Novi algoritam Srbije

Branko Dimitrijević, koji je tri decenije aktivan u izučavanju teorije i prakse u oblastima sistema vođenja i upravljanja poslovnim organizacijama, i Mirjana Prljević, svetski priznat savetnik sa dvadeset pet godina iskustva u strateškom pozicioniranju u oblastima preduzetništva i poslovne inteligencije, svoje znanje i iskustva pretočili su u poslovni roman “Novi algoritam Srbije”. Roman koji je prošle godine objavila beogradska kuća HERAedu, a promovisan ovog maja, čita se u jednom dahu. Knjiga, kako primećuje Dr Milko Štimac, sažima dva aksioma: očigledne istine su prve koje treba preispitivati, i ako želimo nešto da razumemo, moramo da vidimo kako je nastalo. Pažljivom čitaocu roman, koji je pisan u formi dijaloga, daje odgovore na brojna pitanja, od kojih je najvažnije ono gde grešimo na putu do uspeha, zašto ponavljamo greške i kako da se vratimo na pravi put. Ono što čitaoca prvo privuče jeste da je roman poslovni, pa time i počinjemo razgovor s autorima.

Zašto je roman “Novi algoritam Srbije” poslovni?

- Kao što u knjizi ukazujemo na važnost poznavanja definicija pojmova koje često koristimo u svakodnevnoj komunikaciji, tako se i za odgovor na vaše pitanje treba prvo osvrnuti na definicije reči “roman” i reči “poslovni”. Naravno da tumačenja ovih pojmova ima mnogo, pa recimo da je jedna od osnovnih definicija romana “dugačak pripovedni tekst napisan u prozi” ali i “fikcioni narativ koji opisuje intimna ljudska iskustva.” S druge strane, reč “poslovanje” u nekoj svojoj osnovnoj formi predstavlja “udruživanje ljudi radi obavljanja neke delatnosti u svrhu zadovoljenja određenih interesa i potreba”. Kada knjigu pročitate shvatićete da je ona upravo u mnogim svojim delovima intimna priča njenih likova o svojim životnim stremljenjima, nadama, pobedama i porazima, ali i knjiga koja definiše osnove uspešnog ljudskog udruživanja na bilo kom nivou, počevši od porodice, preko poslovnih organizcija, sve do država, a onda i celog čovečanstva – objašnjava Branko Dimitrijević.

Odgovor na ovo pitanje daje i Mirjana Prljević koja, pored svega što je rekao Dimitrijević, želi da naglasi da se “naš kulturni obrazac upravo danas ponajviše ogleda u poslovanju, da li na nivou korporacija, firmi, lokalnoj administraciji ili na samoj pijaci, činjenica je da uspeh jednog društva zavisi od blagostanja, moralnog i kapitalnog, svakog pojedinca“.

- Ako mi kao društvo još uvek u svojim redovima imamo nepismenih stanovnika, ako svakodnevno imamo primere nezdravog poslovanja i kršenja zakonodavnih normi, onda je sigurno da je ovo, po nama, pravo ogledalo da se u njega dobro zagledamo – kaže Mirjana Prljević.

Kome je roman namenjen?

- U sadašnjem trenutku, mislimo da će knjiga imati svoje čitaoce u mladim ljudima željnim novih i drugačijih znanja od onih koja se nude u trenutnim matricama ljudskih društava, posebno u regionu Balkana, kao i među ljudima takozvane emigracije koja je u poslednjih trideset godina konstantno odlazila sa ovih prostora i koja će, sigurni smo, sebe prepoznati u našoj knjizi, a mi se nadamo i biti motivisana da pomogne u stvaranju novih matrica kroz sopstveni aktivizam – ističe Dimitrijević.

Odgovor na ovo pitanje daje i Mirjana Prljević.

- Ja bih rekla, da je na prvom mestu namenjena današnjem čitaocu koji želi da menja sebe, okruženje, društvo i to na onaj način na koji smatra da doprinosi zdravom razvoju Srbije. Roman jeste posvećen Budućim generacijama jer mi danas stvaramo svojim odlukama i ponašanjem budućnost ove zemlje. Gde god da smo, u matici ili dijaspori svi smo po jedan mali, ali značajan deo novog algoritma – dodaje Prljević.

Kroz reči raznih junaka romana otkrivamo Disk Principa, Potrebe i Vrednosti, Algoritam Kvaliteta i Matricu Integrisane Mudrosti. Objasnite nam, šta to zapravo znači.

- Iz ovog vašeg pitanja jasno proizilazi da ste veoma dobro prepoznali originalne koncepte koje smo kao autori definisali u želji da pomognemo čitaocu da pre svega razume sebe, a zatim i principe udruživanja sa drugim ljudima na svim nivoima koje smo već pominjali. Nadamo se da će za one koji pročitaju knjigu ti jednostavni vizualni i logički kocepti biti dovoljno razumljivi i da će im verno služiti kroz život kao alati za postizanje ličnih i organizacionih ciljeva i uspeha. Iz naših životnih iskustava i kompetencija mi sa sigurnošću tvrdimo da hoće – naglašava Dimitrijević.

Iz čega je proistekao Disk principa potreba i vrednosti? Koliko se razlikuju ili preklapaju potrebe pojedinca i potrebe organizacije i kako ih uskladiti?

- Disk principa potreba i vrednosti iliti skraćeno DPPV, proistekao je pre svega iz osnovnih definicija psihologije u kojima se razmatraju ljudske potrebe kao pokretači svih naših životnih aktivnosti. Po tim već vekovima starim definicijama, čovekove potrebe se generalno mogu grupisati u četiri oblasti: fizičke, emotivno/socijalne, mentalne i duhovne. Naš doprinos u knjizi ovim definicijama ljudskih potreba je u tome što smo ih povezali pre svega sa univerzalnim principima koji moraju biti osnova pre bilo kakvog pokušaja zadovoljenja tih potreba, kao i prepoznavanju činjenice da se u načinu na koji kroz život zadovoljavamo naše potrebe, ogledaju i naše lične vrednosti. Kroz iskustva u radu sa pojedincima i poslovnim organizacijama različitih veličina na gotovo svim kontinentima sveta, kao i kroz dugogodišnji naučno-istraživački rad, došli smo do zaključka da DPPV postoji i na nivoima udruženja i da se sa njihovim pravilnim definisanjem može uspostaviti toliko potrebna usklađenost između pojedinca i organizacije. Kada se razume značaj definisanja DPPV-a na nivou pojedinca i na nivou organizacije, i potreba za njihovim usklađivanjem, onda je samo pitanje metode kako to i ostvariti. Jednom kada je ta usklađenost uspostavljena, onda skoro da ništa nije nemoguće postići – ističe Dimitrijević.

Može li ovaj diks da se primeni i na države?

- Naravno da može. Čak šta više mišljenja sam da mora da se uspostavi svima jasan DPPV države da bi se postigao njen glavni cilj: zadovoljstvo sopstvenim životom svakog pojedinca koji u jednoj državi živi – odgovara Dimitrijević.

- Ja bih rekla, i može i mora, jer jedino smo tako onda na nivou pojedinca i društva svesni ŠTA TAČNO definišemo kao one razvojne dimenzije koje nas spajaju i na kojima gradimo sadašnje temelje budućeg zdravog društva. Zato često ističem koncept Strategije vođene kulturom jer to je najzahtevniji ali i najbolji mehanizam izgradnje jednog društva kakvo je naše danas – dodaje Prljević.

Da li je moguće, i na koji način, postići Potpunu ili Integrisanu mudrost?

- Jedan od glavnih motiva naše knjige je pokušaj da se kroz devet osnovnih pojmova o kojima u knjizi govorimo dođe do potpune mudrosti. Kroz rad na knjizi sazrela je u nama spoznaja da potpuna mudrost postoji i da je dostižna ali jedino kao matrica integrisane mudrosti u kojoj se ovih devet pojmova prepliću u svakom trenutku naše stvarnosti, lične i društvene. Posvetili smo dobar deo knjige definisanju Matrice Integrisane Mudrosti pomalo ambiciozno ali ne i sujetno ubeđeni da smo konačnu definiciju i pronašli. Možda jesmo, ali neka tome budu sudije oni koji knjigu pročitaju, kao i neke buduće generacije – kaže Dimitrijević.

Mirjana Prljević ističe da “ ako nešto želite, onda će se naći i put da to ostvarite”.

- Mi smo ponudili naš put spoznaje i kroz roman uputili poziv drugima da iskažu svoje stavove. Roman je samo prvi korak, slede i naše radionice, seminari, razgovori na svim nivoima, jer ozbiljan je posao pred nama – otkriva Prljević.

U podnaslovu romana napisali ste da je “povratak izgubljenoj matrici integrisane mudrosti za dobrobit svoga roda i celokupnog čovečanstva”. Otud i pitanje, kada se izgubi korak, kako uhvatiti pravac ka razvoju?

- Odgovor je vrlo jednostavan pa otuda i podnaslov. Jedini način da se vratimo na puteve razvoja je povratak na poštovanje univerzalnih prinicipa koje smo nekad imali pa smo ih izgubili, spoznaja sopstvenih vrednosti koje će nas motivisati da idemo napred, kao i korišćenje DPPV-a, Algoritma Upornosti i Navika, i Matrice Integrisane Mudrosti koje kroz knjigu tumačimo kao osnovne alate za stalni napredak – objašnjava Dimitrijević.

Prema rečima Mirjane Prljeviuć, „svakako da je prvi korak kada definišete Matricu ili jednu Strategiju faza dijagnostike“.

- U to ime, osluškivanje je najvažnija aktivnost svih nas. Ona donosi spoznaju sopstvenih potencijala i kvaliteta kojima ćete unaprediti svoj život, okruženje, a zatim i društvo. U romanu smo ponudili koncept uspostavljanja Instituta T.E.S.L.A. koji zapravo označava mesto gde će se, na jedan integralni način, svih pet polja iz akronima našeg imena Instituta razvijati celovito: Tehnologija, Nauka, Obrazovanje, Ljubav i Aktivizam. Baš kao i kada igrate kolo, ako izgubite korak, držite se onih koji znaju da igraju, drže ritam, vode kolo, prilagodite se što pre i uhvatite korak – slikovito odgovara Prljević.

Koji je taj novi algoritam Srbije? Zapravo, kako da podignemo Srbiju u integralnom sagledavanju svih njenih izazova današnjice?

- Da bi uopšte razumeli o čemu mi govorimo u romanu, pored svega do sada rečenog, izneću i sledeće. Algoritam je opis za rešavanje nekog problema. Algoritam je konačna i precizno definisana procedura, niz dobro definisanih pravila, kojom se ulazne vrednosti transformišu u izlazne, ili se opisuje izvršavanje nekog postupka. Poznajući činjenicu da algoritmi poseduju sledeće osobine: diskretnost, rezultativnost, determinisanost, i masovnost, mi prvo moramo definisati izazove današnjice, a zatim razraditi naše odgovore na njih, izražene kroz konkretne aktivnosti. Ako ne znamo sa čime se susrećemo u strateškom razvoju države, društva i pojedinca, onda ni izazove nećemo pravilno razumeti. Oni su uvek tu da bi nas suočili sa samima sobom i da bismo – ako želimo zdravo društvo – ponudili zajednički odgovor u sabornosti znanja, iskustva i moći da ono što smo zavrtali kao svoje ciljeve i ostvarimo – kaže Mirjana Prljević.

Čini se da su poruke helenskih mudraca, da je neobrazovanost teret, da najpre treba slušati (čuti), pa tek onda zapovedati i pustiti um da bude vođa, te da treba pobediti ubeđivanjem, a ne silom, i danas, aktuelne. Ako to prebacimo na teren politike i političke kulture, čini li se da su i danas u svetu nedovoljno zastupljeni kultura tolerancije, dijaloga i kompromisa. Kako rešiti taj problem?

- Mislim da ste u pravu kada kažete da su danas u svetu nedovoljno zastupljeni kultura tolerancije, dijaloga i kompromisa. Sve počinje sa svešću da problem postoji, a onda i da zaista ne mora da bude tako. U knjizi smo definisali mnoge pojmove kao što su kultura, vođenje i upravljanje, služenje i navike, i mnoge druge upravo sa željom da možemo da ustanovimo uzroke problema o kojima govorite. Jednom kad je dijagnoza ustanovila izvore problema onda možemo i da uspostavimo akcije za oporavak, da se poslužimo rečnikom zdravstvenih radnika. Tu se opet vraćamo na značaj pravilnog razvoja budućih generacija kroz školstvo i obrazovanje jer je za one starije možda već kasno – primećuje Branko Dimitrijević.

Viđenje Mirjane Prljević je da nedovoljno poštujemo, negujemo i gradimo osovinu Mudrost – Mladost, a bez toga, kako kaže, nema napretka.

- Mladi su suviše postali fokusirani na recepte uspeha koje nude mediji i društvene mreže, influenseri i ljudi bez ozbiljnog iskustva i znanja; stariji su im, s druge strane, kroz obezvređivanje naših procesa učenja, diploma, a time i samih kompetencija kao preduslova za zdrav razvoj dali itekako loš primer, što sve zajedno govori da određeni (ne)moralni programi koje gledaju na medijima imaju više uticaja na njih nego živo predanje koje bi trebali da dobiju unutar svojih porodica kao osnov za održanje kontinuiteta i opstanka jednog društva - smatra Mirjana Prljević.

Svedoci smo nasilja, demonstracija mržnje, oholosti, bezobrazluka, prostakluka. Čini se da je sve to danas društveno poželjno. Da li kao društvo moralno propadamo i zbog čega?

- Često danas čujemo od mnogih stručnjaka da je uzrok moralnog propadanja nepoštovanje univerzalnih vrednosti. Mi se kroz Novi Algoritam Srbije zalažemo za precizniju dijagnostiku ovog problema upravo kroz naše definicije kulture korišćenjem metafore drveta i kroz razumevanje DPPV-a pojedinca i organizacije. Nisu glavni problem neusaglašene vrednosti već nepoštovanje univerzalnih principa kao što su poštenje, iskrenost, integritet, poštovanje drugog ljudskog bića i njegove različitosti, ulaganje rada da bi se zaradilo i trošenje samo onog što je zarađeno, kao i principa kao što su sistem, proces i postepeni kontinualni napredak. To su samo neki od principa o kojima govorimo u knjizi a koji su nepomerljivi i neuništivi i samo povratkom na njihovo poštovanje možemo očekivati boljitak – otkriva Dimitrijević.

Savremeni oblici komunikacije daju mogućnost svakodnevnih i čestih kontakata među ljudima. Međutim, stiče se utisak da je komunikacija uprkos tome siromašna i da se ljudi sve više otuđuju, pa su uz stotine i hiljade fejsbuk prijatelja uglavnom sami sa svojim lap topovima, tabletima, telefonima. Gubi li se na taj način i veza sa realnošću i da li uz tehnološke napretke pravimo i korake koji čoveka udaljuju od čoveka?

- Svesnost da mi dajemo vrednost i ulogu svakom tehnološkom dostignuću određuje i meru upotrebe istog. Koliko su nam namere čiste i jasne, svest da neke svoje odluke možemo brže realizovati ovim putem, tada nam je tehnologija važna. Ali isto tako bez moralnog kodeksa, da vređanjem, omalovažavanjem, blaćenjem nekoga zato jer vam se tako može i dostupno je putem mreža široj populaciji, nije put zdravog razvoja društva. Kulturno ponašanje je stav pojedinca koji je na prvom mestu naučio da poštuje sebe. Ono što govorite o drugima, ponajviše govori o vama samima, samo treba vreme da i naši ljudi to shvate. Država i društvo moraju naći one mehanizme kojima se ovako ponašanje favorizuje, a ne da podržavamo programske sadržaje koji dnevno bombraduju gledaoca destuktivnim obrascima ponašanja. A, onda, onda se pitamo zašto nam se dešavaju ovakve stvari u društvu i porodici? Kada budemo želeli da menjamo sebe i društvo u kome živimo, sigurna sam da ćemo vrlo lako naći i način da to sprovedemo. Treba hteti, treba znati i treba raditi na sebi – zaključuje Marija Prljević.

Vratimo se Vašem romanu. Radnja romana smeštena je u 2043. godinu u Srbiji, pričom o gospodinu Arseniju Burbuloviću koji u svojih devedeset i nekoj godini dobija Nagradu za životno delo na Balkanu za uspostavljanje standarda Kvaliteta. Koji su, po Vama, standardi kvaliteta potrebni da bi se ispunili saveti helenskih mudraca? Roman nudi mnogo rešenja i predloga. Koja rešenja su, po Vama, najzanimljivija i mogu li da se lako primene u praksi?

- Svako od nas treba da pronađe svoj put i način da definiše svoj standard ili bolje da kažem, moralni kodeks. Iz njega dalje proizilazi sve. Sama 2043. godina za nas ima više značenja, a za mene lično je ta što se tada navršava 100 godina od smrti Nikole Tesle. Upravo kada govorimo o standardima kvaliteta i predlozima, za mene su to samodisciplina na prvom mestu, vera u ono što radite, ljubav prema sebi i drugima na tom putu stvaralaštva, i iznad svega spoznaja misije koju živite. Kada to objedinite, sigurna sam, da ćete i najbolje od sebe u svakom trenutku svog života, odnosno poslovanja jer znate ZAŠTO. Često ljudi u nedostatku odgovora na ovo značajno pitanje u životu, krenu linijom manjeg otpora i prihvatanja svega i svih. Pronaći sebe i definisati svoj standard kvaliteta je put da osvojite sva ona znanja i kvalitet za najboljeg sebe – ističe Prljević.

U romanu, između ostalog, ukazujete i na značaj sinergije matice i dijaspore. Van Srbije živi oko dva miliona Srba. Koliko se u Srbiji daje značaj dijaspori i koliko ona može da pomogne matici, ne mislim samo na novac koji šalju?

Kao neko ko punih trideset godina gradi most između matice i dijaspore i stalno ukazuje na značaj sinergije ova naša dva važna segmenta celine srpskog društva, važno je razumeti da dijaspora pored samog kapitala izraženog u novcu, ima i ozbiljno poslovno znanje, know-how (znati-kako) znanje, poznavanje mesta moći u njihovim država, važne kontakte, i naravno, naslednike koji su voljni da uzmu deo odgovornosti u izgradnji novog društva. U to ime, svakako sam za uspostavljanje jednog ozbiljno strateški strukturisanog Ministarstva dijaspore, umesto današnje Uprave. Sigurna sam da bi snažniji i mudriji odnos prema dijaspori dao i ozbiljne rezultate u domenu strateškog pozicioniranja Srbije u očima sveta i priliv zdravog kapitala koji razume tačno ono što srpskom narodu treba – smatra Prljević.

Vaša knjiga pobudila je pažnju. Gde je mesto knjizi danas?

- Pozicioniranje jednog Poslovnog romana kako što je Novi Algoritam Srbije je samo po sebi veliki izazov svima onima koji žele jednu novu Srbiju i novo društvo, baš kao i da budu deo tog novog algoritma koji mi definišemo kroz koncept Strategije vođene kulturom. Znači kod svakog onog pojedinca čija svest traga za novim konceptima njegovih ciljeva, da li poslovnih ili životnih, nema razlike. Knjiga je dobrodošla u svaki dom, kancelariju, kabinet – ističe Prljević.

Koja je glavna poruka Vašeg romana?

- Povratak izgubljenoj matrici integrisane mudrosti za dobrobit svoga roda i celokupnog čovečanstva – kaže Branko Dimitrijević.

- Uz tu našu glavnu poruku, reći ću da bez jasnog cilja kome težimo kao društvo u strateškom smislu, nećemo nigde stići. Ad hoc donošenje strategija na kratke rokove, i programa koji se samo usklađuju sa trenutnim izazovima, treba izbegavati, jer samo jasni, konkretni i dugoročno definisani ciljevi mogu da udruže sve raspoložive snage da se ti ciljevi dosegnu. Probuditi aktivizam pojedinca na svim nivoima je ključ opstanka i razvoja kako našeg društva, tako i celog regiona – zaključuje Mirjana Prljević.