Zakon primenjen, problemi u zgradama ostali

Stanje u stambenim zgradama nije znatno poboljšano u protekle tri godine, od stupanja na snagu Zakona o stanovanju, ali se sada u gotovo svim višespratnicama zna ko "vodi glavnu reč".

Od 45.603 registrovana kućna saveta u Srbiji, 28.783 je izabralo komšiju za predsednika, dok se 16.217 opredelilo za profesionalnog upravnika.

Oni koji nisu uspeli ili nisu hteli da se dogovore, dobili su prinudnu upravu - 2.169 zgrada, prenose "Novosti".

U Ministarstvu građevinarstva su svesni manjkavosti pojedinih odredaba, pa ne isključuju mogućnost izmena i dopuna ovog akta u narednom periodu.

Oko 900 stambenih zajednica je registrovano u Kragujevcu, a ovaj grad prednjači po broju prinudnih upravnika, koji su postavljeni u 119 zgrada i ulaza. U 412 objekata su angažovani profesionalni upravnici, dok su u 369 zgrada stanari preuzeli tu obavezu na sebe.

S druge strane, u Novom Sadu, sa 4.547 stambenih zajednica, još nije postavljen nijedan prinudni upravnik. U Gradskoj upravi kažu da imaju deset zahteva za postavljanje prinudne uprave i da su svi u postupku rešavanja.

"Da bi se donelo rešenje neophodno je obaviti prethodne radnje u kojima učestvuje i Gradska uprava za inspekcijske poslove i Odsek komunalne inspekcije", naveli su u Gradskoj upravi.

Bolje je da se vlasnici stanova dogovore i izaberu upravnika među vlasnicima ili profesionalnog upravnika, jer je uvođenje prinudne uprave ionako privremenog karaktera, dodaju u upravi.

Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika mr Nebojša Berak kaže da u Novom Sadu ima oko 80 licenciranih profesionalnih upravnika, koji usluge naplaćuju od 250 do čak 1.000 dinara mesečno.

Obnova i uređenje zgrada ne teku tempom koji su stanari očekivali, ali ni upravnici nisu mađioničari, pa godinama osiromašen rezervni fond u koji se slivaju uplate od stanara, ne mogu da napune preko noći. Upravo od tih sredstava bi trebalo da se ulaže u krovove, fasade, liftove, stepenice i ostale popravke.

Iako statistički gledano, jedan upravnik rukovodi u proseku u 16 zgrada, što nije prevelik broj, u praksi se stiče utisak da ne uspevaju da postignu sve i zavire u svaku zgradu barem jednom ili dva puta mesečno.

"Potrebno je uložiti više napora u unapređenje održavanja zgrada, jer još nema dovoljno preduzeća koja se bave ovom delatnošću, a postavlja se i pitanje kvaliteta pružanja usluga u tom sektoru", kažu u Ministarstvu građevinarstva.

"Uvođenje profesionalnog upravljanja u Srbiji se pokazalo potpuno opravdano, jer udeo profesionalnih upravnika konstantno raste. Za potrebe unapređenja održavanja stambenih zgrada, a posebno zgrada sa liftovima, ključan mehanizam je rezervni fond zgrade. Svest građana o njegovoj neophodnosti, nažalost, još ne postoji".

Toplica Đorđević iz Udruženja upravnika jugoistočne Srbije, tvrdi da većina stanara još ne zna šta je tačno obaveza njegovih kolega u skladu sa novim zakonom.

Doživljavaju nas kao hausmajstore, koji su zaduženi za sve popravke, kaže Đorđević.

Kako je rekao, zgradom u suštini upravlja skupština, a upravnik im pomaže da to rade u skladu sa zakonom i izvršava njihove naloge.

Uglavnom je velika nezainteresovanost za probleme zgrade. Zanima ih samo da cena radova bude što manja. Mnogo stanara ne razume da novac odlazi na račun stambene zajednice, a ne kod upravnika i da mogu da ga namenski troše, rekao je Đorđević.