Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

EVROPSKA UNIJA NA RASKRŠĆU: RANE ZADATE SOPSTVENOM RUKOM

Piše: prof. dr Ognjen Radonjić

Doba Herostrata

Istorija EU je kompleksna jer se sastoji od mnoštva aktera – nacionalnih vlada, tehnokrata, interesnih grupa i glasača – koji su u stalnoj interakciji u borbi za ispunjenje svojih partikularnih političkih i ekonomskih ciljeva. Ova neprekidna borba je tokom celog njenog razvojnog puta vodila stalnim tenzijama između nadnacionalnih i nacionalnih interesa i, korak po korak, produbljivala integrativne procese, uz redovne ustupke na nacionalnom nivou, koji imaju za posledicu da je danas EU nedovršen i nestabilan projekat. Federalizacija Evrope, koju čini izrazito heterogena populacija, s različitom društvenom, političkom i privrednom strukturom, jezicima, kulturom i identitetom, donosi koristi i troškove.

Potencijalne koristi potpune političke unije uključuju ekonomiju obima u proizvodnji federalnih javnih dobara kao što su odbrana i bezbednost. Evropska federacija sa sopstvenim budžetom i politikom raspodele imala bi moć da bitno ublaži potencijalne asimetrične šokove koji bi selektivno pogodili neke regione, kao što su, na primer, prirodne nepogode ili pucanje špekulativnog balona na tr- žištu nekretnina. Benefit zajedničkog budžeta najčešće se ističe u današnjima političkim i ekonomskim raspravama kao najveća prednost Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u odnosu na EU, posebno otkad je izbila kriza suverenog duga u evrozoni 2009. godine.

Sa druge strane, političko ujedinjenje sa sobom nosi i znatne troškove, posebno u situaciji kada različite druš- tvene grupe govore različitim jezicima, dele različite kulturne norme i identitete i imaju različite preferencije kad su u pitanju javne politike i institucije čije se delovanje ne može decentralizovati na nacionalnom nivou. Ključna institucija, u ovom slučaju, upravo je federalna vlada sa svim svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima, preferencijama, strateškim politikama, zvaničnim jezikom ili jezicima, u vezi s kojima Nemci i Austrijanci mogu imati sasvim različit stav u odnosu na Grke i Italijane.

Očekivani ishod je da se različiti narodi, s različitom prošlošću, kulturom i identitetom, najverovatnije neće složiti povodom strukture, ciljeva, funkcionisanja i ovlašćenja vlade koja bi trebalo da upravlja jednom takvom federacijom. Integrativni procesi koji su vođeni kako bi se ovi različiti interesi i vrednosni sistemi uskladili su, nažalost, imali za posledicu suprotno od očekivanog i željenog – konvergenciju su nadjačale političke i ekonomske divergencije. Zbog toga se danas projekat evropske integracije nalazi pred najvećim izazovom u svojoj istoriji. Evro i evrozona, koja predstavlja ključni element EU, u dubokoj su ekonomskoj krizi. Kako to obično biva, na ekonomsku krizu se nadovezala duboka politička kriza, koja je kulminirala prošlogodišnjom odlukom stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva da napuste EU (bregzit).

Koliko je situacija neizvesna i konfuzna sama po sebi, govori činjenica da su za izlazak iz EU optirali Englezi i Velšani, dok su Škoti i Severni Irci bili protiv, što dalje otvara pitanje opstanka samog Ujedinjenog Kraljevstva. Na talasu privrednog posrnuća, političko vođstvo EU izgubilo je podršku velikog dela biračkog tela, što je, kako nas istorija uči, plodno tle za ekspanziju populističkih i različitih ekstremnih političkih partija čije su glavne odlike povratak nacionalizmu, ksenofobija i ekonomsko zatvaranje.

Ekonomska kriza, poplava izbeglica, teroristički napadi i posledičan strah od terorizma potkopali su poverenje i podršku kontinentu bez nacionalnih granica u najvažnijim evropskim zemljama, kao što su Nemačka i Francuska.

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču