Važno je istaći da ne postoji znak jednakosti između kapitalnog bega (capital flight) i NTN-a (sinonim su tokovi prljavog novca – dirty money flows), jer kapitalni beg može biti u potpunosti zakonit. To je slučaj kad je kapitalni odliv registrovan u skladu sa zakonom i tržišno vrednovan, i kao takav postao sastavni deo platnog bilansa neke ekonomije. Za razliku od kapitalnog bega, koji je transparentno prijavljen i zaveden u platnom bilansu, NTN nisu zabeleženi u platnom bilansu niti bilo kom drugom zvaničnom statističkom izveštaju; često su povezani s pokušajem da se sakrije poreklo, destinacija i vlasništvo (tajni su); imaju za posledicu javni gubitak i privatni dobitak, zbog toga što nisu oporezovani ili su korišćeni za podmićivanje; sastavni su deo domaćeg bogatstva koji ostaje van trajnog domašaja vlasti zemlje porekla; sastavni su deo tokova koji nisu tržišno vrednovani, pa samim tim domaća javnost nije u poziciji da ih nadgleda ukoliko postoje neke javno dostupne informacije o konkretnoj transakciji. To su slučajevi ukoliko je, na primer, izvoz nepravilno fakturisan (po potcenjenim cenama) ili kad je mito uplaćen na neki ofšor (offshore) račun – tada je odliv novca ili potcenjen ili nezabeležen, a kapital je svakako napustio zemlju.
Štetni efekti NTN-a po privredni razvoj zemlje domaćina su više nego znatni. Nevladina organizacija Global Financial Integrity (GFI) u svojim istra- živanjima je utvrdila snažnu pozitivnu korelaciju između razmera NTN-a i nivoa siromaštva i dohodovne nejednakosti. Drugim rečima, što su NTN u nekoj privredi veći, to je broj stanovnika koji žive ispod granice siromaštva od 1,25 $ dnevno ili 1,90 $ dnevno veći, što istovremeno ukazuje na postojanje velike dohodovne nejednakosti. Globalne razmere NTN-a su ogromne i stalno rastuće. Prema podacima GFI-a, zemlje u razvoju su kroz NTN od 2004. do 2013. izgubile 7,8 milijardi dolara. NTN su u posmatranom periodu realno rasli po godišnjoj stopi od 6,5%. Posle usporavanja u godini nakon izbijanja svetske finansijske krize 2008, do čega je došlo zbog opadanja u investicijama, kreditiranju i trgovinskim tokovima, NTN se ubrzano oporavljaju i doživljavaju
vrhunac od 1,1 hiljadu milijardi dolara u 2013. Koliko je ovo znatan iznos, postaje jasno kad se NTN uporede sa ulazom zvanične pomoći za razvoj (official development assistance) i stranih direktnih investicija (foreign direct investments) u zemlje u razvoju. Ako pogledamo grafikon 1, videćemo da su u celokupnom posmatranom periodu samo u tri godine zvanična pomoć za razvoj i strane direktne investicije u zbiru bile iznad NTN-a. Naravno, jasno je da su stvarni NTN iznad ovih procena jer neke od ovih transakcija nije mogu- će registrovati – na primer, transakcije koje se obavljaju u gotovom novcu, nepravilno fakturisanje usluga i neopipljivih dobara (intangibles) i havala transakcije (hawala transactions – transfer novca bez stvarnog kretanja novca).