Po izboru magnata u prometu nekretninama Donalda Trampa za predsednika Sjedinjenih Američkih Država svetska javnost s nestrpljenjem je iščekivala da vidi koje ličnosti će krojiti politiku Bele kuće tokom Trampovog četvorogodišnjeg mandata. U predizbornoj kampanji Tramp je obećao da će na funkcije postaviti najbolje ljude. Kad je počeo da nominuje sekretare za trgovinu, finansije, obrazovanje i druge oblasti, svima je postalo jasno da je osobina koju novi predsednik SAD najviše ceni kod saradnika njihova sposobnost da zarade novac. Za članove kabineta nije, naime, birao pojedince sa iskustvom u vođenju državnih poslova, već je išao ka tome da u politiku uvodi one slične sebi po biografiji – ljude iz biznisa. Po proceni časopisa Rolling Stone, članovi njegovog kabineta teški su vrtoglavih 14,5 milijardi dolara.
Među izuzecima, odnosno funkcionerima koji u Vašington ne dolaze sa Vol strita, jeste Majk Pens, aktuelni potpredsednik SAD. Mediji prognoziraju da Pens može da izraste u najmoćnijeg čoveka Sjedinjenih Država ili jednog od najmoćnijih potpredsednika, s obzirom na to da ima jako uporište u Republikanskoj partiji, gde Trampu tek predstoji borba za podršku. Osim što može da privoli republikance da aminuju Trampove poteze, Pensova prednost je i u tome što je među malobrojnim saradnicima predsednika s pozamašnim političkim iskustvom.
Iako je danas Trampov ključni oslonac, prijateljstvo predsednika i potpredsednika dugo je svega nekoliko meseci. Pens je, naime, dok su u Republikanskoj partiji još trajali izbori za predsedničkog kandidata, podržao Trampovog protivkandidata Teda Kruza. Kad je Tramp pobedio na partijskim izborima, Pens je ubrzo isplivao kao njegov kandidat za potpredsednika. Nazivajući ga čovekom od “časti, karaktera i poštenja”, Tramp je izjavio da je Pensa kandidovao zarad “partijskog jedinstva”.
Pred samo glasanje za predsednika u novembru 2016, Pens je bio na udaru prodemokratskih medija, koji su ukazivali na nesaglasnosti u Trampovim i njegovim pogledima na spoljnopolitičke prilike. Potpredsednik SAD je u svojim izjavama pokazivao nešto blaži stav prema sirijskim izbeglicima nego Tramp i tvrđu poziciju prema Rusiji. Od postavljenja za potpredsednika, međutim, njegovi stavovi su se znatno približili Trampovim. Tako je, na primer, stao iza Trampove kontroverzne izvršne uredbe kojom je na najmanje 90 dana zabranio ulazak u SAD žiteljima pretežno muslimanskih zemalja. Odigrao je značajnu ulogu i u izboru milijarderke Betsi Devos za sekretara za obrazovanje. Njenom postavljenju oštro se usprotivila Demokratska partija i niz organizacija prosvetnih radnika, smatrajući da će bogatašica uništiti obrazovni sistem SAD jer nije kompetentna da o njemu odlučuje.
Pravnik po struci, religiozan i odan partiji, za sebe je oduvek govorio da je najpre hrišćanin, potom konzervativac, a onda i republikanac. Pensov konzervativizam pretočen je u niz kontroverznih poteza dok je bio guverner Indijane. Prošle godine je potpisao zakon koji zabranjuje abortus u slučaju da lekari utvrde anomaliju ploda kod trudnica. Godinu dana ranije zapalio je javnost kad je potpisao zakon o verskim slobodama kojima je želeo da se stavi na stranu privatnika koji nisu bili voljni da učestvuju u venčanjima osoba istog pola. Međutim, umesto podrške za svoje stavove protiv gej brakova, Pens je naišao na otpor ne samo umereno konzervativnih članova svoje partije već i korporacija koje su pripretile da će iseliti svoj biznis iz Indijane ako kontroverzni zakon počne da se primenjuje. Usled pritiska javnosti, Pens je bio primoran da izmeni zakon u korist LGBT populacije, piše sajt biography.com.
Za razliku od Pensa, Reks Tilerson, u čijim su rukama ključevi američke diplomatije, nema bogato političko iskustvo. Ipak, on u kabinet donosi ono što se čini da je američkom predsedniku sada preko potrebno – poverenje Moskve. Tilerson, koji je na mesto državnog sekretara SAD došao sa pozicije izvršnog direktora naftne kompanije ExxonMobil, često je u medijima optuživan za previše prisne odnose s Rusijom, posebno predsednikom Vladimirom Putinom. Kako prenosi CNN, njegov izbor za državnog sekretara nije se dopao mnogim uticajnim republikancima opreznijim prema Rusiji, poput Džona Mekejna i Marka Rubija. Iako nema iskustva u diplomatiji, Tramp smatra da je Tilerson pravi izbor jer je “igrač svetske klase”, imajući u vidu da stoji iza uspešne kompanije i da održava jake veze s liderima zemalja Evroazije i Bliskog istoka, gde je sklapao poslove u ime kompanije ExxonMobil.