Mehanizam pristupa informacijama od javnog značaja predstavlja jedan od najznačajnijih načina kontrole rada organa vlasti, kojim se obezbeđuje njihov transparentan rad, bolje upravljanje, smanjenje korupcije i omogućava se efikasnija participacija građana u procesima donošenja odluka.
Međutim, uprkos donekle solidnom zakonodavnom okviru u ovoj oblasti, problemi u primeni zakona i dalje su primetni.
Uprkos činjenici da se ove godine navršava 20 godina od donošenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, primećen je trend netransparentnog i zatvorenog postupanja organja organa vlasti, direktno prouzrokovan nedostatkom političke volje da se ovo pitanje reši na odgovarajući način.
Ovo je posebno problematično jer sa netransparentnim postupanjem i nedovoljnom komunikacijom sa javnošću dolazi i do smanjenog poverenja građana u institucije i umanjuje se odgovornost nosilaca vlasti, a stvara se i plodno tle za potencijalne koruptivne aktivnosti.
I Evropska komisija je u svom godišnjem izveštaju za 2023. godinu istakla da je neophodno poboljšati transparentnost, kao i položaj novinara u Srbiji (imajući u vidu povećan broj SLAPP postupaka koji se pokreću u cilju ućutkivanja i zastrašivanja lica koja rade u odbrani javnog interesa).
Pojedine institucije uglavnom održavaju privid transparentnosti, tako što čine dostupnim neke od osnovnih podataka o radu poput kontakt podataka, informacije o nadležnosti i organizacionoj strukturi, imena državnih funkcionera i slično na svojim internet stranicama, ali javnost i dalje ostaje uskraćena za ključne informacije o njihovom radu poput godišnjih programa rada, izveštaje o radu, finansijske izveštaje i druga važna dokumenta na osnovu kojih se može utvrditi šta je to što je jedna institucija uradila (ili planirala da uradi) u tekućoj godini. Primera radi, podaci o javnim nabavkama takođe se retko mogu pronaći na sajtovima samih institucija, već se uglavnom nalaze na portalu javnih nabavki, za koji manji broj građana zna. Institucij retko objavljuju i dokumenta koja na strateški način treba da urede sukog interesa, mere protiv korupcije, te zaštitu uzbunjivača.
Partneri Srbija su i ove godine sproveli istraživanje otvorenosti institucija koje je obuhvatilo Vladu Republike Srbije, Vladu Autonomne pokrajine Vojvodine, 25 ministarstava, 31 organ uprave, Narodnu skupštinu i Skupštinu AP Vojvodine. Istraživanje je sprovedeno u okviru Regionalnog indeksa otvorenosti, koji zajednički sprovode Centar za demokratsku tranziciju iz Crne Gore, Metamorfosis fondacija iz Severne Makedonije, Udruženje građana Zašto ne? iz Bosne i Hercegovine i Partneri Srbija.
Iako je primećen pojedinačni napredak određenih institucija, taj napredak se može tumačiti isključivo kao posledica inicijative pojedinaca na rukovodećim pozicijama ili lica zaduženih za postupanje po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja i njihovoj volji da učine konkretne informacije dostupnim građanima.
U poređenju sa prethodnim istraživanjem za 2022. godinu, ustavovljeno je da ključni parametri uglavnom nisu unapređeni u znatnoj meri, a u nekim oblastima su i nazadovali.
Poredeći ovogodišnje rezultate sa prošlogodišnjim, bez obzira što je došlo do blagog povećenja otvorenosti u vidu od nekoliko procenata u odnosu na prethodnu godinu, i dalje ne postoji suštinski napredak ovih institucija kada je u pitanju otvorenost i transparentnost.
U Srbiji takođe i dalje ne postoje strateški dokumenti koji bi regulisali transparentnost i otvorenost institucija. U decembru 2023. godine usvojen je peti Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period od 2023-2027. godine[1] koji ima za cilj da unapredi transparentnost i podigne nivo odgovornosti javne uprave, međutim, do ovog trenutka još uvek nema informacija da li je njegova implementacija započeta.
Izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje su načinjene 2021. godine takođe nisu značajnije doprinele efikasnijem ostvarivanju ovog prava.
Trend kršenja Zakona o slobodnom pristupu informacija se nastavio i tokom 2024. godine - organi javne vlasti i dalje odbijaju da postupaju po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja građana i obavezujućim rešenjima Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, što se može videti i iz činjenice da četvrtina organa javne vlasti iz uzorka nisu dostavila svoje odgovore na zahteve organizacije Partneri Srbija. Ovo je posebno problematično, naročito imajući u vidu da je to njihova zakonska obaveza i da se radi o nekim od najznačajnijih institucija u našoj zemlji, koje bi svojim primerom trebalo da ukažu drugim institucijama na značaj poštovanja zakona koji reguliše ovu oblast. Takođe, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti više puta je u javnosti ukazivao na zloupotrebu ovog prava od strane pojedinih subjekata, što je rezultiralo i prekomernim podnošenjem žalbi ovoj instituciji i nedostatkom kapaciteta ovog organa da se sa istim izbori.
U pogledu otvorenosti institucija prema građanima, najbolje rezultate među vladama u regionu postigle su Vlada Severne Makedonije i Vijeće Ministara BiH. Nakon njih slede Vlada Crne Gore i Vlada Republike Srbije, Vlada FBiH, kao i Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine i Vlada Republike Srpske. Kada je u pitanju otvorenost ministarstava, najbolje rezultate u proseku ostvarila su ministarstva u Severnoj Makedoniji, slede ministarstva u Srbiji, potom u Crnoj Gori i na začelju u Bosni i Hercegovini. Organi uprave najotvoreniji su u Severnoj Makedoniji, a prate ih organi u Crnoj Gori, zatim Srbiji i Bosni i Hercegovini. U pogledu parlamenata, naotvorenija je Skupština Crne Gore, a sledi je Skupština Severne Makedonije. Potom su tu Narodna skupština Republike Srbije i Parlamentarna skupština BiH. Za BiH i Srbiju je karakteristično da parlamenti na državnom nivou ostvaruju bolje rezultate u poređenju sa parlamentima koji funkcionišu na nivou pokrajina i entiteta.
Na lošije stanje u oblasti pristupa informacijama direktno utiče politička nestabilnost i nedostaci u vladavini prava. To se potom odražava i na politike otvorenosti. Samim tim, i građani gube poverenje u rad institucija, a organi javne vlasti dodatno se zatvaraju prema građanima, organizacijama i medijima koje rade u odbrani javnog interesa.
Stoga, organi javne vlasti moraju uložiti dodatni napor da približe svoj rad građanima, kroz ažurnije internet stranice i blagovremene i precizne odgovore na zahteve za pristup informacijama. Takođe, institucije bi trebalo da aktivnije koriste svoje druge kanale komunikacije poput društvenih mreža i da prate razvoj digitalnih tehnologija, i na taj način blagovremeno obaveštavaju građane o aktivnostima koje sprovode i uslugama koje pružaju.
Nakon dvadeset godina primene ovog prava u Srbiji, krajnje je vreme da pristup informacijama od javnog značaja i adekvatno i transparentno postupanje u komunikaciji sa javnošću dobije svoju važnu ulogu u daljem razvoju demokratskih institucija naše zemlje. Samo kroz transparentno i otvoreno postupanje organa javne vlasti građani će povratiti svoje poverenje u rad institucija.
[1] Zaključak o usvajanju Akcionog plana dostupan je na sledećem linku: https://pravno-informacioni-sistem.rs/eli/rep/sgrs/vlada/zakljucak/2023/119/1