Za sebe kaže da nikada nije imao manir da se bavi prognozama, ali ono što je, prema njegovom mišljenju, sigurno, jesto to da će Socijalistička partija Srbije, kao jedina tradicionalna, a relevantna politička stranka, svojim postojanjem dugim tri decenije i svojom državotvornošću davati doprinos razvoju Srbije i boriti se za interes svih građanki i građana, ma u kojoj poziciji bili.
Branko Ružić je u SPS-u od najranijih studentskih dana. Bio je na čelu omladinaca, Izvršnog odbora stranke, a danas je potpredsednik Glavnog odbora. U fotelju ministra državne uprave i lokalne samouprave seo je 2017. godine.
Danas, više od mesec dana posle izbora i osvojenih deset odsto glasova, mnogima se čini da je to manje nego što su socijalisti očekivali. U razgovoru za Srpsku ekonomiju, međutim, Branko Ružić otkriva da su dobili realnu podršku s obzirom na okolnosti u kojima su se sprovodili ovi izbori i održavala predizborna kampanja.
– Ipak mogu da kažem da smo delimično zadovoljni. Ostali smo na istom procentu utemeljenosti u biračkom telu i gotovo sigurno povećali broj mandata. Socijalisti su i ovaj put pokazali, a i dokazali, postojanost i potencijal i sigurno ćemo to maksimalno iskoristiti kako u narednom periodu tako i u nekim narednim utakmicama – kaže Ružić.
Otkad ste na čelu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, taj resor je prilično napredovao. Ne treba, naravno, zaboraviti ni vaše kolege koje su pre vas sedele u istoj fotelji, sadašnju premijerku Anu Brnabić i Kori Udovički. Koliko je novca do sada uloženo u reformu javne uprave?
– Evropska unija je od demokratskih promena 2000. godine najznačajniji partner Srbije, što se ogleda u velikom broju donacija, tj. bespovratne pomoći. Njena dosadašnja podrška iznosi oko 200 miliona evra, a samo za reformu javne uprave, na osnovu takozvanog Sektorskog reformskog ugovora, obezbedila je 80 miliona evra, od kojih 70 miliona za direktnu budžetsku podršku, a 10 miliona za komplementarnu stručnu podršku. Evropska unija je po tom osnovu u budžet Srbije do sada uplatila oko 44 miliona evra.
Na koji način EU podržava reformu javne uprave? Zašto je podrška EU važna za Srbiju u tom poslu?
– U proteklih šest godina, uz podršku i Evropske unije, ostvarili smo ozbiljne pomake radi stvaranja uprave po meri svih građana – uprave koja je efikasna, koja je transparentna i profesionalna i koja može potpuno autonomno i nezavisno da pruža usluge građanima i privredi. Podršku smo imali i kada je reč o obukama u oblasti javne uprave, posebno od francuske Akademije za javnu upravu, što se pokazalo veoma korisnim dok smo stvarali prvu Nacionalnu akademiju za javnu upravu. Danas zajedno radimo na reformi i na njenoj promociji kako bismo osigurali da što više građana razume šta im ona donosi.
Da li su građani i u kojoj meri prihvatili digitalizaciju?
– Vanredno stanje izazvano pandemijom koronavirusa učinilo je da se ohrabre i oni koji nisu verovali da onlajn mogu da završe određene poslove s upravom, kao i da svi uvidimo koliko je sve što smo radili do sada na polju razvoja e-Uprave urodilo plodom. Više od milion građana koristi usluge e-Uprave, a samo u junu taj portal pružio je 76.000 usluga, a čak 48.000 dece upisano je tako u vrtiće.
Koliko kaskamo za susedima i Evropom u oblasti digitalizacije?
– Izgradili smo temelje za digitalno društvo potrebnim pravnim rešenjima, među kojima su i Zakon o e-Upravi i Program razvoja e-Uprave, koji su na celovit način sagledali mogućnosti i potrebe njenog razvoja u Srbiji. Istovremeno, od onih koji eventualno idu brže od nas u toj oblasti možemo samo da učimo iz njihovih primera, pa i njihovih grešaka.
Tokom vanrednog stanja počeo je da radi i kontakt centar republičke inspekcije s ciljem da se omogući građanima i privredi da prijave nezakonitosti na tržištu. Kakva su iskustva nakon tri meseca rada tog centra?
– Iako smo požurili sa osnivanjem kontakt centra zbog vanredne situacije, to se pokazalo kao odličan potez budući da smo od 25. marta, kada je otvoren, pa do sada obradili skoro 4.500 predmeta, od čega smo oko 1.800 prosledili inspekcijama na nadležnost. Ostalima su odmah pružene potrebne informacije ili pravna podrška. Važno je da i na taj način pokažemo građanima da smo mi njihov servis i da oni ne moraju da znaju koja su inspekcija i koje ministarstvo nadležni za određeni predmet, već da mi samo primimo zahtev/žalbu i dalje postupimo a da ne opterećujemo građane. Jedino tako i nelojalnu konkurenciju smanjujemo, a i činimo da se naši građani osećaju sigurnije.
Poslednjih godina uvedene su velike promene u rad inspekcija. Šta je ostalo novoj vladi da uradi na tom polju, koje bi promene trebalo sprovesti?
– Postoji akcioni plan kojim smo definisali dva cilja ka kojima treba da idemo u ovoj reformi. Prvi se odnosi na kapacitete inspekcija, a podrazumeva ukrupnjavanje inspekcija, tj. stvaranje 13–15 funkcionalnih inspektorata od sadašnja 44 i stvaranje službeničkog zvanja „inspektor” u okviru državno-službeničkog sistema. To je značajno i za bolje funkcionisanje i za zadovoljstvo inspektora uslovima rada. Preći ćemo s merenja broja nadzora na merenje koliko su doprineli da se određeni javni interes ostvari. Ideja nam je i da zaposlimo više mladih inspektora, budući da je prosek trenutno zaposlenih oko 57 godina, pa ćemo tako imati podmlađene, motivisane, opremljene i obučenije inspektore koji će po novom sistemu biti saveznici dobre privrede i njihovi partneri u ostvarenju javnog interesa. A drugi cilj odnosi se na završetak digitalizacije inspekcijskog nadzora u Srbiji. Sa preostalih šest inspekcija u sistemu e-inspektora preći ćemo s pukog kažnjavanja privrednika, čak i za najmanju sitnicu, na pravu analizu rizika i formiranje svojevrsne kartoteke privrede, čime ćemo doprineti boljem poslovnom okruženju.