Rezultati u korist građana i privrede

Tokom deset godina s guvernerom Jorgovankom Tabaković na čelu, Narodna banka Srbije znatno je doprinela stabilnim i predvidivim uslovima poslovanja i planiranja, kao i rastu raspoloživog dohotka i zaposlenosti.

„Prošlost nas uči, a budućnost nas obavezuje. Rezultati koje smo postigli u prethodnoj deceniji obavezuju nas da nastavimo da radimo nepristrasno, u korist svih naših građana i privrede, bez obzira na to da li su potrošači, poslodavci, štediše ili investitori. Ništa se samo ne održava, već su ljudi ti koji definišu politike i donose odluke koje će obezbediti stabilne i povoljne uslove za život i rad. U Srbiji smo u prethodnih deset godina pokazali da znamo kako se zemlja stabilizuje, jača i razvija. Za naredni period to znači nastavak dobrih politika, timski rad i proaktivno delovanje u cilju očuvanja stabilnosti, jačanja osnova rasta i upravljanja rizicima, koji postaju sve kompleksniji”, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.

REZULTATI – U BROJEVIMA:

Zatečenu visoku inflaciju u roku od godinu dana spustili smo na nizak nivo, a tokom narednih devet godina očuvana je na prosečnom nivou od oko 2,5%.

Drastično smo smanjili razliku u prosečnoj inflaciji između Srbije i zone evra (sa prosečnih oko 6,5 procentnih poena na oko 1 procentni poen).

Dinar je tokom deset godina ojačao 1% prema evru. U istom periodu Narodna banka Srbije na deviznom tržištu neto je kupila 1,8 milijardi evra. Stabilnost koju je Narodna banka Srbije održala tokom veoma izazovna prva četiri meseca ove godine, stvorila je ambijent u kojem nakon toga ponovo preovladavaju pritisci ka jačanju dinara, što je omogućilo da od maja do danas na domaćem deviznom tržištu neto kupimo preko milijardu evra.

Bruto devizne rezerve na kraju jula 2022. godine su iznosile 15,0 milijardi evra, čime su od jula 2012. godine povećane za 4,9 milijardi evra (za gotovo 50%) uprkos nezapamćenim turbulencijama, dok su neto devizne rezerve u istom periodu više nego udvostručene (sa 5,5 milijardi evra na 12,3 milijarde evra).

Rast deviznih rezervi praćen je i jačanjem njihove strukture – značajno smo povećali količinu, vrednost i učešće zlata. U periodu od kraja jula 2012. godine do danas, zlato je količinski više nego udvostručeno (sa 14,8 tona krajem 2012. na 38,3 tone, što je najviše ikada zabeleženo). Njegovo učešće u rezervama povećano je gotovo dva i po puta (sa 6,2% na 14,1%). Vrednost zlata je više nego utrostručena (sa 0,6 milijardi na 2,1 milijardu evra).

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora spušteno je na 3,26% sa zatečenih oko 20% (petina aktive bankarskog sektora).

Kamatne stope na nove dinarske kredite privredi niže su za oko 13 procentnih poena, a stanovništvu za preko 11 procentnih poena nego na početku ublažavanja monetarne politike, u maju 2013. godine (a nakon stavljanja inflacije pod kontrolu). U tom periodu, stanje ukupnih kredita privredi uvećano je za više od 50%, a stanje investicionih kredita gotovo je udvostručeno.

Sniženi troškovi kamata i kursnih razlika za 278 milijardi dinara u odnosu na 2014. godinu, a zaključno sa 2020, potvrđuju da je Narodna banka Srbije znatno pomogla da srpska privreda u kontinuitetu od 2014. beleži pozitivan finansijski rezultat.

Kreditni rejting Srbije povećan je za dva nivoa uprkos krizama iz međunarodnog okruženja: sa BB- na BB+, na korak do investicionog. To je donelo i više investicija i bolje uslove finansiranja za sve u Srbiji.

Struktura stranih direktnih investicija značajno je unapređena. Do 2012. godine nedovoljno investicija bilo je usmereno u investiciono orijentisane sektore. Od početka 2013. zaključno s julom ove godine priliv stranih direktnih investicija iznosio je 26,1 milijarde evra, uz njihov rekordan priliv od 3,9 milijardi evra u 2021. Od perioda stabilizacije zemlje, oko 30% ovih investicija usmereno je u prerađivačku industriju. Čak i tokom turbulencija iz međunarodnog okruženja u 2022. godini, zaključno s krajem jula imali smo priliv stranih direktnih investicija od 2,052 milijarde evra, što je samo za 3,5% niže u odnosu na sedam meseci rekordne 2021. godine (2,126 milijardi evra), i govori da investitori, uprkos globalnim neizvesnostima, nastavljaju da investiraju u Srbiju.

Izvoz robe iz Srbije je dva i po puta veći – rast sa 8,4 milijarde evra u 2012. godini na 20,8 milijardi evra 2021. godine (uprkos uticaju globalnih dešavanja na eksternu tražnju), dok ove godine očekujemo da dostigne oko 27 milijardi evra. Ako tome dodamo i usluge, izvoz je povećan sa 11,5 milijardi evra na oko 37 milijardi evra, koliko očekujemo za ovu godinu. Uz prosečan godišnji rast izvoza po stopi od oko 11% od 2013. godine, povećano je učešće izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu za oko 20 procentnih poena, a za toliko je povećana i pokrivenost uvoza izvozom.

Uspešno sprovodimo ekonomske politike koje Međunarodni monetarni fond podržava aranžmanima, od kojih nijedan nije bio s korišćenjem sredstava ni troškovima po tom osnovu, a nasledili smo obaveze po dva ranija aranžmana i samo za troškove platili 105 miliona evra, i sve to uz nasleđene neravnoteže u svim oblastima (višegodišnja visoka inflacija, visok fiskalni deficit, ogroman platnobilansni deficit, ogromna nezaposlenost, visoki problematični krediti…).

Broj izdatih Dina kartica pet puta je veći u odnosu na 2012. godinu.

Prosečan broj transakcija građana i privrede koji se na nedeljnom nivou obradi u svih šest sistema Narodne banke Srbije iznosi preko 6,8 miliona.

Ugledni mesečnik The Banker, britanski magazin u vlasništvu Financial Times-a sa  gotovo stogodišnjom tradicijom proglasio je guvernera Jorgovanku Tabaković za najboljeg guvernera na svetu i za najboljeg evropskog guvernera za 2020. godinu. U obrazloženju se, između ostalog, navodi njen doprinos jačanju finansijskog sektora, stabilizaciji i rastu srpske ekonomije.

Narodna banka Srbije dobitnik je i nagrade „Heroj Beograda”, jer je „besprekornim funkcionisanjem u vreme pandemije virusa korona sačuvala finansijsku stabilnost u Srbiji”.

Obezbeđena cenovna stabilnost u srednjem roku

Do oktobra 2013. godine, inflaciju u Srbiji smo s visokih nivoa, koji nisu bili globalnog karaktera, spustili na nizak nivo, uporediv sa zonom evra.

U narednih devet godina, inflaciju u Srbiji očuvali smo na prosečnom nivou od oko 2,5%.

U periodu od 2007. do 2012, inflacija u Srbiji u proseku je bila na nivou od oko 8,5%, a u nekoliko navrata dostizala je i nivo od gotovo 15%, dok je u zoni evra u istom periodu u proseku bila ispod 2%. Nakon svođenja inflacije na nizak nivo tokom 2013. godine, razlika u prosečnim inflacijama između Srbije i zone evra s preko 6,5 procentnih poena smanjena na oko 1 procentni poen.

Važni faktori cenovne stabilnosti bili su:

postignuta i održana relativna stabilnost deviznog kursa dinara prema evru,

koordinacija mera monetarne i fiskalne politike,

usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede,

niske cene primarnih proizvoda i energenata na svetskom tržištu.

Stabilnost kursa dinara prema evru i usidrena inflaciona očekivanja ostali su važna kočnica većeg rasta inflacije u Srbiji i u trenutnim okolnostima velike globalne neizvesnosti usled preplitanja efekata krize izazvane pandemijom virusa korona, energetske krize i konflikta u Ukrajini. Inflacija koju Srbija uvozi danas je dva do tri puta veća nego što je bila za vreme prethodne krize. Ondašnji i sadašnji šok u svetu neuporedivi su – snažan rast svetskih cena hrane i energenata preliva se na najveći broj zemalja, direktno i indirektno. I u Srbiji oko 70% doprinosa ukupnoj inflaciji u aktuelnim uslovima dolazi od cena hrane i energenata, dok je bazna inflacija, na koju mere monetarne politike najviše utiču, dosta niža od ukupne inflacije.

Uprkos povećanim globalnim cenovnim pritiscima, naše projekcije upućuju na to da će se inflacija u srednjem roku kretati u granicama našeg ciljanog raspona, a to očekuju i tržišni učesnici.

Stabilnost kursa dinara prema evru u poslednjoj deceniji – nova normalnost u Srbiji

Dolaskom Jorgovanke Tabaković na čelo Narodne banke Srbije početkom avgusta 2012. godine, najpre je uspostavljena, a zatim i očuvana relativna stabilnost deviznog kursa dinara prema evru u periodu od deset godina, što je sidro stabilnosti svih delova domaće ekonomije. Stabilnost kursa nijednom u prethodnoj deceniji nije dovedena u pitanje, iako smo tokom deset godina bili suočeni s brojnim, u pojedinim trenucima nezapamćenim turbulencijama na svetskom finansijskom tržištu, u uslovima česte pojave kriznih okolnosti.

U ovih deset godina dinar je ojačao za 1% prema evru, a u isto vreme Narodna banka Srbije na deviznom tržištu neto je kupila 1,8 milijardi evra. Time je Narodna banka Srbije direktno uticala na povećanje deviznih rezervi (i finansijske sigurnosti) Republike Srbije, i to na najzdraviji način, s obzirom na to da kupovina deviza ne stvara nikakvu obavezu u budućnosti. Stabilnost koju je Narodna banka Srbije održala tokom veoma izazovna prva četiri meseca ove godine, stvorila je ambijent u kojem nakon toga ponovo preovladavaju pritisci ka jačanju dinara, što je omogućilo da od maja do danas na domaćem deviznom tržištu neto kupimo preko milijardu evra.

Uvećane devizne rezerve i njihova ojačana struktura – važan stub stabilnosti

Na nivou od 15,0 milijardi evra na kraju jula 2022. godine bruto devizne rezerve su od jula 2012. godine povećane za 4,9 milijardi evra (za gotovo 50%), i to uprkos nezapamćenim turbulencijama s kojima smo se suočili u prethodne dve i po godine.

Istovremeno, neto devizne rezerve su više nego udvostručene i iznose 12,3 milijardi evra (povećane su sa 5,5 milijardi evra).

U mandatu guvernera Jorgovanke Tabaković, struktura deviznih rezervi znatno je osnažena i njihovom boljom diversifikacijom i povećanjem učešća zlata (aktive koja dobija na značaju i vrednosti tokom perioda pojačane neizvesnosti i kriza) u deviznim rezervama u prethodnim godinama. Zlatne rezerve danas iznose 38,3 tone, što predstavlja najviši nivo ikada zabeležen i čine 13,7% deviznih rezervi. Od kraja 2012. godine do danas zlatne rezerve su:

Količinski uvećane za 23,5 tona – sa 14,8 na 38,3 tone (više nego udvostručene);

Njihovo učešće u ukupnim rezervama povećano je gotovo dva i po puta – sa 6,2% na 14,1%;

Njihova vrednost više je nego utrostručena – sa 0,6 na 2,1 milijardu evra.

Kroz četvorostruku krizu tokom poslednje dve i po godine sigurno vodimo monetarni sistem

Od izbijanja pandemijske krize, preko gasne i ukrajinske krize do ambijenta globalno pojačane inflacije, Narodna banka Srbije, pod sigurnim vođstvom Jorgovanke Tabaković, predstavlja ne samo poslednje već i prvo utočište. Tokom prethodne dve godine efikasno koristimo sve instrumente monetarne politike koji nam stoje na raspolaganju (redovne reverzne i direktne repo transakcije, devizne svop transakcije, devizne intervencije kupovinom i prodajom deviza, obaveznu rezervu i stopu remuneracije, sekundarnu kupovinu državnih i korporativnih hartija od vrednosti i dr.) kako bi svi segmenti domaćeg finansijskog tržišta ostali stabilni.

Uslovi finansiranja za privredu, građane i državu – znatno povoljniji nego pre deset godina, uz veće oslanjanje na dinare

Referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije sada je na znatno nižem nivou nego u brojnim zemljama srednje Evrope koje se nalaze u istom režimu monetarne politike, uz inflaciju koja je niža nego u tim zemljama. Takva situacija bila je praktično nezamisliva pre 2012. godine.

Znatno povoljniji uslovi finansiranja privrede, građana i države u dinarima nego 2012. godine za rezultat imaju i:

niže troškove otplate ranije uzetih kredita i omogućavanje njihovog refinansiranja po povoljnijim uslovima;

rast učešća dinarskog duga u ukupnom javnom dugu za 6 procentnih poena, na blizu 25% (jun 2022);

rast učešća dinarskih kredita u ukupnim kreditima privredi i stanovništvu za 9,2 procentnih poena, na 37,2% (jun 2022).

Nakon svođenja inflacije na nizak nivo, monetarna politika je u kontinuitetu, sve do aktuelne krize, ublažavana.

U odnosu na maj 2013. godine, kada je započet ciklus ublažavanja, referentna kamatna stopa niža je za 9 procentnih poena, što se prenelo na sve segmente dinarskog finansijskog tržišta i odrazilo na drastično povoljnije uslove finansiranja države, privrede i građana.

Kamatne stope na nove dinarske kredite privredi niže su za oko 13 procentnih poena, a stanovništvu za preko 11 procentnih poena nego na početku ublažavanja monetarne politike (maj 2013. godine).

Kreditna aktivnost prema sektoru privrede i stanovništva beleži pozitivne stope rasta od 2015. godine, uz gotovo kontinuirano dvocifrene stope rasta u poslednje četiri i po godine.

Kreditima se finansiraju i investicioni ciklus i potrošnja, čime se ostvaruje puna sinergija između realnog i finansijskog sektora, što se vidi i po rastu ekonomske aktivnosti i zaposlenosti. Stanje ukupnih kredita privredi u odnosu na maj 2013. uvećano je za preko 50%, a stanje investicionih kredita gotovo je udvostručeno.

Doprinos Narodne banke Srbije održivom privrednom rastu – veća predvidljivost poslovanja, očuvano investiciono i potrošačko poverenje

Čuvanjem cenovne stabilnosti i relativne stabilnosti deviznog kursa očuvana je i realna vrednost dohodaka privrede i građana i povećana predvidivost poslovanja. Sniženi troškovi kamata i kursnih razlika za 278 milijardi dinara u odnosu na 2014. godinu, a zaključno sa 2020. godinom, potvrđuju da je Narodna banka Srbije u značajnoj meri pomogla da srpska privreda u kontinuitetu od 2014. beleži pozitivan finansijski rezultat.

Ostvarena makroekonomska stabilnost i preduzete strukturne reforme omogućili su i da se od 2014. beleže pozitivni trendovi na tržištu rada i da oni budu očuvani i tokom pandemije.

Formalna zaposlenost u privatnom sektoru povećana je u odnosu na kraj 2014. za blizu 340 hiljada ljudi, odnosno za četvrtinu.

U odnosu na 2014. godinu, pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom povećana je sa 66,5% na oko 88% tokom pet meseci ove godine, a minimalne potrošačke korpe sa 58,3% na oko 81%, što potvrđuje rast životnog standarda naših građana.

Koordinirano i odgovorno delovanje monetarne i fiskalne politike naročito je došlo do izražaja po izbijanju pandemije, jer je stvorilo prostor da Narodna banka Srbije i Vlada pravovremeno i adekvatno reaguju snažno podržavajući privredu i stanovništvo u borbi s pandemijom. Zahvaljujući donetom obimnom paketu monetarnih i fiskalnih mera, očuvani su i prošireni proizvodni kapaciteti i radna mesta i sprečen je pad investicionog i potrošačkog poverenja. To je omogućilo i da Srbija samo nakon tri tromesečja od inicijalnog šoka izazvanog pandemijom virusa korona prestigne pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti i da kumulativno posmatrano u dve pandemijske godine ostvari jednu od najviših stopa privrednog rasta u Evropi, od 6,4%.

Zahvaljujući ostvarenoj i očuvanoj makroekonomskoj stabilnosti, u čijoj osnovi su i cenovna stabilnost i stabilnost deviznog kursa, priliv stranih direktnih investicija od početka 2013. dostigao je 26,1 milijarde evra (zaključno s julom 2022. godine), uz njihov rekordan priliv od 3,9 milijardi evra u 2021. Čak i tokom turbulencija iz međunarodnog okruženja u 2022. godini, zaključno s krajem jula imali smo priliv stranih direktnih investicija od 2,052 milijarde evra, što je samo za 3,5% niže u odnosu na sedam meseci rekordne 2021. godine (2,126 milijardi evra), i govori da investitori, uprkos globalnim neizvesnostima, nastavljaju da investiraju u Srbiju.

Priliv stranih direktnih investicija u prethodnih deset godina pretežno je bio usmeren u izvozno orijentisane sektore, što je rezultiralo širenjem izvozne baze Srbije i otpornošću našeg izvoza na pad eksterne tražnje. Uz prosečan godišnji rast izvoza po stopi od oko 11%, učešće izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu u odnosu na kraj 2012. povećano je za 18,6 procentnih poena (na blizu 55%, zaključno sa 2021), što je rezultiralo i rastom pokrivenosti uvoza izvozom na 87,5%.

Narodna banka Srbije značajno doprinosi kredibilitetu Srbije u međunarodnoj zajednici

Proteklih deset godina obeležene su i uspešnom saradnjom s Međunarodnim monetarnim fondom. U tom periodu, guverner Jorgovanka Tabaković, koja je i guverner Republike Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, podigla je saradnju na nivo partnerskog odnosa.

Uspešnom realizacijom svih savetodavnih, nefinansijskih aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom putem stendbaj aranžmana iz predostrožnosti (2015–2018) i Instrumentima za koordinaciju politike (2018–2021. i aktuelnim, koji je zaključen u junu 2021. godine), Srbija je takođe potvrdila da sprovodi kredibilnu razvojnu politiku. Ovakve potvrde su važne za kreatore ekonomske politike, međunarodnu i investicionu zajednicu.

Rezultati rada Narodne banke Srbije doprineli su i da kreditni rejting Srbije bude povećan za čak dva nivoa, uprkos brojnim krizama iz međunarodnog okruženja – sa BB- na BB+, što je na korak do investicionog rejtinga. To je donelo i više investicija i bolje uslove finansiranja za sve u Srbiji.

Kao važne faktore povećanja rejtinga Srbije agencije navode kredibilitet Narodne banke Srbije i njenu dokazanu operativnu nezavisnost. Ocenjuju i da režim deviznog kursa koji sprovodi Narodna banka Srbije doprinosi uspešnom prilagođavanju ekonomije na kretanja u međunarodnom okruženju, kao i da intervencije Narodne banke Srbije na deviznom tržištu doprinose očuvanju stabilnosti, rastu deviznih rezervi zemlje na rekordni nivo, kao i znatnom produženju ročnosti dinarskih državnih hartija od vrednosti.

Očuvana i ojačana stabilnost finansijskog sektora, dodatne nadležnosti i veća zaštita korisnika finansijskih usluga

Narodna banka Srbije je tokom prethodnih deset godina svojim delovanjem obezbedila sve neophodne uslove za zdrav i stabilan bankarski sektor koji finansira ekonomsku aktivnost i obezbeđuje savremene finansijske usluge.

Temeljno i odlučno rešavali smo zatečeni problem visokog učešća problematičnih kredita. Sa zatečenih oko 20%, učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora, uprkos izazovima pandemije i neizvesnostima u međunarodnom okruženju, svedeno je na istorijski minimum od 3,26% (jun 2022. godine).

Među prvim centralnim bankama u Evropi usvojili smo propise kojima je omogućen zastoj u otplati obaveza dužnika. Kroz dva moratorijuma i dodatnim olakšicama za dužnike koji su najviše pogođeni pandemijom, svim građanima i privrednicima omogućili smo olakšicu u momentu kada je to bilo najpotrebnije, da lakše prebrode krizu. Nastavljeno je i korišćenje sredstava iz obe garantne šeme, kao dodatna mera podrške privredi. Pored toga, u decembru 2020. godine usvojili smo mere kao podršku građanima i privredi koji usled pandemije virusa korona ne mogu da izmiruju obaveze prema banci. Narodna banka Srbije je u 2020. godini donela i mere kojima se građanima olakšava pristup stambenom kreditiranju, posebno za kupce prvog stana, kao i druge vrste olakšica.

Odgovoran pristup Narodne banke Srbije potvrđen je i prilikom rešavanja pitanja Sberbanke u uslovima eskalacije krize u Ukrajini, kada je brzom i efikasnom reakcijom očuvana finansijska stabilnost i sprečeno narušavanje poverenja u bankarski sektor Republike Srbije.

U proteklih deset godina stvorili smo takve uslove na tržištu osiguranja da stabilan rast i dalji razvoj ovog tržišta nisu zaustavile ni zdravstvena, niti finansijska kriza. Zabeležen je pozitivan trend po svim relevantnim parametrima, pri čemu su kapital, ukupna imovina, tehničke rezerve i premija životnih osiguranja više nego udvostručeni. Narodna banka Srbije je svojim aktivnostima omogućila postizanje višeg nivoa odgovornosti učesnika na tržištu uopšte, a naročito u delu osiguranja od autoodgovornosti, kao pojedinačno najznačajnijeg segmenta tržišta. Ove aktivnosti su, na primer, omogućile da u toku pandemije Narodna banka Srbije usvoji propis kojim je umanjena premija osiguranja za više od 1,5 miliona savesnih vlasnika motornih vozila. Digitalizacijom usluga osiguranja, uz unapređenje nadzora tržišnog ponašanja učesnika, Narodna banka Srbije je doprinela i jačanju dostupnosti usluge osiguranja.

Sve zakonske instrumente i mehanizme zaštite korisnika finansijskih usluga redovno smo primenjivali i unapređivali u praksi, što je dovelo do značajnih, direktnih pozitivnih materijalnih efekata po korisnike. Ti efekti samo u poslednje tri godine iznose oko 370 miliona dinara. Jedna smo od malobrojnih zemalja koja je detaljno regulisala oglašavanje finansijskih usluga i uvela potpun red u ovoj oblasti. Aktivno smo podsticali konkurenciju i, u uslovima pada kamatnih stopa, uspeli da u potpunosti pojednostavimo refinansiranje kredita i promenu banke.

Odlukom iz 2015. godine obavezali smo sve banke da vrate kamatu koju su korisnicima naplatili jednostranim promenama kamatne stope. Po tom osnovu korisnicima je vraćeno skoro 6 milijardi dinara.

Preuzimanjem kontrole deviznog i menjačkog poslovanja rezidenata i nerezidenata od 1. januara 2019. godine, kao i izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, Narodna banka Srbije je i dodatno proširila svoje nadležnosti na planu očuvanja finansijske stabilnosti Republike Srbije. Delujući proaktivno, u vreme globalne geopolitičke krize, uspeli smo da očuvamo i stabilnost menjačkog tržišta, zaštitimo javni interes i sprečimo zloupotrebe. Privremeno je zatvoreno 168 menjačkih mesta zbog utvrđenih nezakonitosti i nepravilnosti u radu, što je doprinelo njihovom otklanjanju i povratku u redovne tokove.

Siguran kartični sistem, inovativni servisi i lakše, brže i jeftinije usluge

Narodna banka Srbije vodi računa, prati i promoviše siguran i stabilan rad šest platnih sistema čiji je operator i dva platna sistema izvan nje. Svojim aktivnostima obezbedili smo pouzdanost rada svih platnih sistema, kao i sigurnost i efikasnost izvršavanja platnih transakcija u tim sistemima.

U prethodnih deset godina, između ostalog:

Broj izdatih Dina kartica pet puta je veći nego 2012. godine.

Unapredili smo nacionalni kartični sistem – DinaCard uvođenjem nove tehnologije (sve nove kartice izdaju se s čipom) i funkcionalnosti kartice (plaćanje na rate debitnom karticom kao zamena za ček i podizanje gotovog novca uz kupovinu na svim benzinskim stanicama NIS Petrol i Gasprom, kao i na svim prodajnim mestima Merkator, Roda i Idea u našoj zemlji).

Svakodnevno se povećava broj trgovaca koji su omogućili plaćanje Dina karticom na svojim internet prodajnim mestima (trenutno preko 1.600 trgovaca).

Ostvarili smo uspešnu saradnju s međunarodnim kartičnim sistemima UnionPay i Discover i na taj način nastavili da unapređujemo prekograničnu upotrebu nacionalne platne kartice.

Među prvima u Evropi i svetu razvili smo sistem za instant plaćanja – IPS NBS sistem, kojim je građanima i privredi omogućeno da plaćaju bilo gde i bilo kada uz prenos novca na račun primaoca za svega nekoliko sekundi.

Prosečan dnevni broj transakcija koji se obradi u IPS NBS sistemu u 2019. godini iznosio je 19.066 plaćanja, dok je taj broj u 2021. godini šest puta veći – 115.787 plaćanja.

Od početka rada IPS NBS sistema ukupno je izvršeno oko 105 miliona transakcija, ukupne vrednosti preko 970 milijardi dinara, što je najbolji pokazatelj upotrebe ovog sistema.

Omogućili smo da se instant plaćanja na prodajnim mestima obavljaju putem različitih metoda (IPS pokaži, IPS skeniraj), uključujući i tehnologiju deep-link za jednostavno instant plaćanje na internet prodajnom mestu upotrebom samo npr. mobilnog telefona, uz potpunu bezbednost. Trgovcima smo omogućili da na svojim prodajnim mestima imaju nov, savremen način bezgotovinskog plaćanja koji im obezbeđuje raspolaganje novcem za nekoliko sekundi i po nižim trgovačkim naknadama, zahvaljujući cenovnoj politici Narodne banke Srbije, kao i samostalnu pripremu rešenja koja odgovaraju njihovim potrebama.

Putem aplikacija za mobilno bankarstvo građanima i privredi smo omogućili jednostavan model plaćanja računa za mesečne obaveze skeniranjem NBS IPS QR koda (bez ukucavanja podataka) na računima koje izdaju pružaoci komunalnih i drugih usluga, kao i instant plaćanja skeniranjem NBS IPS QR koda na portalu ePlati.

Građanima smo pružili mogućnost i da jednostavno, putem aplikacija za mobilno bankarstvo, izvršavaju instant plaćanja unošenjem samo broja mobilnog telefona registrovanog primaoca plaćanja ili odabirom iz imenika, bez potrebe da pamte šablone, zapisuju ili unose broj računa primaoca plaćanja.

Obezbedili smo informisanost građana i privrede o svim važnim aspektima instant plaćanja u našoj zemlji putem posebne internet prezentacije Narodne banke Srbije, gde se mogu obavestiti o načinima upotrebe, nižim troškovima itd.

Povećali smo informisanost građana i privrede o naknadama koje plaćaju u vezi s platnim uslugama, standardizacijom terminologije i izveštaja koje banke daju građanima i privredi, što olakšava poređenje naknada kod različitih pružalaca platnih usluga. Na internet prezentaciji Narodne banke Srbije mogu se lako i brzo uporediti naknade za platne usluge.

Omogućili smo i zaključivanje ugovora na daljinu i uz pomoć video-identifikacije korisnika.

Broj zaključenih ugovora na daljinu u 2021. godini povećan je za 63%, a broj ugovora zaključenih uz pomoć video-identifikacije korisnika povećan je za 204% u odnosu na 2020. godinu.

Pojednostavljene su administrativne procedure u slučaju odluke korisnika da promeni pružaoca platnih usluga i garantovano je pravo svakom građaninu na platni račun sa osnovnim uslugama, koje uključuju i korišćenje digitalnih platnih usluga.

Obezbedili smo da na našem tržištu 14 platnih institucija, 3 institucije elektronskog novca i javni poštanski operator kao i njihovi zastupnici mogu u skladu s propisima da pružaju platne usluge, čime se korisnicima omogućava veći pristup platnim uslugama, a naročito u mestima u kojima banke nisu imale poslovni interes za otvaranje svojih poslovnih jedinica. U prilog navedenom govori i podatak o ukupnom broju registrovanih zastupnika na našem tržištu – 5.200 zastupnika.

Zakonom o digitalnoj imovini i podzakonskim aktima donetim na osnovu njega, Narodna banka Srbije omogućila je privrednim društvima koja nameravaju da pružaju usluge povezane s virtuelnim valutama na našem tržištu, da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za pružanje ovih usluga. Trenutno su dva postupka u toku.

Rast bezgotovinskih plaćanja i niže naknade za platne usluge

U odnosu na 2012. godinu, ostvaren je:

Rast broja korisnika kojima je omogućeno korišćenje elektronskog bankarstva za 300%;

Rast broja korisnika kojima je omogućeno korišćenje mobilnog bankarstva za 43 puta;

Rast broja platnih transakcija izvršenih elektronskim bankarstvom za 118%;

Rast broja platnih transakcija izvršenih mobilnim bankarstvom za 115 puta;

Rast broja platnih transakcija kupovine roba i usluga na internetu platnim karticama u dinarima (domaći e-commerce) za 143 puta;

Rast broja platnih transakcija platnim karticama na fizičkim prodajnim mestima trgovaca za 345%;

Pet do šest puta su snižene međubankarske naknade za platnu transakciju na osnovu platne kartice između izdavaoca i prihvatioca koji učestvuju u izvršenju te transakcije, s prosečnih oko 1% na 0,2% iznosa transakcije;

Prepolovljene su trgovačke naknade koje trgovac plaća banci za prihvatanje platne kartice, s prosečnih preko 2% na oko 1% iznosa transakcije.

Narodna banka Srbije i proces evropskih integracija – otvorena sva poglavlja kojima rukovodimo

Od samog početka procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, 2014. godine, Narodna banka Srbije potvrđuje posvećenost evropskim integracijama naše zemlje. Rad u okviru 11 pregovaračkih grupa predstavlja najveći broj poglavlja u kojima jedna centralna banka učestvuje. Rukovođenje pregovorima u najvažnijim ekonomskim poglavljima – Finansijskim uslugama (pregovaračko poglavlje 9) i Ekonomskoj i monetarnoj politici (pregovaračko poglavlje 17), kao i značajna nadležnost u Slobodnom kretanju kapitala i Statistici, govori da Narodna banka Srbije ima važnu ulogu i u okviru evropskih integracija, posebno u domenu makroekonomskih i finansijskih politika. Potvrdu rezultata u tom domenu daje i to što su sva poglavlja kojima Narodna banka Srbije rukovodi ili je drugonadležna otvorena.

Reformski zakoni i regulatorna rešenja u korist građana i privrede, a ne prepisivanje tuđih modela

Svojim proaktivnim i naprednim pristupom Narodna banka Srbije prepoznata je kao institucija s vodećom ulogom u inicijativi i sprovođenju savremenih i građanima i privredi prilagođenih regulatornih rešenja u finansijskom sektoru.

Brojnim regulatornim aktivnostima omogućili smo:

modernizaciju u pružanju platnih usluga u zemlji i sa inostranstvom i veću konkurenciju na tržištu platnih usluga (Zakon o platnim uslugama);

ujednačavanje, snižavanje i veću transparentnost troškova u vezi sa obavljanjem plaćanja građana i privrede (Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica);

veću zaštitu i poboljšanje položaja korisnika finansijskih usluga (izmene i dopune Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga), posebno u uslovima sve većeg korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija (Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu);

promenu okvira za restrukturiranje banaka koji obezbeđuje kontinuitet kritičnih funkcija banke, uz potpunu zaštitu deponenata i najmanji trošak za državu (izmene i dopune Zakona o bankama iz 2015. godine), što se pokazalo i praktičnim u slučaju Sberbanke, gde je Narodna banka Srbije, prva od svih supervizora, reagovala i preduzela sve potrebne aktivnosti kako bi zaštitila stabilnost banke, očuvala poverenje u bankarski sektor i stabilnost finansijskog sistema Republike Srbije;

stvaranje ekosistema za inovativna rešenja na tržištu digitalne imovine i njegov pravilni razvoj (Zakon o digitalnoj imovini).

Deset godina ulaganja u jačanje ljudskog kapitala, jer su ljudi stub institucija i motor napretka

„Uprkos sve većoj potražnji za talentima na tržištu zasnovanom na znanju, uspeli smo da se izborimo za najbolje i budemo njihov prvi izbor. Sva ulaganja, ako nisu praćena i ulaganjem u ljude, ne mogu da daju trajne rezultate. I zbog toga ostajemo otvoreni za najbolje, za mlade, za inovativne”, rekla je guverner Jorgovanka Tabaković.

Desetogodišnjim aktivnim zalaganjem guvernera za profesionalni razvoj mladih i njihovo zadržavanje u Republici Srbiji davanjem šansi za učenje i sticanje iskustava, broj zaposlenih starosti između 20 i 30 godina povećan je za 15,57%. Na inicijativu guvernera kroz programe studentskih praksi u prethodnih deset godina više od 650 studenata iskoristilo je datu priliku da stekne stručna znanja, a za mnoge od njih to je bio i početak profesionalne karijere u Narodnoj banci Srbije.

„Živimo u vremenu kada se mnoge stvari dešavaju prvi put. U vremenu kada su se na globalnom nivou istovremeno spojile tri krize – nezavršena pandemija, energetska kriza i geopolitičke tenzije, koje su prerasle u sukob na teritoriji Ukrajine. Čitav svet bio je suočen s gotovo potpunim prekidom svih vidova saobraćaja, svetskih lanaca snabdevanja i protoka ljudi i robe. Čitav svet pogođen je snažnim rastom cena energenata i njihovim direktnim i indirektnim efektima. I nikoga ne bi zadovoljio argument „viša sila” – svi očekuju da i u takvim okolnostima pokažemo odgovornost, snagu i mudrost da odgovorimo na sve izazove. U takvim uslovima uloga centralne banke važnija je nego ikada pre - kako bi se pomoglo građanima, privredi i državi da i u ovakvim, kriznim vremenima nesmetano funkcionišu. Srbija je brojne krize u prethodnih deset godina dočekala u znatno boljoj makroekonomskoj poziciji zahvaljujući smanjenju unutrašnje i spoljne neravnoteže, kao i sprovedenim strukturnim reformama. Gradili smo na dobrim temeljima stabilnosti i saradnje, i u dobrim i u kriznim vremenima. Pokazali smo da nema potrebe za strahom. Srbija i ljudi koji je vode pokazali su da čine sve da građani Srbije ovu trostruku krizu osete najmanje. Borili smo se i borimo se da građanima obezbedimo sigurnost i u istorijski nezabeleženim okolnostima. Podaci govore da smo održali stabilnost u periodu svih kriza, a nije ih bilo malo. To potvrđuju sačuvani ključni pokazatelji za odbranu od šokova, poput održane relativne stabilnosti deviznog kursa, deviznih rezervi i likvidnosti finansijskog sistema, kao i najnižeg učešća problematičnih kredita. Stabilnost u najširem smislu te reči rezultat je na koji smo naročito ponosni i učinićemo sve da tu stabilnost očuvamo i u narednom periodu, jer u ovom poslu nema konačnih pobeda – postoji samo svakodnevni posvećen rad. Naš posao se nikada ne završava i samo stalnost i istrajavanje u radu donose uspeh i razvoj”, poručila je guverner Jorgovanka Tabaković.