Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

NAJSKUPLJI TOMPUSI

Piše: Mitko Arnaudov

U ovako dinamičnom svetu pravi je luksuz imati vremena za lični užitak. Sve manje pa- žnje se posve- ćuje takvom zadovoljstvu, iako celog života radimo upravo na tome. Jedan od užitaka koji malobrojni mogu da priušte svakako jesu najbolje cigare na svetu – kubanske. Za neke taj dim predstavlja magiju, dok je za druge samo statusni simbol i pomodarstvo. Bilo kako bilo, radi se o luksuzu za koji je potrebno vreme i novac.

Ako uzmemo u obzir koliko je rada i truda potrebno od sađenja duvana do gotove cigare, i ne treba da nas čudi njena cena. Tokom tog vremena duvan se kultiviše i skoro svakodnevno obilazi, a svaka biljka dobija posebnu pažnju farmera. Berba traje dugo, jer se pažljivo bira list po list, koji na putu do cigare prolazi višestruku selekciju. Desetine i desetine ruku pažljivo rade sa svakim listom duvana, dok na kraju ne završi u vrhunskoj, ručno pravljenoj cigari. Dodamo li tome i činjenicu da je duvana iz tog regiona veoma malo, postaje nam jasno zbog čega je sve veća nestašica kubanskih cigara na globalnom tržištu. Kubanske cigare ulaze i u domen mistike, najviše zbog toga što su na najvećem tržištu, američkom, nedostupne više od pet decenija.

Govoreći o mistici, odmah moramo da pomenemo već najpoznatiji brend kubanskih cigara Cohiba, za čije osnivanje se lično pobrinuo višedecenijski kubanski lider Fidel A. Kastro. Proš- le godine je upravo ta cigara, koja je spajala Tita i Fidela, i kojoj su uživali samo odabrani sve do 1982, proslavila svoj 50. rođendan. Još jednom je Cohiba potvrdila da važi za najbolji brend cigara na svetu.

U čast 50. godišnjice, napravljeno je 50 hjumidora sa po 50 cigara, unikatne veličine – grandiosos. Prvi od 50 hjumidora prodat je za 320.000 evra, što ove cigare čini najskupljim koje su ikad napravljene. Imajući u vidu da ih je načinjeno samo 2.500, više je nego sigurno da će se njihova cena na tržištu uvećavati tokom godina. Popularna Cohiba Behike debitovala je za 40. rođendan sa cenom od oko 25.000 evra za hjumidor od 40 komada, kojih je proizvedeno ukupno 100, a danas su ponude za isti hjumidor i do 10 puta veće. U serijskoj proizvodnji cigara Cohiba opet odskače u cenovnom rangu sa cigarama iste veličine drugih brendova – Montecristo, Partagas...

Ostali naslovi

Bakino pojedi nešto na kašiku može i za doručak
Srpska ekonomija
Međunarodni dan integralnih žitarica, 19. novembar, podseća nas na značaj uvođenja zdravijih izbora u svakodnevnu ishranu i ukazuje na posebne dobrobiti koje nam integralne žitarice donose. Proizvodi od celog zrna su bogati vlaknima, esencijalnim nutrijentima i doprinose očuvanju zdravlja
Benefiti od zrna do šoljice
Srpska ekonomija
U svetu kafe, kvalitet nije samo reč, to je umetnost koja se stvara kroz pažljiv proces pripreme, od trenutka uzgoja njenih zrna pa do gutljaja iz omiljene šoljice. Da bi kafa zaista bila kvalitetna, važno je da ne izgubi svoja pozitivna svojstva tokom celog procesa proizvodnje: od branja, preko transporta, pa do pažljivog prženja i mlevenja na tradicionalan način
Mesto počinka srpskih ratnika
Srpska ekonomija
Plava grobnica je predeo mora oko ostrva Vido i grada Krfa u koje su potapana tela palih srpskih junaka kada više nije bilo mesta na kopnu. Prema zvaničnim, ali nepotpunim podacima jer svi umrli nisu evidentirani, do 23. marta 1916. u Krfskom kanalu sahranjeno je 4.847 srpskih vojnika i oficira
Beč: Poslednji dani Pompeje uživo
Srpska ekonomija
U Bečkoj dvorani Marxhalle otvorena je izložba „Poslednji dani Pompeje“ pre njenog uništenja. Uz pomoć virtuelne stvarnosti, izložba pokušava da spoji istoriju i zabavu. Erupcija Vezuva dovela je 79. godine do jedne od najvećih i verovatno najfascinantnijih katastrofa antičkog doba, do uništenja grada Pompeje
Austrija na šestom mestu u svetu po potrošnji kafe
Srpska ekonomija
Posle vode, kafa je najčešće konzumirano piće na svetu. Svaki dan se popije oko 2,6 milijardi šoljica kafe. Najviše kafe popije se u Luksemburgu, gde godišnja potrošnja kafe iznosi 8,47 kilograma po glavi stanovnika, dok je Austrija sa 5,73 kilograma na šestom mestu. U bečkim kafeima može se naručiti više od 40 različitih vrsta kafe
Bečki fakultet za ekonomiju i biznis ponovo u svetskom vrhu
Srpska ekonomija
Fakultet za ekonomiju i biznis u Beču (WU) se ove godine ponovo našao u svetskom vrhu na rang listi britanskog instituta „Kvakareli Simonds“ (QS) u oblasti „Business Master Programme“. Pet master programa na engleskom jeziku uspelo je da se izdvoji među jakom međunarodnom konkurencijom
Stručnjaci analiziraju hiljadugodišnju poplavu na rečici Vinflus
Srpska ekonomija
Celokupni sistem brana u i oko Beča je projektovan za kapacitet protoka do 14.000 kubnih metara vode u sekundi, što je približno najvećoj ikad zabeleženoj poplavi u srednjoj Evropi iz 1501. godine. Normalno, kroz Beč teče oko 2.000 kubnih metara vode u sekundi pri srednjem vodostaju
Miris koji budi sećanja
Srpska ekonomija
Ima nešto magično u tom mirisu, nešto što budi uspomene i stvara osećaj prijatnosti i sigurnosti. Sećam se, još kad sam bila dete, bakine kuhinje koja je uvek odisala toplinom i aromom sveže skuvane kafe. Taj miris nije bio samo najava novog dana, već i simbol mnogih početaka, deljenja nezaboravnih trenutaka i povod razgovora
Revolucionarni keramički 3D štampani implant vilice
Srpska ekonomija
Prvi put u svetu jednom pacijentu je ugrađen keramički implant vilice iz 3D štampača ispod pokosnice. Nova metoda treba da pomogne da se izbegnu složene transplantacije kosti. Implant vilice je potreban, na primer, nakon ukljanjanja delova vilice zbog tumora ili kod teške atrofije vilice
ChatGPT pogodan za biomedicinske simulacije
Srpska ekonomija
Model veštačke inteligencije (VI) GPT-4, poznat po svojoj primeni u ChatGPT-u, pokazuje značajne sposobnosti u biomedicinskom istraživanju i može se koristiti na raznovrsne načine za simulacije. Simulator je razvijen na Medicinskom fakultetu u Beču