Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Mladi stručnjaci se nakon završenih studija u inostranstvu vraćaju u Srbiju

Migracije i dijaspora
Foto: GIZ/Marko Risović
Srpska ekonomija

Šest srpskih stručnjaka, koji su se usavršavali u inostranstvu, vratilo se u Srbiju kako bi podelili stečeno znanje i veštine, a institucijama gde su oni zaposleni je uručena oprema. Oprema u vrednosti više od 40.000 evra dodeljena je u okviru Programa “Migracije i dijaspora” Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.

“GIZ kroz ovaj program podržava kvalifikovane povratnike srpskog porekla koji su boravili u Nemačkoj radi školovanja ili stekli relevantno radno iskustvo a zainteresovani su za povratak i zaposlenje u svojoj matici. Kroz naš program je ukupno podržano 22 kvalifikovana povratnika“ objašnjava Snežana Antonijević, savetnica za kvalifikovane povratnike i rad sa dijasporom u GIZ-u.

Kako dodaje, reč je o osobama visokih kvalifikacija i menadžerima koji žele da podele svoja znanja, veštine, ideje i svoja iskustva i tako osnaže poslodavce kod koga se zapošljavaju.

“Ukupna vrednost opreme koja je uručena poslodavcima je nešto više od 43.000 evra”, rekla je Antonijević.

Doktorka veterinarske medicine Ana Vasić, je angažovana u Grupi za medicinsku entomologiju, Instituta za medicinska istraživanja, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu. Kroz navedeni program je Institutu obezbeđena vredna laboratorijska oprema. Vasić je nakon odbranjenog doktorata na Fakultetu veterinarske medicine, Univerziteta u Beogradu, svoja istraživanja nastavila na Friedrich-Loeffler Institut, Riems, Greifswald kao naučni saradnik-postdoktorant, a zatim se vratila.

U Srbiju se vratila i kulturološkinja Mariji Đorđević koja je angažovana na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u Centru za digitalnu istoriju umetnosti. Njenom poslodavcu obezbeđena je IT oprema potrebna za digitalizaciju bogate zbirke istraživačkog materijala i terenske dokumentacije. Đorđević je u Nemačkoj završila doktorske studije i bila zaposlena na Univerzitetu u Hildeshajmu.

I Marko Panić i Bogdan Jovanović vratili su se u Srbiju uz pomoć programa “Migracije i dijaspora” namenjenom kvalifikovanim povratnicima. Obojica rade na Biološkom fakultetu, u Centru za humanu molekularnu genetiku. GIZ je fakultetu obezbedio IT i laboratorijsku opremu. Molekularni biolog iz Srbije, Marko Panić, doktorirao je u Nemačkoj i bio zaposlen na Univerzitetu u Štutgartu, a nakon doktorata na Univerzitetu u Hajdelbergu u Nemačkoj, molekularni biolog Bogdan Jovanović nastavio je svoje istraživanje kao postdoktorant na Univerzitetskoj klinici u Mannhajmu.

GIZ je u okviru ovog projekta podržao i NVO Zajedničko, u vidu IT opreme, gde je zaposlena Aleksandra Lakić, koja je završila master studije sociologije na Humboldt univerzitetu u Berlinu.

Kroz globalni Program migracije i dijaspora GIZ podržava kvalifikovane povratnike u 22 zemlje širom sveta. Pored podrške stručnjacima, kroz Program Migracije za razvoj podržane su i osetljive kategorije povratnika poput, povratnici po readmisiji i pripadnici ugroženih kategorija društva.

Globalne programe “Migracije i dijaspora” i “Migracije za razvoj” koje u Srbiji sprovodi GIZ, finansira Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj iz Nemačke (BMZ).

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu