Kako je u borbu protiv posledica klimatskih promena potrebno uključiti celokupno društvo neophodan je dijalog nacionalnih zainteresovanih strana o mogućnostima finansiranja za adaptaciju i za ublažavanje posledica klimatskih promena kao i strateško uključivanje privatnog sektora. Zahvaljujući Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Zelenom klimatskom fondu (GCF) projektom ,,Jačanje kapaciteta u Srbiji za strateško uključivanje privatnog sektora u finansiranje u oblasti klimatskih promena” radi se na jačanju tehničkih kapaciteta institucija u Srbiji, edukuje se šira javnost, i stvara se neophodna infrastruktura za uključivanje privatnog sektora u finansiranje i sprovođenje prioritetnih investicija.
Srbija se ratifikacijom Sporazuma iz Pariza Okvirne konvencije UN o promeni klime obavezala na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG emisije) i prihvatila potrebu sprovođenja mera i aktivnosti koje vode adaptaciji na izmenjene klimatske uslove. Na osnovu Nacionalno utvrđenog doprinosa (NDC) iz 2022. godine, Srbija se obavezala na smanjenje emisija GHG za 33.3% do 2030. u odnosu na 1990. godinu. U periodu od 2000-2015. Srbija je pretrpela štete od preko 5 milijardi evra usled elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa i to najviše u sektorima poljoprivreda, vode, šumarstvo, ali i biodiverzitet i zdravlje.
Srbija bi trebalo da do 2040. ima najmanje 40% energije dobijene iz obnovljivih izvora i više od 50% do 2050. i značajno iskorišćenje solarne i energije vetra. Sektor poljoprivrede najviše može da očekuje posledice, odnosno smanje prinosa ukoliko se na vreme ne preduzmu adekvatne mere prilagođavanja, saopštila je FAO. Prinos kukuruza može biti smanjen u nenavodnjavanim uslovima do 58% prinos pšenice do 16% kao i smanjenja proizvodnje šećera po hektaru šećerne repe.
Očekivane promene klime uticaće na smanjenja srednjeg mesečnog proticaja vode od skoro 30% na manjim tokovima, a na pojedinim vodotocima doći će do presušivanja u određenim periodima godine kao i do smanjenja godišnjeg intenziteta obnavljanja podzemnih voda i do -15% u pojedinim delovima zemlje. Intenzitet obnavljanja podzemnih voda smanji će se od -5% do -20% što može značajno da utiče na vodosnabdevanje.