Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Novo ime mic po mic a kumuje Nimic

Beograd
Foto: Srpska ekonomija
Piše: Aleksandar M. Janković

Dobro je poznato da balkanski region pored prirodnih lepota karakterišu i teški međusobni sporovi. Oni se rešavaju ili silom ili je do dogovora potrebno višedecenijsko pregovaranje. Takva „moda“ je odavno prevaziđena u ostalom delu Evrope, ali mi smo tradicionalisti. Ovakav pristup nam omogućava da osim netaknute priorode, kojom se ponosimo, imamo i netaknutu privredu koja “kasni u startu“ 60 godina za razvijenijim komšijama i koja nije za hvalu. Jedan od težih balkanskih slučajeva je i pitanje naziva države naših južnih suseda oko kojeg se već više od 25 godina spore Grčka i Republika Makedonija.

Sukob oko imena značajno utiče na ekonomiju Republike Makedonije. Usporava je na putu ka članstvu u Evropskoj Uniji i NATO za koje je opredeljena. Prošlu nedelju obeležila je vest da su i Grčka i Makedonija spremnije nego ikad da postignu kompromis. Očekuje se da do kraja januara izaslanik UN i medijator u pregovorima o imenu Makedonije, Metju Nimic,izađe sa predlogom rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obe strane.

Republika Makedonija ima danas dva imena .Ovo prvo je ustavno, koje priznaje većina država među kojima su i Rusija, SAD i Kina. Drugo je „Bivša jugoslovenska republika Makedonija" (BJRM) pod kojim je država primeljena u članstvo UN. Osim Grčke, njega koriste i neke druge zemlje Evropske unije uključujući Nemačku i Francusku.Dva imena za jednu državu su posledica višedecenijskog spora sa Grčkom koja smatra da se upotrebom imena Makedonija iskazuju pretenzije na njenu teritoriju.Pod pojmom Makedonija podrazumeva se velika geografska regija. Ona se najvećim delom nalazi na teritoriji Grčke kao Egejska Makedonija ,delom je na teritoriji Bugarske kao Pirinska Makedonija, a oblast koja se naziva Vardarska Makedonija čini teritoriju priznate države Makedonije.

Grčka je od samog osamostaljivanja Republike Makedonije koristila svoj uticaj u međunarodnim organizacijama i vršila snažan politički i ekonomski pritisak kako bi se napravila jasna razlika između „makedonskog nasleđa“ i nove države.Zbog ekonomske blokade koju je sprovodila Grčka, Republika Makedonija je 1995.godine promenila svoju zastavu.“Verginino sunce“ zamenilo je žuto sunce sa osam zrakova na crvenoj pozadini. Početne pozicije Grčke u ovom sukobu su bile na stavu da su današnja makedonska država, makedonska nacija i makedonski jezik veštačke tvorevine.Problem se dalje produbio odgovorom makedonskih vlasti i tadašnjeg premijera Grujevskog koji je pokrenuo projekat „antikvizacije" dokazujući vezu i nasleđe antičkog sveta i današnje Republike Makedonije.Veliki novac je uložen u gradnju velelepnih spomenika Aleksandru Makedonskom , Filipu Drugom i ostalim članovima antičke makedonske kraljevske dinastije u centru Skoplja. Aerodrom je nazvan Aleksandar Veliki, autoput ka Grčkoj nosi isto ime.Za to vreme Makedonija je „skliznula sa auto-puta“ koji vodi ka Evropskoj Uniji i članstvu u NATO na „lokalni put“ koji je često vodi do teških unutrašnjih podela i ekonomskih kriza.Zemlja koja je 2005.dobila kandidaturu za članstvo u EU,trinaest godina kasnije nalazi se na istom mestu.Još od samita NATO u Bukureštu 2008.godine Makedonija čeka poziv da se pridruži savezu, ali on izostaje jer Grčka uspešno blokira prijem bez rešenja spora oko imena.

Treba naglasiti da se uporedo sa političkim sukobom svih ovih godina odvija intenzivna privredna saradnja dve države.Grčka je po obimu saradnje uvek među prva tri spoljnotrgovinska partnera Republike Makedonije. Tome svakako doprinosi fizička blizina tržišta ali i interes grčkih privrednika da se investira u Makedoniju sa jeftinijom radnom snagom koji je rastao sa povećanjem ekonomske krize u Grčkoj .U Makedoniji posluje preko 250 grčkih kompanija, a procene su da su ukupna ulaganja prevazišla milijardu evra. Prema podacima Državnog zavoda za staistiku Republike Makedonije,Grčka je u periodu I-XI 2017. bila treći trgovinski parter Makedoniji,iza Nemačke i Velike Britanije sa ukupnom razmenom od 664 951 evra što je uvećanje od 25% u odnosu na isti period prošle godine.Upravo u sve većoj ekonomskoj povezanosti može se tražiti dodatna motivacija za rešenje političkog spora.

Pored ekonomskog interesa koji je iz godine u godinu sve veći postoje i nove povoljne političke okolnosti na Balkanu da se ovaj sukob reši.U Skoplju i Atini vlade Zaeva i Ciprasa nisu na „tvrdim“ pozicijama koje su imali premijeri Samaras i Grujevski.Što je za celu stvar važnije, zapadni saveznici iz Brisela i Vašingtona spremniji su više nego ranije da izvrše pritisak i na jedne i na druge da dođu do dogovora.Oni žele balkanski region u kome će imati veći uticaj i žele da „istisnu“ Rusiju i Kinu koje su ekonomski i politički prisutne na Balkanu.

I „kum“ je spreman,i ako već više decenija medijator i izaslanik UN Metju Nimic,bezuspešno predlaže rešenja za novo ime Makedonije. Očekuje se da će tokom sledećeg sastanka koji je zakazan za 17.januar u Njujorku neki od njegovih predloga biti prihvaćeni.Postoje brojna nagađanja koje bi to ime moglo biti, u opticaju su duže vremena nazivi: Nova Makedonija, Gornja Makedonija ili Vardarska Makedonija i drugi.

Najvažnije je ipak da novo ime ispuni stare želje i bude delotvorno.Da može da otvori sva potrebna vrata na putu evroatlantskih integracija koje su građani Republike Makedonije izabrali.

Ostali naslovi

Kako migracije oblikuju razvoj
Srpska ekonomija
Dok milioni ljudi prelaze granice usled prinudnih okolnosti, poput ratnih sukoba, ili u potrazi za boljim mogućnostima, zemlje širom sveta traže balans između humanosti, ekonomske koristi, društvene stabilnosti i bezbednosti. Na Balkanu, gde migracije imaju duboke korene u političkim i ekonomskim uslovima, one nisu samo izazov – već i prilika za transformaciju
Barometar straha: Čega se Srbi najviše plaše?
Srpska ekonomija
Najnovija studija CEPER-a, sprovedena u 12 zemalja širom regiona, Barometar straha 2024, otkriva najveće brige stanovništva Centralne Evrope. Najveću zabrinutost izazivaju klimatske promene i globalno zagrevanje – ova pitanja identifikovana su kao najzabrinjavajuća u četiri zemlje: Mađarskoj (3,55), Hrvatskoj (3,18), Srbiji (3,13), kao i u Crnoj Gori (2,75)
Beč u znaku Svetosavskog bala i humanosti
Srpska ekonomija
Svetosavski bal, smotra elegancije i tradicije u organizaciji udruženja „Srpski centar“, otvara vrata Hofburške palate, gde se prošlost i sadašnjost prepliću u noći ispunjenoj glamuroznim prizorima i nezaboravnim trenucima. U prefinjenim salama, okupljaju se dame u raskošnim haljinama i gospoda u frakovima
Beč nudi kulturne sadržaje za osobe sa demencijom
Srpska ekonomija
mnogim bečkim muzejima organizuju se obilasci i radionice prilagođeni osobama sa demencijom. Oboleli mogu u sigurnom okruženju da dožive nova iskustva i da se podsete na prošla. Kroz specijalno razvijene kurseve, ture i koncepte razgovora, organizatori žele da unaprede samostalnost osoba sa demencijom
Sezona balova u Beču 2024/25.
Srpska ekonomija
Balska sezona u glavnom gradu Austrije 2024/25. godine počela je 11. novembra, tradicionalnim kadrilom na trgu Graben. Za predstojeće peto godišnje doba, kako nazivaju sezonu balova, organizatori očekuju veliki broj posetilaca. „Ponovo možemo očekivati izuzetnu sezonu sa znatno više od pola miliona posetilaca. I to uprkos opštem porastu cena
Najlepši božićni vašari u Beču
Srpska ekonomija
Već tradicionalno od sredine novembra do 25. decembra najlepši trgovi Beča pretvaraju se u čarobne božićne vašare. U vazduhu se oseća miris božićnih kolača, kuvanog vina i pečenih badema. Stari grad i trgovački centri ukrašeni su prazničnom rasvetom, upotpunjujući božićnu i novogodišju atmosferu
Izložba Johan Štraus – nova dimenzija povodom 200. rođendana kralja valcera
Srpska ekonomija
Digitalna produkcija prikazuje život i delo Johana Štrausa u svim njegovim dimenzijama, a postavljena je na površini od oko 900 m2 i nudi jedinstveni sistem slušalica koji je osetljiv na pokret. Izložba nudi multimedijalnu simfoniju zabave
Beč dobija novi istraživački centar za veštačku inteligenciju u oblasti biomedicine
Srpska ekonomija
Austrijska akademija nauka (ÖAW) i nemačka Fondacija Beringer Ingelhajm inicirali su osnivanje instituta AITHYRA u Beču, koji će koristiti veštačku inteligeciju za biomedicinska istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju bolesti i unaprede terapije
Digitalni plan svih podzemnih i nadzemnih instalacija u Beču dostupan onlajn
Srpska ekonomija
„Digitalni blizanac“ Bečke distribucije prikazuje ukupno 29.500 kilometara dugu mrežu za snabdevanje strujom, gasom, daljinskim grejanjem i optičkim kablovima. Podzemne i nadzemne instalacije su virtuelno dostupne kako na laptopu, tako i na pametnom telefonu
Speeddating: 65 bečkih preduzeća traži naslednike
Srpska ekonomija
Privredna komora Beča poziva 65 bečkih preduzeća, sve zainteresovane i potencijalne buduće preduzetnike-naslednike na događaj “Svaki lonac nađe svoj poklopac” (Topf sucht Deckel) 16. septembra 2024. godine