Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Rekonstrukcije odeždi despota Stefana Lazarevića i despota Đurđa Brankovića

Novi predmeti na izložbi Čekajući stalnu postavku
Foto: IMS
Srpska ekonomija

Istorijski muzej Srbije obogatio je izložbu „Čekajući stalnu postavku” novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama odeždi despota Stefana Lazarevića i despota Đurđa Brankovića. Rekonstrukcije odeždi je u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima izradila kostimografkinja Jelena Stokuća sa timom saradnika.

Odežde su predstavljene na posebno dizajniranim lutkama koje je uradio vajar Darko Kuzmanović.

Rekonstrukcija odežde despota Stefana Lazarevića je urađena po uzoru na ktitorsku fresku iz njegove zadužbine manastira Manasije, saopštio je Istorijski muzej Srbije. Delovi odežde su dekorisani raskošnim ornamentima.

Sakos je tamnocrvene boje, a ornamenti na njemu su, kao i na licu plašta, orlovi upisani u krugove. Loros je uzan, zlatan, i poput manijakisa, optočen je ručno rađenim plavim i crvenim kamenjem sa biserima, dok mu je postava zelena. Perivrahioni, pravougaone pločice, su našiveni samo sa spoljne strane mišica, dok su rote pozicionirane na laktovima, epimanike na krajevima rukava, a četvrtaste „tabulae” sa strane u visini kolena.  Plašt je nešto svetlije boje, sa ogrlicom koja ima povezane kružne ornamente, najtipičnije dekoracije antičkih tunika, koja se prenela na vizantinski carski ornat.  Postava plašta je plava sa zlatno-crnim dezenom.

Rekonstrukcija odežde despota Đurđa Brankovića, vladarskog naslednika despota Stefana Lazarevića, urađena je po uzoru na povelju koja se čuva u svetogorskom manastiru Esfigmen, a na kojoj je prikazan sa porodicom.  Delovi odežde su, kao i kod odežde despota Stefana Lazarevića, dekorisani ručno rađenim dragim kamenjem i vezenim ornamentima. Crveni sakos širokih rukava je za potrebe rekonstrukcije urađen u prestižnoj tkačkoj radionici u okolini Londona, a ispod njega se nalazi petrolejplava tunika. Zlatni loros je karakteristično vezen i postavljen petrolejplavom tkaninom. 

Gornji plašt u tamnijoj nijansi petrolejplave boje je postavljen svetlosivim krznom za koje se, po načinu slikanja i prezentovanja na prikazu u esfigmenskoj povelji, naslućuje da je bilo od hermelina.

Izložba „Čekajući stalnu postavku” je nakon otvaranja, kako je i najavljeno tom prilikom, povremeno obogaćivana novim predmetima, što je dodatno privlačilo interesovanje posetilaca. 

Tokom prethodne godine, izložba je dopunjena brojnim novim predmetima, među kojima se izdvajaju olovni pečat velikog župana Stefana Nemanje iz druge polovine XII veka, rekonstrukcije žezla cara Dušana i carice Jelene, kristalni bokal sa grbom Kraljevine SHS, novčići vladara iz dinastije Nemanjić i delo slikara Miodraga Petrovića „Kralj Petar I Karađorđević na volovskim kolima”.

Izložba će i u narednom periodu biti obogaćivana novim originalnim predmetima i novim rekonstrukcijama odeždi i kruna srednjovekovnih srpskih vladara, kao što su krune kralja Mihaila I Vojisavljevića i kralja Tvrtka I Kotromanića, koje su u procesu izrade.

Istorijski muzej Srbije je na izložbi „Čekajući stalnu postavku” pred posetioce izneo najvrednije predmete iz svojih zbirki među kojima se izdvajaju predmeti koji su deo zaostavštine dve novovekovne srpske dinastije – Karađorđević i Obrenović.

Izložba je koncipirana tako da daje uvid u pojedine celine buduće stalne postavke – u bočnim salama prezentovani su predmeti koji su pripadali rodonačelnicima i njihovim naslednicima iz dinastija Karađorđević i Obrenović, a u ostatku prostora predstavljeni su period prednemanjićkih i nemanjićkih vladara, pad srpske srednjovekovne države pod osmansku vlast, kao i period srpske Despotovine.

Među brojnim originalnim eksponatima istorijskim značajem se pre svih izdvajaju insignije kralja Petra I Karađorđevića – šar, žezlo, kopča za plašt, krunidbeni plašt i jedina sačuvana srpska kruna, izlivena od gvozdene ručke topa vožda Karađorđa.

Na izložbi su premijerno predstavljene i idealne rekonstrukcije kruna i odeždi srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki, izrađenih u cilju osvežavanja kolektivnog sećanja na ovaj period srpske istorije. Tako posetioci imaju priliku da vide rekonstrukcije kruna cara Dušana, carice Jelene, kralja Milutina, kraljice Simonide, despota Stefana Lazarevića, despota Đurđa Brankovića i kraljice Jelene Anđel, kao i rekonstrukcije odeždi Mihaila I Vojisavljevića, odnosno Milutina i Dragutina iz perioda rane mladosti.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu