NAJVEĆA SRPSKA INVESTICIJA U CRNOJ GORI

M:tel je posle samo nekoliko godina na tržištu osvojio 29% tržišta kao  treći operater u Crnoj Gori. Kako se to desilo? Slučajno ili namerno?
Ništa nije slučajno, mada je M:tel bio najveći profesionalni izazov za Telekom zato što je Crna Gora bila prvo tržište na koje smo ušli kao grinfild investicija, za razliku od Srbije ili BiH, gde smo najveći operater, koji se decenijama gradio. U Srbiji i RS morali smo da branimo tu najjaču poziciju, a u Crnoj Gori smo krenuli od nule. Morali smo da uložimo mnogo i hrabrosti i energije da se izborimo za taj svoj status u veoma teškoj konkurenciji, koju su činili Dojče telekom, Telenor i SBB, i to na malom tržištu.

Očigledno nije bio mali izazov ući na tako malo tržište s takvom konkurencijom. Je li bilo bojazni od neuspeha? 
Malo tržište je veliki izazov u mobilnoj telefoniji. Imate troškove kao najveći operateri, morate da imate poslovnicu u svakom gradu, da mrežom pokrijete čitavu teritoriju, da imate određen broj zaposlenih. Dakle, identične obaveze kao prvi i drugi operater, a opet morate da imate određene prihode da pokrijete sve te troškove. 
Taj izazov u mobilnoj telefoniji danas postaje sve veći i zbog pada prihoda usled korišćenja besplatnih aplikacija. U nekim ozbiljnijim zemljama sve je manje operatera, kao što je to slučaj u Austriji, gde su od šest ostala tri.
M:tel je u takvim okolnostima morao brzo da se snađe, kako bismo napravili stabilno poslovanje. I mislim da smo uspeli.

Sledeće godine proslavićete dva jubileja – pet godina od vašeg dolaska na čelo M:tela i deceniju od ulaska kompanije u Crnu Goru. Kakvi su vaši utisci, i lični i poslovni?
Došao sam u nekom, čini mi se, prelomnom trenutku, kad je M:tel poslovao s gubitkom, praktično je bio na granici opstanka. Bili smo, dakle, na prekretnici – da li izlaziti sa tržišta, nuditi nekom da se ukrupnimo ili pokušati da dođemo do zelene grane. Drago mi je što smo uspeli da stabilizujemo poslovanje, i to na način koji je, mislim, ključ za mobilne operatere. 
Način na koji se M:tel izvukao iz opasne situacije može da bude dobar primer kako mobilni operateri treba da se postave u krizi koja nam se dešava usled pada prihoda, kao što je sada slučaj zbog besplatnih aplikacija Viber i Whatsapp. Naš prihod smo zasnivali i na vojsu (voice) i SMS, koji je sve manji i koji će za pet do deset godina biti ravan nuli. 

Pretpostavljam da imate strategiju za prevazilaženje svih tih finansijskih udara?
Operateri sada bezglavo počinju da idu pre svega u racionalizaciju troškova otpuštanjem ljudi ili rezanjem nekih operativnih troškova. Racionalizacija troškova je korisna, ali nije konačan odgovor na krizu. Prvo, drastičnim spuštanjem troškova narušava se kvalitet mreže i odnosa s korisnikom, a kad se to naruši, kreće se putem bez povratka. Drugo, budući pad prihoda od vojsa i SMS drastično je veći od mogućeg smanjenja troškova. Zato je jedini odgovor u potpuno obrnutom procesu – treba da se nađu novi izvori prihoda.

Gde ste vi videli šansu?
U više segmenata. Osnovni je bio da povećamo šer u postpejdu, koji je jedan od ključnih za prihod. I u proteklih pet godina taj šer smo podigli za šest do osam odsto. Došli smo do šera od oko 30 odsto u pripejdu i 25 odsto u postpejdu. Dakle, tu imamo još prostora od pet odsto. 
Bitan prostor za povećanje prihoda koji sam uočio jeste fiksna telekomunikacija, koja je takođe jedan od bitnih segmenata u stabilizaciji finansija. 
U toj teoriji budućnosti operatera prva stavka je da se napravi što više internet priključaka. Ono što je sigurno jeste da će korisniku i mobilne i fiksne telefonije biti potrebna odlična internet veza, kako u kući tako i u pokretu. 
Postoje još tri stuba budućeg prihoda koja ćemo razvijati: mobilno plaćanje, integralna IT ponuda za mala preduzeća i digitalni servisi.

Dokle ste stigli sa internet priključcima?
U Crnoj Gori je jedan operater držao 80 odsto internet priključaka – crnogorski Telekom, kog je privatizovao Dojče telekom. Ono što je nezgodno u tom poslu jeste taj građevinski izazov, jer moramo da dođemo do kuća i zgrada – optikom. Ali, zahvaljujući našem strateškom partneru,  Elektroprivredi Crne Gore, vazdušnom optikom smo došli do većine korisnika. I to zahteva veliko finansiranje, ali je veliki i izazov. Rizik je ogroman, ali imam neku veru u uspeh. 
Tu kampanju smo počeli u septembru prošle godine i već sada imamo 40.000 korisnika. To je isto kao da je neko ušao u Srbiju i od konkurencije uzeo 400.000 korisnika za godinu dana.  
Plan za narednu godinu je da imamo oko 60.000 korisnika.

Koliku dobit očekujete?
Već prve godine prihod od fiksne i mobilne telefonije biće devet miliona evra, a očekujemo 15 miliona sledeće.
Beležimo rast operativne dobiti u 2016. od 35 odsto, a sledeće, 2017. godine očekujemo rast od 25 odsto. 

Kako je poslovati u Crnoj Gori u odnosu na Srbiju?
Ima nekih specifičnosti, ali nema velikih razlika. Crna Gora je dosta sezonska zemlja, turizam je veoma bitan. Broj potencijalnih internet priključaka je veći nego što ima domaćinstava, jer mnogi izdaju apartmane, zbog čega su im potrebni i internet i kablovska televizija. 
Vidi se da su na pragu ulaska u Evropsku uniju. Na pragu su i završetka poglavlja koji se tiče telekomunikacija, tako da je Crna Gora dosta liberalna u odnosu na okruženje i podržava konkurenciju. Investitor koji želi da ulaže u telekomunikacije u Crnoj Gori nema nekih velikih logističkih problema. 

Ima li “rata” između operatera?
Naravno, pogotovo zbog malog tržišta. Što je manji kolač, to je bolje za korisnike. Mnogo mi je drago što smo na crnogorskom tržištu, jer od takvih konkurenata kao što su Dojče telekom ili Telenor zaista može nešto da se nauči. Oni su telekomunikacioni giganti koji su za svaki respekt. 

Ako su Dojče telekom i Telenor, fudbalskim rečnikom rečeno, Bajern i Barselona, šta je onda M:tel?
M:tel bih poredio sa onom Crvenom zvezdom koja je osvojila Ligu šampiona.

Pošto ste najveća srpska investicija u Crnoj Gori, da li ste vi, osim Zorana Bingulca, praktično još jedan naš ambasador u toj zemlji?
Mi kao najveća srpska investicija u Crnoj Gori imamo odgovornost da budemo promoteri dobrih odnosa između dve države. M:tel je pokazatelj da stvarno postoji ta dobra saradnja i da ona može da se podigne na najviši mogući nivo. 
Kao firma iz Srbije uglavnom smo oslonjeni na kadar iz Crne Gore, faktički samo jedan direktor i ja smo došli iz Telekoma Srbija. Društveno odgovorna smo kompanija, imamo odličnu saradnju sa svim lokalnim i gradskim ustanovama. Mislim da predstavljamo neku vrstu privrednog ambasadora naše zemlje i industrijskog mosta između Srbije i Crne Gore. Dosta firmi iz Srbije posluje u Crnoj Gori. Ta industrijska razmena je 700 miliona evra. Srbiji je Crna Gora jedna od najbitnijih zemalja u  ekonomskoj razmeni. I ljudi u Crnoj Gori su zaista otvoreni za sve srpske firme. U svim njihovim radnjama su srpski proizvodi, tako da strani turisti rado kupuju našu robu. 
Organizovani smo u srpsko-crnogorskom klubu, tako da činimo sve da tu saradnju podignemo na što viši nivo, a dobri politički odnosi Beograda i Podgorice svakako pogoduju toj odličnoj saradnji. 

Ukinuli ste roming između Srbije i Crne Gore?
U dogovoru sa Telekomom, svi korisnici M:tela sa karticom 068 imaju besplatne pozive iz Srbije ka Crnoj Gori, kao i ka mreži 064 u Srbiji. Praktično smo ukinuli roming između Srbije i Crne Gore, a sada ćemo i u BiH pokrenuti taj sistem. 

Negde sam pročitao da ste planirali mobilno plaćanje računa, hoće li to zaživeti?
Od sredine decembra pustićemo u opticaj vrstu mobilnog plaćanja koja je jedinstvena u svetu s takvim konceptom. Cilj nam je da na svakom prodajnom mestu u Crnoj Gori imamo naš platni terminal. I plaćanje računa biće moguće s bilo kojim pripejd ili postpejd računom, kao i sa svih telefona, bez obzira na to da li su smart ili ne. Svi naši korisnici će dobiti obaveštenja o svom limitu, a u prvoj fazi pokrivamo 1.500 prodajnih mesta. Mobilni telefon će praktično biti platna kartica.

Kakva je budućnost telekomunikacija? Kakvi su svetski trendovi? I šta možemo očekivati za nekoliko godina?
Čeka nas velika promena, koja će se reflektovati ne samo na rad teleoperatera nego i na život ljudi. Glavna revolucija se predviđa u virtuelnoj stvarnosti i na internet servisima. 

Na šta konkretno mislite kada govorite o virtuelnim tehnologijama?
Zahvaljujući brzom internetu 4G i 5G, kvalitet tih prenosnih informacija će biti na odličnom nivou. Radikalna promena u našim životima predviđa se za oko 15 godina, kada većina ljudi neće imati svoje automobile, nego će koristiti vozila sa autopilotima, koja će dolaziti na njihov poziv i nakon korišćenja od sat-dva odlaziti na druge adrese.
Imaćemo priliku da u svoj organizam postavimo nanorobote, zahvaljujući kojima ćemo moći da otkrijemo i otklonimo najteže bolesti i produžimo život za 20 ili 30 godina. 
Postoje smeliji, koji za period posle 2050. godine predviđaju čak i besmrtnost, jer će procesor mozga uz te nanorobote, kada vam dosadi ovaj život, moći da vas louduje u virtuelnu stvarnost da tamo živite. Jednom sam u šali rekao da ćemo mi mobilni operateri uz paket nuditi i 15 godina života u toj virtuelnoj stvarnosti.
Sigurno je da dolazi do tehnološke revolucije, koja je zapravo industrijska. To je kao novi oblik kapitalizma, a virtuelna realnost će za 10-15 godina biti sastavni deo poslovanja i delovaće kao da je nešto stvarno. 
Sve što zakačite na internet ulici ili u svojoj prodavnici moći će da vidi šest milijardi ljudi, a sve zavisi isključivo od vaše kreativnosti. Pa, ljudi koji su napravili Fejsbuk iskoristili su samo internet i sa ulice doveli tih milijardu ljudi. 
Sve će nam biti onlajn, ljudski organizam takođe. Bukvalno ćemo u budućnosti živeti onlajn. Ko ne veruje u tu tehnološku revoluciju, neka se seti podatka da pre samo 20 godina nismo imali ni mobilne telefone ni socijalne mreže…

Koju aplikaciju vi više koristite – Viber ili Whatsapp?
Koristim više Whatsapp zato što je boljeg kvaliteta. I mogu da preporučim vojs preko te aplikacije. Whatsapp se, inače, više koristi u svetu, ali Viber se više “primio” u ovom regionu.

Postoji li u telekomunikacijama neko pravilo, možda i nepisano, bez kog nema uspeha u poslovanju? 
Mnogo je bitan jasan plan, dobra strategija razvoja. U telekomunikacijama je pravilo – ako imaš dobru strategiju, onda moraš da uspeš. Možda u nekoj taktici pogrešiš, ali ne možeš mnogo da izgubiš ako je strategija dobra. Možeš, dakle, da izgubiš neku bitku, ali ne možeš rat.