Povoljnim poslovnim okruženjem do virtualnog asistenta

„U tom Somboru, svega na volju...“, kaže svima dobropoznata pesma nastala krajem XIX i početkom XX veka. Stihove je napisao Somborac Blaža Blaško Marković, građevinski radnik i borac za prava radnika. Pesmu je proslavio isto Somborac Zvonko Bogdan koji je za nju napisao muziku. Sombor prepoznaju i po slikarima Milanu Konjoviću i Savi Stojkovu, čuvenom Lazi Kostiću koji je u tom gradu napisao pesmu „Santa Maria della Salute“, književniku Veljku Petroviću, ali i sportistima - košarkašu Radivoju Koraću i teniseru Filipu Krajinoviću.

I u XXI veku u Somboru „svega na volju“ kada je reč o investicionim lokacijama, poljoprivredi, zapošljavanju, digitalizaciji.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović smatra da grad ima mnogo neiskorišćenih privrednih potencijala, a ono što mogu da ponude investitorima jesu odgovarajuće grinfild (na ovim lokacijama nikada ništa nije građeno) i braunfild lokacije (površine na kojima je delimično izgrađena infrastrktura, ali je to i zemljište koje je zagađeno prethodno izgrađenim objektima).

- Imamo kompletno opremljenu industrijsku zonu i ona je svakako određeno mesto za izgradnju potencijalno industrijskih pogona na teritoriji našeg grada. Investitori se najviše odlučuju za ulazak u različite braunfild investicije. Nekoliko industrijskih pogona započinje ili je tokom prethodnih godina započelo svoju proizvodnju - kaže za Srpsku ekonomiju Dušanka Golubović.

Ona ističe saradnju sa NALED-om zahvaljujući kojoj je Sombor dobio sertifikat povoljnog poslovnog okruženja, što znači da je lokalna samouprava preispitala brzinu sprovođenja administrativnih procedura u odnosu na zahteve investitora. Ukidanje ili smanjenje naknadi i taksa podstaklo je privredno i poslovno okruženje i u tom smislu Sombor se drži među prvih pet gradova u Srbiji.

- Naš geografski položaj koji podrazumeva izlazak grada Sombora na dve državne granice, prema Hrvatskoj i Mađarskoj, dakle u blizini Evropske unije, takođe predstavlja odgovarajući potencijal našeg grada, uz naravno blizinu Koridora 10, dakle Dunava koji svakako još uvek nije dovoljno iskorišćen - ističe gradonačelnica.

Veća vidljivost investicionih lokacija

Sombor je jedan od 11 gradova koji je uključen u projekat „Unapređenje poslovne klime u Srbiji“. Realizacija projekta je poverena Republičkom geodetskom zavodu i njegovim švedskim kolegama. Sagovornica naglašava da je katastar institucija od velikog značaja i da kao partner može mnogo da pomogne i doprinese da jedna lokalna samouprava ima bolje i kvalitetnije investicione potencijale. Ona objašnjava da su informacije koje se u katastru sada dobijaju u digitalnom obliku dostupne svakom investitoru, bilo da se on nalazi u Srbiji ili ne. Državni organi, sa jedne strane tim informacijama daju veću vidljivost, dok sa druge strane potencijalni investitori dobijaju mnogo više kvalitetnijih podataka kako bi se lakše odlučili gde će i koliko sredstava da ulože.

Još jedan značajan resurs je poljoprivreda. Sombor raspolaže sa više od sto hiljada obradivih površina. To je potencijal za stvaranje dodatne vrednosti i upošljavanje novih radnika, smatra sagovornica i dodaje da rezultate u poljoprivredni vidi kao jedan dugotrajan proces, što ne važi za IT tehnologije, auto-industriju i neke druge vrste delatnosti.

Dušanka Golubović ponosno ističe da se u Somboru u prethodnih pet godina beleži značajan pad nezaposlenih i ta stopa trenutno iznosi ispod 10 posto.

- Govorimo o nešto preko četiri hiljade nezaposlenih. Većina njih, na žalost jeste među teže zapošljivim kategorijama. Za to svakako dajemo posebne podsticaje i subvencije da bi ovi naši sugrađani našli adekvatno zaposlenje, stekli odgovarajuću praksu, ali podstičemo i prekvalifikacije i dokvalifikacije, s obirom da neretko struktura radne snage ne odgovara potrebama investitora koji očekuju da upravo zbog radne snage dođu u Srbiju - rekla nam je gradonačelnica.

I u Somboru bilo je mnogo ulica koje nisu imale naziv, ni broj. To je sada prošlost. Gradonačlnica Golubović smatra da je to bilo važno uraditi, pre svega zbog investitora, procesa ozakonjenja, ali zbog toga što nije postojala adekvatna baza podataka objekata javne namene. Bez odgovarajuće dokumentacije i investicionih planova objekti nisu, u stvari mogli da se privedu pravoj nameni.

Za bolju opštinsku uslugu

Priča nas dalje vodi do virtualnog asistenta. Reč je o ČetBot aplikaciji koja bi građanima olakšala komunikaciju sa čelnicima gradske uprave. Dušanka Golubović kaže da je lokalna samouprava u Somboru uvek imala otvoreni pristup prema građanima. U toj komunikaciji uvedene je nova praksa da se obilaze sve mesne zajednice i kroz razgovor se uoče potencijali, ali se uvide i problemi. Na taj način se lokalnoj vlasti daju smernice za prioritete u izradi budžeta.

U Somboru su i kroz proces participativnog budžetiranja edukovali građane da budžet tumače i da zapravo glasaju za određene ideje koje bi se realizovale u narednoj budžetskoj godini. Tokom 2019. u ovaj proces uključili su i sve srednjoškolce, tako da su oni zapravo mogli da glasaju za to što smatraju da bi doprinelo boljem radu škole.

- Najveći potencijal ČetBot aplikacije koju sada uvodimo vidimo u tome da iz sfere komunalnih problema ovo proširimo na kompletno funkcinisanje lokalne samouprave, u smislu naručivanja odgovarajuće dokumentacije, davanja informacija o podnošenju određenih zahteva, rešavanja određenih prava ili obaveza, ali isto tako i u sferi privrede kroz podsticaje koje nudimo, kroz afirmisanje odgovarajućih investicionih lokacija, zatim u sferi kulture i obrazovanja, aktuelnih dešavanja, programa, dnevnih manifestacija, turističkih destinacija do, naravno opet komunalne infrastrukture – objanjava sagovornica Srpske ekonomije.

Sombor i Šabac su prvi gradovi u Srbiji koji su dobili mogućnost da na ovakav način komuniciraju sa sugrađanima. U Republici Srpskoj to su gradovi Bijeljina i Laktaši. Projekat za bolje opštinske usluge realizuju GIZ i NALED.