Džozef Pulicer jedan je od najpoznatijih svetskih novinskih magnata. Njegova slava bila je tolikih razmera da se smatra da su njegova biografija i biografija njegovog najvećeg rivala Randolfa Hersta inspirisale Orsona Velsa da snimi jedan od najboljih filmova XX veka, „Građanina Kejna“. Istovremeno, mnogo godina kasnije, Olaf Olafson, islandski književnik, napisao je roman koji ga je proslavio, „Odlazak u noć“, takođe inspirisan Pulicerovim životom.
Šta je to što je kod Pulicera bilo toliko različito od ostalih? Imao je obilje novih ideja. Ali ideje imaju i drugi. Pulicer je imao hrabrosti i snage da svoje ideje materijalizuje, da ih ostvari. Savremenici su mu zamerali da u postizanju ciljeva ne bira sredstva. Ali... Čuveno je pravilo da vas javnost najčešće proverava kada stičete prvi milion dolara. Oko drugog niko više ne postavlja pitanje...
Pulicer je rođen u malom mađarskom mestu, banji Mako, 10. aprila 1847. I danas je to mesto nalik na Vrnjačku banju. Ima termalne vode, luksuzan spa-centar i odlično je za odmor, tamo vam na um mogu pasti mnoge zanimljive ideje – ali nije mesto gde se ostvaruju veliki snovi, osim ukoliko niste prodavac kupaćih kostima. Pulicer je priželjkivao vojnu karijeru, ali austrijska vojska je odbila da ga regrutuje u svoje redove. Imao je slabo zdravlje i loš vid. Ipak, bog na jednoj strani uzima, a na dru goj daje. Godine 1864. emigrirao je u SAD kako bi učestvovao u Američkom građanskom ratu. Po završetku rata nastanjuje se u Sent Luisu, u Mizuriju, gde 1868. godine počinje da radi za Westliche Post, dnevne novine na nemačkom jeziku. Prema novinarstvu je oduvek gajio veliku strast. A poznato je da najlakše uspevamo u onome što nas najviše interesuje.
Pulicer pokušava da se pronađe i u politici. Pridružuje se Republikanskoj stranci i 1869. postaje član skupštine države Mizuri.