Magija filma ogleda se u moru nijansi, film je poput automobila u kome imate stotine delova, uključujući i motor kao njegovo srce, no auto se neće pokrenuti ako je ispražnjen akumulator, ili su izgorele svećice ili je nestalo benzina. Naravno, veoma je važan kvalitetan scenario, međutim loše odigrana uloga može ubiti i najgenijalniji monolog. Ovo poslednje je najčešće ipak krivica režisera. A koliko je važan i rad operatera, montažera, pravilno odabrane muzike… Film se uvek ocenjuje u celini. Čak i ako ga potom rastavljaš na šrafčiće, donećeš opšti sud o njemu – kaže u razgovoru za naš časopis Marija Lemeševa, šef delegacije Festivala Dani ruskog filma u Srbiji, TV voditeljka, filmski kritičar, novinar, direktor redakcije i glavni urednik žurnala „Kino-reporter”, član Međunarodne federacije filmske štampe, član Udruženja kinematografa Rusije i Ekspertskog saveta Ministarstva kulture RF.
Vaša poslovna lična karta deluje imponzantno. Koliko je u svetu u kome je dominantno muško prisustvo na ključnim pozicijama teško kao žena izboriti se za tako važne funkcije?
– U trenutku kada sam preuzela vođenje žurnala, za mene je već znala cela Rusija, kao voditeljku Televizije Prva, glavnog TV kanala u zemlji. Pritom sam uspela da se preporučim kao stručnjak u oblasti umetnosti i sarađivala sam s nizom izdanja, tako da je potpuno logično izgledalo moje postavljenje na funkciju glavnog urednika tiražnog filmskog žurnala i to nije izazvalo nikakva pitanja. Da dodam da glavni urednici ekskluzivnih izdanja – u krajnjem slučaju ruskih – u većini slučajeva jesu upravo žene. Uostalom, osnovnu ciljnu grupu žurnala takođe predstavljaju žene.