Psihološki faktor odigraće ključnu ulogu u redefinisanju odnosa u svetu

Mirjana Prljević, međunarodni savetnik za strateško pozicioniranje, autor knjige - praktikuma “Strategija pozicioniranja kao ključ uspeha” objavljene na sedam jezika kao i više desetina stručnih tekstova i analiza, za sajt Srpska ekonomija govori o izazovima koje donosi pandemija korone, kako dalje, odnosima Kine i Srbije, strategijama poslovanja, ekonomskoj bezbednosti…

Dali ste nedavno intervju za jedan od vodećih kineskih Think-tenk-ova u Kini. Pitali su Vas kako dalje. Šta ste im odgovorili?

- Kao što ste upoznati, moja osnovna oblast rada je definisanje i unapređenje GPS Matrix – Matrice Strategija Globalnog Pozicioniranja država koja se značajno izmenila nakon 2000-te. Značajan uticaj Industrijske, odnosno Digitalne revolucije 4.0 se odrazio na samu strukturu Matrice razvoja država i društva, koja je time dobila, u odnosu na prvobitna dva, tri značajna segmenta: Ekonomija – Tehnologija – Bezbednost. Ako tome dodamo osnovne ciljeve GPS Matrice, kako ih ja definišem u skladu sa prvobitnom postavkom Nikole Tesle, koje su ujedno i smernice kojima ove tri oblasti treba da teže, dobijamo sledeće: Ekonomija teži ka Hrani, Tehnologija teži ka Radu, Bezbednost teži ka Miru. Tako jednostavno u svom konceptualnom značenju matrice razvoja geo-političko-ekonomskog svetskog sistema, ali istovremeno i kompleksno po svojoj formi daljih definisanja i realizacija politika, planova i programa usmerenih ka ta tri vrhovna cilja.

Svesni činjenice da se od NR Kine može puno toga nučiti, pogotovo sa aspekta odnosa prema situaciji izazvanoj Covid-19 virusom, svakako da su tu najvažniji konkretni primeri iz oblasti medicine i medicinskog tretmana. Važno je razumeti da kada nešto dobro i korisno dođe od strane velikog sistema, sa punom pažnjom i prilagođavanjem okolnostima može biti primenjeno i na manje sisteme. Inovativni metodi lečenja koji uključuju nove koncepte, tehnike i opremu su svakako dobrodošli u Srbiju. Bez obzira na činjenicu da smo po veličini nesrazmerno manje teritorije, Srbija svojim bližim povezivanjem sa NR Kinom može značajno razumeti globalne tendencije i politiku Evro-Azijske unije, te zemalja ASEAN-a.

Lično akcenat bih stavila na kineskim dostignućima u medicinskoj opremi i metodama kombinovanja tradicionalne kineske medicine sa modernom naukom, svakodevnu komunikaciju u sektoru ekonomije “uz” i “sa” Q-code, iskustva koja donose konstruktivne promene, modifikacije i unapređenje sektora transporta i postojećih modela distribucije.

Kako to funkcioniše u definisanju same strategije razvoja daljih odnosa?

- Ako uzmemo polazne osnove da Matrica definiše Sistem, da u okviru Sistema deluju paralelno mnogi procesi, a kako se oni paralelno dešavaju i kako nam je važna implikacija procesa koji se indirektno ocrtavaju na našu saradnju, važno ih je kao prvo razumeti, a zatim zauzeti i jasan stav povodom njih. To mi zovemo fazom dijagnostike. Sada je jasno da aktivno živimo i proces Digitalne transformacije. Ključni element analize danas je razumeti gde se sve gore pomenute tri podceline spajaju i prepliću kako bi Matrica razvoja čovečanstva i društva dobila svoju punu sliku u odnosu na realnost koja nam se dešava.

To znači da nam je prva tema na narednom susretu analiza stanja, odnosno dijagnostika poslovanja. Bez tih informacija, konkretnih i suštinskih, teško ćemo nastaviti dalje dugoročno održivu saradnju na uspešnim osnovama.

Činjenica da su srpsko-kineska ekonomska i geopolitička saradnja dobro postavljene u svojim temeljima, te da ih upravo sada, kada se otvaraju mnogo pitanja tipa: kako dalje, kojim putem, kojim sredstvima i politikama, mudro treba preispitati, kako prema datim temeljima, tako i posledicama novonastale situacije.

Jedan integralni pristup u toj analizi svakako bi uključio i sveobuhvatnost pogleda na situaciju unutar zemalja koje pokrivaju Inicijativa 17+1, zemlje Evropske unije, ali i zemlje Evro-Azijske unije.

Kolika je zapravo neizvesnost novonastale situacije?-

- Na više međunarodnih konferencija, ali i zatvorenih skupova na ovu temu, zastupala sam stav koji ću i sada reći: Mi treba da tražimo i definišemo one vrednosti koje nas spajaju, a ne koje nas razdvajaju.

Kulturološki gledano to je lakše izvesti, nego što se pokazalo u domenu ekonomije. Naravno, jer tu su interesi privatnog kapitala značajno opredeljujući kada se prave izbori sa kim poslovati i do koje mere.

Znate kako se kaže, sve u životu je stvar Mere i Namere. Ako imate dobru nameru, uvek ćete pronaći i meru da tu nameru sprovedete. Tako i danas. Mišljenja sam da će psihološki faktor odigrati ključnu ulogu u redefinisanju kako globalnih, tako i bilateralnih odnosa, strateških, ekonomskih, društvenih.

Nakon Bregzita u EU ništa nije isto. A nakon Covid-19 ni u svetu ništa više nije isto.

Osnaživanje platformi za dodatnim pozicioniranjem država, bar tako ja sagledavam unije više zemalja, sada treba da pokažu i moć strukture nove Matrice integrisanog razvoja kojoj težimo.

Sada je pravi momenat da zajedničkim rešenjima predstavnici tih platformi – unija izađu pred sve nacionalne, političke i ekonomske učesnike, i da se čuju glas kako Evro-Azijske unije, Evropske unije, i svih drugih zemlja na Putu svile, tako i zemalja – članica Komonvelta, te glas grupa G7/G20.

Šta će danas biti naš odgovor na otvoreno pitanje Tržišta rada za koje se kaže da će snositi posledice Covid-19 krize kroz gubljenje radnih mesta na nivou 200 miliona dosadašnjih zaposlenih? Šta ćemo raditi na polju Globalne medicine u pronalaženju ne samo zdrave i prihvatljive vakcine već i sveukupnih mera za unapređenje Globalnog zdravstvenog sistema? Kako ćemo se međusobno odnositi u domenu proizvodnje hrane tako da ne dođe do nestašice hrane svetskih razmera, baš tu gde poljoprivreda igra ključnu ulogu? Kako ćemo se dalje odnositi prema prirodi?

Povezivanje i komunikacija se moraju nastaviti. Iako svesni rizika koje izazovi vremena korone reflektuju na Put svile, hajde da nađemo ona rešenja koja će Put svile osnažiti dodatno, a ne oslabiti. Svi prethodno pomenuti procesi sada su na ispitu svoje zrelosti, baš kao i nas ljudi, svakog pojedinačno. Da vidimo koliko smo jaki da one procese koje smo započeli sada objektivno sagledamo, izvršimo potrebne i neophodne modifikacije, te ih izgradimo još jačim i dugoročnijim.

Kako se u svemu ovome snalazi Ekonomija?

- Kao predsednik švajcarske Fondacije “stars” – čeptera za Jugoistočnu Evropu, svakako bih izdvojila aktivne napore unutar naše platforme da se čuje što više konstruktivnih rešenja u odgovoru na pitanja novih karakteristika liderstva, poslovanja, transformacije i prilagođavanja organizacija u ovim vanrednim okolnostima koje sve više teže da izmene našu dosadašnju svakodnevnicu.

Od kada je stars 2008. godine krenuo sa svojim simpozijumima oni su pod sloganom Očekujte neočekivano (Expect the unexpected). To nas je do sada vodilo putem spoznaje istinske fleksibilnosti kako u poslovanju tako i ponašanju u delu prihvatanja nepoznatih situacija i svih onih neizvesnosti koje one donose sa sobom.

Danas se u stars-u čuju analize predloga preseljenja proizvodnje sa Istoka na teritoriju Evropske unije, rizika nekontrolisanog procesa digitalizacije i upotrebe Veštačke inteligencije u domenima medicine i industrije, prilagođavanja finansijskog sektora novim vidovima distribucije i poslovanja.

Kartografija novog sveta koju predstavlja Parag Kana sa sveukupnim pojašnjenje nove slike razvoja ekonomija puno nam pomažu da razumemo rađanje jednog novog procesa koji se dešava na planeti. To, svakako, više nije globalizacija kakvu je mi znamo.

Restrukturiranje naših organizacija, odnosno kako da sebe ponovo osmislimo, kako da se transformišemo i kako da preispitamo kompletan poslovni sistem, su sada naši ključni izazovi.

Koliko su u ovim kriznim momentima strategije poslovanja presudne za dalji opstanak preduzeća?

- Strategije pozicioniranja kojima se bavim sad već punih 25 godina, što znači od samog početka njihovog pojavljivanja na svetskoj ekonomskoj sceni, govore o procesima koje doživljamo na nivou percepcije našeg odnosa prema strateški definisanim ciljevima sveopšte, od onih na nivou društva i organizacija, pa do državnih i međunarodnih nivoa.

Moramo biti svesni da je strateško pozicioniranje proces, i to jedan od značajnijih koji nam se dešava, i za kojim sada, više nego ikada pre, postoji razlog više – neophodnost promena u pristupu definisanja strategije. To je među prvima uočio Mincberg koji je rekao da strogo određeni i sistematičan način razvijanja celokupnog poslovnog korpusa više nije prihvatljiv u uslovima prilagodljivijih i fluidnijih tržišta kakva su ona danas. To je važilo za tržišta sa stabilnim uslovima.

Danas u uslovima brzih promena delotvornije su tzv. “nužne strategije” koje su u stvari formulacija realnog stanja na tržištu. Tu pravimo razliku između strategije održanja i strategije veštine. Manevrisanjem sadržaja asortimana proizvoda i usluga, inovativnim konceptima u domenima proizvodnje i distribucije, preduzeća moraju tražiti taj tako neophodni balans u odnosu na njihovu jedinstvenost ponude i specifičnost pozicije. Takođe, ako je ikada bilo vreme da se porazmisli i o strategiji repozicioniranja, to je upravo sada. Ako se analizom tržišta ustanovi da oni više ne mogu poslovati po dosadašnjem modelu poslovanja, te da profitabilno funkcionišu, svakako mogu (ili moraju) razmisliti o promeni kompletnog pristupa budućem razvoju u odnosu na ono čime raspolažu u ljudima, prostoru, opremi, i dr.

Zašto je danas u vreme krize pitanje ekonomske bezbednosti jedno od najvažnijih za kvalitet života svih nas?

- Shodno samoj definiciji kategorije Ekonomske bezbednosti, mišljenja sam da bi najvažnije na šta treba da obratimo pažnju održanje balansa između mogućnosti očuvanja radnih mesta, obezbeđenja stabilnosti finansijskih tokova, te modifikacija monetarne i fiskalne politike gde je to potrebno radi što boljeg prilagođavanja novonastaloj situaciji. Mi već danas imamo primere 1.200 gradova u tranziciji i 4.000 dopunskih valuta, i to od Velike Britanije, Francuske, Švajcarske, Finske, do Indije i SAD.

Znači inovativni modeli postoje, i ne samo da postoje već i daju održive rezultate. Podeliću sa Vama još jedan značajan podatak. Danas na Forbsovoj listi najtraženijih zaposlenja, sedam od 10 poslovnih profila pre samo 10 godina nije postojalo.

Svakako da će tržište rada biti najviše pogođeno krizom, ali eto prilike i da redefinišemo nove poslovne pozicije i da dosadašnja znanja nadogradimo novim veštinama. To otvara put i redefinisanju polja obrazovanja. Proces Digitalne transformacije u ovim domenima je izuzetno značajan i treba ga pravilno razumeti, kako sa tehničke tako i sa moralne dimenzije razvoja. Pitanje Sybersecurity je takođe važno u domenu ekonomske bezbednosti.

Moram naglasiti i činjenicu da se Srbija nalazi na jednoj od migrantskih ruta, te da migranstka kriza može domino efektom izazvati druge poremećaje u zemlji.

Znate kako, stečene navike se teško menjaju, kako na nivou pojedinca tako i društva.

Ovaj period korone nam, pruža mogućnost preispitivanja našeg odnosa prema prirodi, drugom čoveku, sebi, društvu.

Zapravo, više nego ikada do sada potrebni su nam lideri sa vizijom, baš kao i menadžeri koji će tu viziju sutrašnjice umeti da prenesu na svoje organizacije, te zaposleni koji će to umeti da sprovedu.

U oblasti Ekonomske bezbednosti treba jasno sagledati ulogu svakog pojedinca, baš kao i tehnologije i sveukupne bezbednosti. S druge strane, svi ti predlozi i koncepti zajedno dolaze iz nečijeg uma.

Važno je zato podizati nivo svesti na kolektivnom nivou, kako bi procese koji nam diktiraju mnogo toga razumeli na pravilan način.