Slovenska bliskost konkurentna prednost

Između Češke i Srbije postoji dugogodišnja ekonomska saradnja koja se odvija u tri glavne oblasti – međusobnoj razmeni robe i usluga, u oblasti stranih investicija i u razvojnoj saradnji i  pomoći. O tome koliko je razvijena ekonomska saradnja između Češke i Srbije, koji se proizvodi najviše uvoze iz Češke u našu zemlju i obratno, na koji način Češka može da pomogne Srbiji na njenom putu ka EU i o mnogim drugim temama za Srpsku ekonomiju govori ambasador Češke Republike u Srbiji Tomaš Kuhta.

Koje su osnovne karakteristike ekonomskih odnosa između Češke i Srbije?

– Srbija nije za naše privrednike nepoznata zemlja, a ni mi nismo srpskim privrednicima nepoznati. Postoji istorijski dugogodišnja ekonomska saradnja koju generalno ocenjujem kao odličnu, s tim što se sada odvija u tri glavne oblasti – međusobnoj razmeni robe i usluga, u oblasti stranih investicija i u razvojnoj saradnji i pomoći. Uveren sam da nas srpski poslovni partneri vole i da je naša slovenska, a time i kulturna, geografska i jezička bliskost velika konkurentna prednost za češke privrednike. Uzlazna tendencija robne razmene poslednjih godina veoma je upadljiva, konkretno od 2010. ukupan saldo robne razmene povećan je skoro trostruko. Pozitivan trend očigledan je u izvozu iz Češke Republike, a postoji i interesovanje za uvoz srpske robe. S gledišta strukture preovlađuju mašine i saobraćajna sredstva. O interesovanju čeških privrednika svedoči i vanredno brojni sastav nekoliko privrednih delegacija koje je organizovala Ambasada Češke u Beogradu ove godine. Uostalom, i učešće u delegaciji koja je u septembru pratila češkog predsednika Miloša Zemana bilo je vrlo brojno i registrovali smo šezdesetak učesnika s češke strane. Za potpunu sliku o obostranom interesovanju navodim da se sa srpske strane prijavilo čak 190 učesnika.

Koji se češki proizvodi najviše izvoze u Srbiju?

– U strukturi češkog izvoza u Srbiju prvo mesto zauzimaju mašine i saobraćajna sredstva, koji čine ukupno 47,7%. Na drugom mestu su tržišni proizvodi sa 19%, zatim mineralna goriva sa 13,7%, hemikalije sa 8,5% i industrijska roba široke potrošnje sa 5,9%. Namirnice i poljoprivredni proizvodi čine u ukupnom obimu samo 1,9%. Glavni proizvod u češkom izvozu čine motorna putnička vozila, pre svega vozila marke „škoda”. Naročito me raduje što veoma visoki udeo na srpskom tržištu zauzimaju baš češki automobili. Mogu da navedem i električnu energiju, telefonske uređaje, izolovanu žicu i kablove, proizvode od prirodne i veštačke kože, koks i polukoks, radio-prijemnike, otpad negvozdenih metala, električne uređaje, šipke i valjani materijal od gvožđa i čelika, monitore, kartonski papir i lepenku, elektroizolacione deterdžente, industrijske peći, tekstilne materijale polirane i impregnirane, tečne ugljovodonike itd.

Šta Srbija izvozi u Češku i u kojoj bi se oblasti mogla poboljšati razmena proizvoda?

– Uvoz iz Srbije u velikoj je meri komplementaran, tj. osim električne energije, tu su i auto-sedišta, električni uređaji, ravni valjani proizvodi od gvožđa i čelika, kolagena creva, bakarni limovi, izolovane žice i kablovi, motori i generatori na jednosmernu i naizmeničnu struju, domaći frižideri i zamrzivači, pneumatici, papir i lepenka, cevi i creva od tvrde plastike, ciklični ugljovodonici, polietilen, organski deterdženti, aluminijum i aluminijumske legure.

Koliko su češki investitori upoznati s poslovnim prilikama u Srbiji i kakva su iskustva onih koji već posluju ovde?

– Podrška stranim investicijama uvek je veoma važan faktor u odlučivanju. O investicionim podsticajima u Srbiji češke firme redovno se informišu na osnovu izveštaja Ambasade koje upućujemo nadležnim češkim ministarstvima i relevantnim privrednim savezima i udruženjima. Značajan motiv za ulazak investitora, naravno, čini i ekonomska situacija date zemlje i mogućnosti njenog budućeg razvoja. U tom smislu Srbija je danas, zahvaljujući uspešnom razvoju, veoma atraktivna za strane firme. Visoko cenimo sve snažniju srpsku ekonomiju, među čijim bih rezultatima istakao porast bruto domaćeg proizvoda, sve manji javni dug (znatno ispod mastrihtskih kriterijuma), pozitivan budžetski saldo, nisku inflaciju i činjenicu da srpski dinar danas spada među najjače evropske valute. Sve to privlači strane privrednike, i to kako u oblasti razmene robe i usluga tako i u oblasti investicija.

Češka je poslednjim ulaganjima u „Telenor” i „Telenor banku”, kao i u „Knjaz Miloš”, postala četvrta zemlja po nivou investicija u Srbiji. Koji su još rezultati postignuti u toj oblasti i kakvo je interesovanje čeških privrednika za dolazak u našu zemlju?

– Mislim da je suviše rano za evaluaciju čeških investicija koje ste naveli. U svakom slučaju, za sve njih važi da je reč o dugoročnoj strateškoj investiciji za koju očekujemo da će pozitivno uticati na ekonomski prosperitet u Srbiji. S tim u vezi, želeo bih da istaknem i da je spektar investicionih aktivnosti čeških kompanija veoma širok i da obuhvata prehrambenu industriju, građevinske projekte, telekomunikacije, bankarstvo, zdravstvo, gumarsku i automobilsku industriju, mašinogradnju, filmsku industriju. Signale za moguće nove investicije imamo i u nekim drugim sektorima.

Vaša zemlja jedan je od važnih partnera Srbije u primeni inovacija i digitalizaciji industrije. Šta se konkretno radi u toj oblasti?

– Da, u pravu ste. Obe zemlje zainteresovane su za bližu saradnju i tim povodom održano je nekoliko susreta potpredsednika češke vlade i ministra industrije i trgovine Karela Havličeka s ministrom za inovacije i tehnološki razvoj Nenadom Popovićem. Jedan od rezultata je nedavno potpisan Memorandum o razumevanju u oblasti inovacija i veštačke inteligencije između Češke i Srbije.

Na Srpsko-češkom poslovnom forumu održanom jesenas u Beogradu bilo je reči i o digitalizaciji urbanih sredina u sklopu projekata „Pametni grad” i „Održivi grad”. Na koji način Češka može da pomogne Srbiji na tom planu?

– Kako sam već naveo, Češka je spremna da podeli svoje znanje i iskustva u oblasti digitalizacije i inovacija. Na bilateralnim razgovorima predstavili smo srpskim partnerima ključne promene koje se realizuju u Češkoj Republici u skladu sa Strategijom o inovacijama za period 2019–2030, koju je usvojila češka vlada. Promene se odnose, pre svega, na kvalitet finansiranja i vrednovanja rezultata strategije. Mogu pomenuti i podršku startapovima i spinofovima i uvođenje novog loga „The Czech Republic: The country for the Future”. To bi moglo da bude inspiracija i za Srbiju.

Na kom je nivou saradnja u oblasti vojne industrije između dve zemlje?

– Naše zemlje imaju veoma razvijenu odbrambenu i bezbednosnu industriju. U tom smislu, smatram da postoji potencijal i niz mogućnosti za uzajamnu saradnju i u oblasti izvoza i u oblasti uvoza, kao i nastupa na trećim tržištima. Interesovanje za saradnju vidim na obe strane, što je bilo očigledno i na nedavno održanim sastancima delegacije čeških firmi u Beogradu na kojima su učestvovali visoki predstavnici srpskog Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i ostalih bezbednosnih struktura, kao i brojni predstavnici srpskih firmi iz namenske i bezbednosne industrije. Važan faktor za dalje unapređenje međusobnih odnosa u oblasti odbrambene i bezbednosne politike predstavlja, naravno, i novi Sporazum o saradnji, koji su tokom posete češkog predsednika Miloša Zemana potpisali češki ministar odbrane Lubomir Metnar i njegov srpski kolega Aleksandar Vulin.

Šta se čini da se srpski privrednici podstaknu da izvoze ili investiraju u Češku i šta konkretno Srbija može da ponudi?

– To je pre pitanje za Ambasadu Srbije u Pragu, koja zastupa interese srpskih privrednika u Češkoj Republici. Ipak, generalno važi da smo uvek zainteresovani za razvoj uzajamno korisnih privrednih odnosa. S tim je nesporno povezano i zvanično zasedanje Mešovite komisije za ekonomsku saradnju, koje se održava svake godine i na kojem predstavnici pojedinih vladinih resora, privrednih komora i asocijacija, kao i predstavnici pojedinih kompanija obeju zemalja razmatraju glavne oblike bilateralne saradnje, konkretne projekte itd. Tim povodom visoko cenim odličnu saradnju s Ministarstvom trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, koje je glavni partner u ime srpske strane.

Najavljeno je otvaranje stalnog prostora pri Ambasadi i u Češkom domu, za razgovore privrednika. Da li je to učinjeno i ako jeste, kakvo je interesovanje privrednika?

– Naravno da smo maksimalno zainteresovani za dalji razvoj aktivnosti Ambasade. Kako je već naveo češki predsednik Miloš Zeman prilikom svoje posete Srbiji u septembru ove godine, u toku su intenzivne pripreme za jačanje podrške u bilateralnim ekonomskim odnosima, i to u formi premeštanja beogradskog predstavništva češke državne agencije za podsticanje trgovine CzechTrade u glavnu zgradu Ambasade Češke u centru grada. Time će biti i ispunjena vizija sadašnje vlade da Češka Republika bude u inostranstvu predstavljena „pod jednim krovom”. Čvrsto sam uveren da će povezivanjem rada agencije CzechTrade s aktivnostima ambasade biti postignuta efikasnija podrška češkim privrednicima, izvoznicima i investitorima u Srbiji. Govori se, takođe, i o obnovi tzv. Češkog doma kao sedišta za pripadnike češke nacionalne zajednice u Beogradu. Tu je, međutim, potrebno da pravno budu rešena imovinska pitanja i bliža forma korišćenja prostorija.

Prema rezultatima istraživanja Privredne komore Češke, češki privrednici smatraju da će Srbija biti prva sledeća zemlja koja će ući u EU. Na koji način Češka svojim primerom može da pomogne Srbiji na evropskom putu?

– Češka je postala zemlja članica Evropske unije 1. maja 2004. Tome su prethodili veoma intenzivni i zahtevni pregovori o pojedinim poglavljima zakonodavstva Evropske unije. Svakako da smo spremni da na radnom nivou pomognemo srpskim partnerima na tom putu, a na isti način važi i ponuda Privredne komore Češke Republike. Mogu pomenuti i neke naše razvojne projekte iz programa Aid for Trade, kojim češke institucije već sada nastoje da pomognu srpskoj strani prilikom stvaranja novog zakonodavstva u skladu s pravom EU ili u njegovoj praktičnoj primeni. Tim povodom 2019. godine realizovani su projekti u oblasti standardizacije u građevinarstvu, kao i projekat u vezi sa sertifikacijom u oblasti naftnih proizvoda i maziva.