Sve je počelo kad je jedna tinejdžerka u Londonu odlučila da zadrži trudnoću, iako su protiv toga bili njeni roditelji i škola, kao i mladi otac, još gotovo dečak. Više je voleo pivo od ideje da postane tata. Kasnije, izabraće alkohol umesto očinstva.
Devojka je na porođaj otišla sama. Krupna, rasplakana plavuša sedela je na ivici klupe u bolničkoj spavaćici i stiskala zube, trpeći bolove. Crnoj bolničarki koja ju je odvela na porodiljski sto rekla je: „Mislim da će biti devojčica.”
U zoru 5. maja 1988. pevali su slavuji, jarko, mala krilata zvona. Samohrana maloletna majka rodila je devojčicu. Kad joj je videla lice, rasplakala se. Beba je imala krupne, providne oči. „Zvaćeš se Adel”, prošaputala je mlada žena. Tako je rođena Adel Lori Blu Edkins u Totenhemu u Londonu. Ostalo je istorija.
Počela je da peva sa svega četiri godine.
„Od najranijeg detinjstva bila sam opsednuta glasovima”, tvrdila je kasnije.
„Razlikovala sam glas vetra razvigorca od onoga koji će doneti oluju, ponekad sam boje videla kao glasove, pa mi se limun-žuta činila kao sopran, a baršunastoljubičasta kao bariton. Pevala sam. Neprekidno. Niko mi neće danas verovati, ali – obožavala sam Spajs gerls. Bile su mi uzor. Imitirala sam ih. Nisam bila laka tinejdžerka, mama i ja bejasmo same. Umesto oca, bila je tu muzika. Ona je bila moj drugi roditelj.”