Nezakonito curenje novca vodi se interesima utaje poreza i legalizovanja nezakonito stečenih sredstava. Štetni efekti su višestruki, počevši od iscrpljivanja domaćih resursa do smanjenja poreskih prihoda, što, između ostalog, vodi nezadovoljenju egzistencijalnih potreba najugroženijih slojeva društva i razaranja pravne države, koja se zasniva na poverenju građana u domaće institucije.
Iako je nezakonito curenje novca veliki problem i razvijenih zemalja, ono zadaje snažniji udarac siromašnim zemljama, u kojima veliki broj stanovnika nema krov nad glavom, dovoljno hrane i pijaću vodu. Što je društvo institucionalno nerazvijenije, veća je verovatnoća da će doći do masivnog nezakonitog odliva novca.
Postoje tri osnovne kategorije nezakonitog curenja novca. Najrasprostranjenija kategorija su trgovinske aktivnosti, koje pokrivaju 65% nezakonitih novčanih tokova. Na drugom mestu, sa udelom od 30%, nalaze se kriminalne aktivnosti i tek na trećem mestu su, nasuprot opšteprihvaćenom verovanju, korupcija i mito. Najčešće korišćena tehnika curenja novca je manipulisanje izvoznim i uvoznim fakturama – potcenjivanjem vrednosti izvoza ili precenjivanjem vrednosti uvoza. Nedavno smo se upoznali sa još jednom tehnikom, koju je u život sprovelo šesnaest srpskih carinika za koje se sumnja da su falsifikovali akte protokola Ministarstva spoljnih poslova kako bi omogućili uvoz cigareta, cigarilosa, alkoholnih pića i parfema kao robe za snabdevanje diplomatsko-konzularnih predstavništava, međunarodnih vladinih organizacija i njihovog osoblja, koja je samim tim oslobođena od plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina. Ova roba je završila na crnom tržištu, a procena je da je budžet Republike Srbije oštećen za 11 miliona evra, što je oko 30.000 prosečnih neto zarada.