Prvo štampano izdanje o srpskom manastiru

Manastir Vaznesenje se nalazi na planini Ovčar, na mestu gde zapadna Morava pravi najveću okuku. Gusta listopadna šuma krije ovaj manastir, koji zbog svog položaja u klisuri nije dostupan pogledima putnika koji prolaze Ovčarskom kablarskom klisurom.. Vaznesenje je u moderno dobo bilo možda najzabačeniji manastir, ne toliko zbog svog položaja, koliko zbog lošeg puta...

Monografija „Manastira Vaznesenje“ čiji je inicijator arhimendrit Timotej, iguman manastira ugledala je svetlost dana i odmah izazavala veliku pažnju.za ovaj manastir koga zovu i „jedan od manastira sa srpskog Atosa“.

„Monografija Manastira sveto Vaznesenje je rezultat višegodišnjeg istraživanja, prikupljanja podataka o ovom prelepom mananstiru jer podataka o njemu nije bilo mnogo. Narodna biblioteka Srbije nam je ustupila mnogo materijala, kaže na početku razgovora za sajt „Srpska ekonomija“ Jelena Kužetić, autor Monografje „Manastir sveto Vaznesenje“

Usled nedostatka istorijskih izvora nije moguće tačno utvrditi ko je i kada podigao ovaj manastir. Prvi pisani pomen Vaznesenja vezuje se za podatak turskog popisa iz 1525 godine , u ataru sela Medjuvršje pod imenom manastir Drobnjak. Manastir je najverovatnije stradao kao i većina drugih hramova u klisuri za vreme Velike seobe 1690 godine, Vaznesenje je 250 godina ležalo u ruševinama......prolazilo je vreme, a pred kraj Drugog svetskog rata zalaganjem episkopa Nikolaja Velimirovića započinje nova obimna obnova ovog manastira. .

Naša sagovornica ističe „da je monografija objavljena u godini jubileja 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve i objavljena je sa blagoslovom episkopa žičkog i finansijskom podrškom grada Čačka.

Velika mi je bila čast što sam dobila blagoslov I poverenje oca igumana Timotija da radimo Monografiju. Radeći na Monografiji imala sam odrešene ruke. Bio je veliki izazov pronaći materijal, prikupiti tekst i fotografisati i onda sve likovno-grafički oblikovati. Značajno je to što je Monografija Sveto Vaznesenje prvo štampano izdanje od osnivanja Manastira gde su prikupljeni svi podaci o Manastiru, kaže Jelena Kužetić i dodaje da Monografija ima 141 stranicu i preko 80 fotografija.

Ona objašnjava da je rad na monografiji počeo 2013.godine i da se do objavljivanja monografije „manastir menjao, obnavljao, i da je Monografija doživela više puta redizajn“.

U vreme kada je započeto skupljanje materijala za Monografiju, manastir Vaznesenje je postao muški manastir, a pokrenuti su novi gradjevinski radovi na obnovi crkve, zvonika i manastirske porte. Posebna zanimljivost je da je crkva kao poseban dar od episkopa valjevskog Milutina u to vreme dobila na čuvanje delić moštiju Svetog Vladike Nikolaja..

Vernici koji posete Manastir Vaznesenje, prema rečima sagovornice sajta „Srpska ekonomija“ uvek se rado podsete na reči Vladike Nikolaja Srpskog, a to su reči „Velika je sila Istina i ništa u svetu ne može odoleti toj sili“.