskih politika i dalje je od suštinskog značaja za očuvanje kredibiliteta i ublažavanje rizika. Smanjenja akciza na gorivo treba ukinuti u bliskoj budućnosti kako bi se izbeglo produženo subvencionisanje energije i očuvala fiskalna održivost. Monetarna politika treba da ostane oprezna i možda će morati da se pooštri ukoliko se viši troškovi energije pretoče u šire poraste cena, na primer, kroz porast zarada ili viša dugoročna inflatorna očekivanja.

U nepovoljnom scenariju znatnog i upornog povećanja cena nafte, Srbija bi primenila dodatne privremene i ciljane mere kako bi podržala nesmetano makroekonomsko prilagođavanje i zaštitila ugrožena domaćinstva. Vlasti bi nastojale da ove troškove uklope u gornju granicu fiskalnog deficita od 3,0 procenta BDP-a kroz dalju reprioritizaciju kapitalne potrošnje.

Srbija radi na realizaciji fiskalnih i strukturnih reformi. Vlasti su objavile prvu aktuarsku analizu penzionog sistema i pripremaju svoj prvi izveštaj o poreskim rashodima, paralelno sa implementacijom ključnih preporuka iz prošlogodišnje Evaluacije fiskalne transparentnosti koju je sproveo MMF. Fond podržava Poresku upravu RS u rešavanju pitanja nedovoljnog broja zaposlenih, unapređenju digitalizacije i jačanju poštovanja propisa u vezi sa PDV-om. Fond takođe pruža tehničku pomoć u oblasti unapređenja upravljanja javnim investicijama, što bi trebalo da omogući da sistematska analiza troškova i koristi svih novih projekata javnih investicija bude osnova za transparentan i delotvoran izbor projekata. Brzo izmirenje unutrašnjih docnji i mere za sprečavanje novih docnji u Putevima Srbije od ključnog su značaja.

U energetskom sektoru, nedavna poboljšanja upravljanja treba očuvati, dok je neophodan brži napredak u reformi državnih preduzeća u cilju povećanja efikasnosti, naročito dok se Srbija priprema za velika ulaganja u energetiku. Godišnja indeksacija tarifa za domaćinstva prema inflaciji, u skladu s međunarodnom praksom, podržala bi finansijsku održivost energetskih državnih preduzeća. Jačanje discipline plaćanja dužnika prema energetskim preduzećima pitanje je socijalne pravičnosti i od presudnog je značaja u uslovima skuplje energije. Novi domaći porez na ugljenik pomoći će Srbiji da se prilagodi EU mehanizmu CBAM i podržati prelazak na efikasniju proizvodnju i upotrebu energije.

U uslovima napetog tržišta rada, budući rast će sve više zavisiti od rasta produktivnosti, što zahteva brži napredak u poboljšanju poslovnog okruženja, Prioriteti obuhvataju jačanje delotvornosti pravosuđa u privrednim predmetima, održavanje fleksibilnosti tržišta rada i pojednostavljenje poslovne regulative, izdavanja dozvola i inspekcijskog nadzora. Reforme u cilju olakšavanja trgovine mogu dodatno podržati integraciju Srbije u evropska tržišta, uz doprinos smanjenju troškova za potrošače u Srbiji.

Vlasti i tim MMF će nastaviti intenzivne konsultacije uz praćenje razvoja ekonomskih uslova, kako bi se obezbedio kontinuirani napredak ka ciljevima programa. Tim MMF se zahvaljuje vlastima i svim kolegama na gostoprimstvu i otvorenim i konstruktivni razgovorima.”