Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Evropska komisija: Beč najbolji organski grad

Beč
Foto: © Aranyos/ Stadt Wien
Srpska ekonomija

Glavni grad Austrije pobedio je sa gradskim prehrambenim brendom „Viner Gusto“ („Wiener Gusto“) na ovogodišnjem EU takmičenju za organske proizvode kao „najbolji organski grad“. Grad Beč je bio jedan od tri grada koja su ušla u finale u kategoriji „najbolji organski grad“ sa svojom organskom markom „Viner Gusto“ i uspeo da osvoji prvo mesto. „Beč je jedini veliki grad koji proizvodi svoje organske proizvode. Proizvodi su 100 odsto organski i dolaze iz regionalne proizvodnje, što znači da je transport kraći, čime se daje značajan doprinos zaštiti klime i sigurnosti snabdevanja našeg grada“, rekao je član Gradskog veća zadužen za klimu Jirgen Černohorski. Veliko zadovoljstvo izrazio je i gradonačelnik Beča, Mihael Ludvig: „Veoma smo ponosni što je EU prepoznala naš projekat i nagradila ga ovom posebnom nagradom!“

Grad Beč se svrstava među najveća preduzeća organske hrane u Austriji sa oko 2.000 hektara obradivih površina i vinograda kojim upravlja šumarsko-poljoprivredno preduzeće. Pre više od godinu dana, svi proizvodi su grupisani pod markom „Viner Gusto“ kako bi se među građanima dodatno podstakla potrošnja organskih proizvoda iz Beča.

Prvi proizvod pod markom „Viner Gusto“ bilo je organsko pšenično brašno, a ponuda je postepeno proširena sa sočivom, krompirom, lalenim uljem, dodatnim vrstama brašna i raznovrsnim izborom specijaliteta od divljači. Planirani su i drugi proizvodi poput organiskih voćnih sokova, suncokretovog ulja i tofua.

Beč se svrstava među gradove sa najvišim kvalitetom života u svetu i jedinstvenom količinom zelenih površina. Značajan deo tih površina, gotovo 14 odsto ili oko 5.700 hektara, koristi se od strane bečkih poljoprivrednika za proizvodnju. Domaćom proizvodnjom posebno povrća, žitarica i vina, bečka poljoprivreda može značajno zadovoljiti potrebe bečkog stanovništva. U organskoj poljoprivredi mineralna i lako rastvorljiva đubriva se ne koriste, kao ni insekticidi ili pesticidi koji bi mogli da oštete zemljište, biljke ili sitne korisne organizme.

Takođe, uzgajane kulture nisu genetski modifikovane. Ovi metodi manje opterećuju zemljište i čine ga dugoročno plodnim. Pošto se svi proizvodi uzgajaju u regionu oko Beča, razdaljine za transport su veoma kratke, čime se štiti životna sredina.

 

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču