Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

ĐAK GENERACIJE I VUKOVAC SRPSKE ŽENSKE KOŠARKE

SONJA PETROVIĆ
Foto: Marko Metlaš
Piše: Dragutin Bužić

Ono što je u muškoj košarci bio Dejan Bodiroga, u ženskoj je to već nekoliko godina Sonja Petrović, sigurno jedna od naših najboljih i najcenjenijih igračica svih vremena.

Ni pet operacija kolena, sedam preloma prstiju na rukama i ko zna koliko pucanja zglobova na nogama, nije je sprečilo da ostvari najviše domete u klupskoj i reprezentativnoj košarci, da ispuni san igranja u ženskoj NBA ligi (WNBA).

Lider selekcije Srbije, MVP prošlogodišnjeg izdanja Evrolige, od ovog leta košarkašica španske Đirone, za Tačku sumira karijeru od zlata i otkriva planove za blisku budućnost, u kojoj joj je cilj da se ostvari kao majka.

– Iako sam zakoračila u 31. godinu, nisam odredila trenutak kada ću reći zbogom košarci. Zapravo, život me je naučio da karijera ne može da se planira. Zasigurno su za jednu sportistkinju najbolje godine od 26. do 29. Međutim, šut me i dalje služi, imam dovoljno energije i motiva za nove trofeje, ali se više ne pitam ja već moje telo. A ono je svašta izdržalo.

Kada vam je bilo najteže?

– Već sa 18 imala sam prvu operaciju kolena, sa 20 još jednu, a sa 23 nakupila sam toliko povreda da je moj opstanak u košarci postao nemoguć. I sve to zadesilo me je u Čikagu, u trenutku kada sam maštala o profesionalnoj karijeri u WNBA ligi. Osećala sam užasne bolove prilikom svakog koraka. Dodatno me je deprimirala činjenica što su me stručnjaci smatrali najvećim talentom u Evropi, a onda mi se ceo svet srušio. Stajala sam pred ogledalom i videla u odrazu kako je usred najlepših snova došlo vreme za kraj. Srećom, nisam odustala...

Kako ste pregurali najveću krizu?

– Pojavio se Spartak iz Moskve, klub koji je bio spreman da me strpljivo sačeka i dočeka kao predvodnika ekipe u Evroligi. Oni su sve vreme verovali u mene. Dugujem im veliku zahvalnost. Još jednom sam shvatila da je uz čeličnu volju sve moguće. Nastavila sam da guram kroz život, kroz karijeru, često preko granica bola.

Ostali naslovi

Zvezdara je vidljiva na mapi prestonice

Zvezdara je vidljiva na mapi prestonice
Piše: Vesna Zdravković
Ono što je u zdravstvu dom zdravlja to je opština za njene građane. Lekari opšte prakse daju prvu pomoć u lečenju pacijenata, dok je opština mesto na kojem se rešavaju problemi građana iz različitih oblasti, najviše infrastrukturne prirode. Kako funkcionišu stvari na lokalu pitali smo i saznali od Ivone Fuštić koja radi u kabinetu predsednika opštine Zvezdara
U protekle dve godine SOKOJ preteko kolege iz Hrvatske po prihodu

U protekle dve godine SOKOJ preteko kolege iz Hrvatske po prihodu
Srpska ekonomija
Povodom informacije dobijene iz Sokoja, da je Dejan Manojlović, dosadašnji direktor Sokoja, dobio poverenje članova Upravnog odbora Sokoja, te da će i u novom mandatu obavljati funkciju direktora, upriličili smo razgovor sa gospodinom Manojlovićem, na ovu , ali i druge aktuelne teme iz života i rada Sokoja
Pravni okvir zaštite podataka o ličnosti harmonizovan je sa standardima EU

Pravni okvir zaštite podataka o ličnosti harmonizovan je sa standardima EU
Piše: Ljiljana Staletović
Iako obavezu dostavljanja evidencije o licu za zaštitu podataka o ličnosti u Republici Srbiji ima više od 12.000 subjekata, čini se da je nisu svi prihvatili. O tome za Srpsku ekonomiju govori Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Sokoj konstantno radi na unapređenju položaja naših muzičkih autora

Sokoj konstantno radi na unapređenju položaja naših muzičkih autora
Srpska ekonomija
Na konferenciji CISAC-a, Međunarodne konfederacije društava autora i kompozitora, koja je u decembru održana u Budimpešti, učestvovao je i Sokoj. Delegaciju Sokoja predvodio je Srećko Barbarić, direktor Sektora za dokumentaciju i raspodelu Sokoja
Prioritet - briga o svim kategorijama društva

Prioritet - briga o svim kategorijama društva
Piše: Ljiljana Staletović
Ulaganje u infrastrukturu je ključno, ali podrška u zapošljavanju i samozapošljvanju, kulturni i sportski sadržaji, edukativne aktivnosti, obrazovanje, čine život lakšim i usmeravaju parove da porodice vraćaju korenima i opredeljuju se za istinske vrednosti i kvalitetniji život, kaže Bojana Božanić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Opštine Čajetina
Kragujevac čini čuda za medicinsku nauku u regionu

Kragujevac čini čuda za medicinsku nauku u regionu
Srpska ekonomija
U Banja Luci je nedavno bila promocija knjige „Fiziologija“ koju je priredio tim stručnjaka sa FMN u Kragujevcu. Ovaj fiakultet je najbolje rangiran naš fakultet na Šangajskoj listi i to je razloga da profesor dr Vladimir Jakovljević ima razloga da bude ponosan na svoj tim
Ćutanje uprave prelazi u istoriju

Ćutanje uprave prelazi u istoriju
Piše: Ljiljana Staletović
Pravo je građana da traži i dobije informacije od javnog značaja, a obaveza vlasti da ih pruži. Obavezu izrade i objavljivanja informatora o svom radu ima, po nekim procenama oko četrnaest do petnaest hiljada organa vlasti. O tome za Srpsku ekonomiju govori Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti
Sokoj dobija novi informacioni sistem

Sokoj dobija novi informacioni sistem
Piše: Vladimir Đurić
Direktor Sokoja Dejan Manojlović, uz prisustvo svojih saradnika Jovana Miloševića, pomoćnika direktora, Predraga Negovana, Direktora IT sektora i Dejana Smiljanića, IT konsultanta, u ime Sokoja je potpisao Ugovor o izradi novog informacionog sistema. O važnosti ovog događaja pričali smo sa direktorom Sokoja Dejanom Manojlovićem
Saradnja Srbije i BiH u domenu autorskih prava je odlična

Saradnja Srbije i BiH u domenu autorskih prava je odlična
Piše: Vladimir Đurić
Vladimir Marić je već nekoliko godina direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije. Ova značajna institucija vodi računa o tome kako se sprovodi zaštita industrijskih i autorskih prava. U tom domenu ističe se odlična saradnja sa BIH
Službe izmedju zakona i politike

Službe izmedju zakona i politike
Piše: Dragana Bokan
Da li su u periodu dok je bio na vlasti Josip Broz Tito, Službe bile jedinstvene, odnosno kada su počela previranja i odvajanja po republičkom modelu.Ovo su samo neka od pitanja kojim se u svojoj knjizi „Službe bezbednosti Jugoslavije – od Brionskog plenuma do raspada države bavio dr Radojica Lazić, profesor Fakulteta za diplomatiju i bezbednost
Podeli
Reč urednika
Danka Milosevic
Danka Milošević
10. 08. 2021.