Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Jezik, matematika i nauka su temelj obrazovanja

Šta znači biti pismen u 21. veku?
Srpska ekonomija

Koje su veštine potrebne u eri velikih političkih, ekonomskih i društvenih promena i šta znači biti pismen u 21. veku? Ovo pitanje je posebno aktuelno na Međunarodni dan pismenosti, koji se od 1966. godine obeležava 8. septembra, na inicijativu organizacije Unesko (Unesco), sa ciljem da ukaže na važnost čitanja i pismenosti u životu pojedinca i društva u celini.

Prema međunarodnim kriterijumima, pismenim se smatra svako ko je završio više od tri razreda osnovne škole. Tako posmatrano, Srbija je na poslednjem popisu 2011. imala manje od dva odsto nepismenih stanovnika. Međutim, u poslednjih nekoliko godina sve više se govori o funkcionalnoj pismenosti koja podrazumeva sposobnost primene stečenog znanja u realnim situacijama i predmet je brojnih međunarodnih istraživanja, poput PISA testiranja, odnosno Međunarodnog programa procene obrazovnih postignuća učenika.

Pored sposobnosti razumevanja i vrednovanja tekstova, jezička pismenost je u PISA istraživanju usmerena na sposobnost pronalaženja i tumačenja podataka različitih vrsta tekstova koje možemo primeniti i u stvarnim životnim situacijama. Ona takođe predstavlja temelj uspeha u mnogim drugim oblastima, kao što su javni nastup, veština kreativnog mišljenja i drugo.

Nove pismenosti za 21. vek

atematička pismenost, kao jedan od ključnih elemenata pripremljenosti mladih za život u modernom društvu, definiše se kao sposobnost pojedinca da primenjuje i tumači matematiku prilikom rešavanja problema u stvarnom životu. Recimo, na PISA testu iz 2012. godine, učenici su imali pitanje da od četiri modela automobila odaberu najpogodniji uzevši nekoliko kriterijuma u obzir (zapreminu motora, cenu, starost automobila i pređenu kilometražu). Primenom znanja koje su stekli iz matematike trebalo je da donesu odluku koja je prema njihovoj proceni bila najbolja.

Naučna pismenost, u koju spada i zdravstvena pismenost, definisana je kao sposobnost da se na osnovu znanja iz prirodnih nauka razumeju i lakše donose odluke o svetu koji nas okružuje i promenama koje u njemu izaziva čovekova aktivnost. Ova znanja su veoma korisna i u eri prevelike količine neproverenih informacija koje se mogu pročitati na internetu, kao što su, na primer, različiti zdravstveni saveti koje često daju ljudi bez adekvatnog formalnog medicinskog obrazovanja.

U eksploziji novih formi komunikacije u vrlo kratkom vremenskom periodu, krajem 20. i početkom 21. veka, nove vrste pismenosti dobijaju na značaju – na prvom mestu veštine potrebne da se prilagodimo promenama koje donosi digitalna transformacija. Za razliku od računarske pismenosti, koja se svodi na rukovanje hardverom i softverom, digitalna pismenost podrazumeva pronalaženje, korišćenje i kreiranje digitalnih sadržaja, uključujući i svest o (ne)bezbednosti digitalnih tehnologija.

Mnogima nedostaje i medijska pismenost kao veština da se prepoznaju manipulativne moći medija. U godinama pred nama sve će važnija biti i ekološka pismenost – sposobnost razumevanja prirodnih sistema koji čine život na našoj planeti mogućim.

Finansijske veštine neophodne za prosperitet čitavog društva

Od 2012. godine finansijska pismenost je jedna od opcionih oblasti koje PISA testira jer se smatra kapitalnom za obrazovanje. Procenjuje se u kojoj meri učenici poseduju znanja i veštine neophodne za donošenje finansijskih odluka i planova za budućnost. Naši učenici su prvi put učestvovali 2018. godine i zabeležili su lošiji rezultat u odnosu na međunarodni prosek.

Stručnjaci kažu da rezultati PISA studija koje sprovodi organizacija OECD nisu ohrabrujući, ali možemo da ih posmatramo kao putokaz. Izuzetno je značajno to što je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prepoznalo ovaj problem i zajedno sa Erste Bankom pokrenulo projekat „Škola novca za osnovca“ u četvorogodišnjem trajanju, kako bi učenici razvili ovu, po proceni Unicefa, ključnu životnu veštinu za 21. vek.

„Naša želja je da generacije koje dolaze budu mnogo uspešnije od nas, da donose promišljene, dobre, finansijske odluke i da nauče da planiraju svoje novčane tokove na duže rokove. Nikada nije previše rano da se počne sa edukacijom o ovoj temi, posebno što je svet finansija sve složeniji, a dobri temelji postavljeni u detinjstvu kroz porodicu i školski sistem će s vremenom biti nadograđeni i rezultirati finansijski pismenijim društvom. S druge strane, s obzirom na to da se svet finansija konstantno menja u skladu sa novim tehnologijama, i mi stariji treba da budemo svesni da kada govorimo o ovoj vrsti pismenosti, govorimo o konceptu celoživotnog učenja“, rekla je Marija Mutić, koordinatorka Programa finansijske edukacije Erste Banke.

 

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu