Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Evo zašto možemo uživati u domaćoj kafi bez brige

Domaća kafa - više od napitka
Srpska ekonomija

Domaća kafa… Kad izgovorimo ili pomislimo na te reči, kao da već možemo da osetimo prepoznatljivi miris i ukus koji nas asocira na buđenje, popodnevni predah ili one trenutke kada nam je preko potreban boost energije. Zato i ne čudi što se radi o jednom od najpopularnijih napitaka na svetu, a njeni benefiti na zdravlje su tema mnogih istraživanja širom planete. Umeren unos kvalitetne kafe - od tri do četiri šoljice dnevno, može doneti brojne koristi za zdravstveno stanje, uz uslov da se poštuju individualne granice i potrebe. Ukoliko je pijemo u propisanim količinama, više ne moramo da brinemo za čim da posegnemo kada nam je potrebno razbuđivanje, povećana koncentracija ili razmrdavanje.

Kofein, njen osnovni aktivni sastojak, glavni je saveznik organizma ukoliko se konzumira na pravi način. Ovaj prirodni stimulans je poznat po tome što povećava budnost, poboljšava pažnju i smanjuje umor. Takođe, pozitivno utiče na kognitivne funkcije, omogućavajući veću produktivnost i bolju radnu efikasnost što je od neprocenjive važnosti u svakodnevnom životu, bilo da se radi o poslu, učenju ili bilo kojoj aktivnosti koja zahteva koncentraciju.

Kada popijemo šoljicu kafe, kofein brzo počinje da deluje blokirajući centre koji opuštaju mozak i stvaraju osećaj umora. Ovaj proces nas čini budnijima, fokusiranijima i podiže našu energiju. Kofein, takođe, stimuliše oslobađanje dopamina i norepinefrina, koji poboljšavaju naše raspoloženje i mentalne funkcije.

Pored mentalnih, kafa može poboljšati i fizičke performanse. Kofein je prepoznat kao sastojak koji pojačava izdržljivost i performanse, a kako je domaća kafa jedina po svom sastavu 100% biljka i nema nikakve dodatne veštačke supstance, upravo zbog toga se preporučuje kao dodatak u režimima treninga i ishrane. Takođe, redovno uživanje u kafi ubrzava metabolizam, što je korisno za održavanje zdrave telesne težine.

Osim pomenutih benefita, kafa ima i značajnu hranljivu vrednost. Ona sadrži vitamine B2, B3 i B5, koji utiču na poboljšanje metaboličkih procesa, jačanje imunog sistema, održavanje organa za varenje, nervnog sistema, ali i kvaliteta kože, kose i noktiju. Takođe, bogata je mineralima poput magnezijuma – koji pospešuje zdravlje srca, poboljšava raspoloženje i pamćenje, i kalijuma - koji smanjenje rizika od moždanog udara, povišenog krvnog pritiska, anksioznosti. Sadrži i antioksidante iz grupe polifenola, koja pomaže suzbijanje upalnih procesa u organizmu. Ove nutritivne komponente dodatno doprinose njenim zdravstvenim benefitima, zato je opšte poznato da kafu često nazivaju tečnim zlatom jer predstavlja mnogo više od običnog napitka.

Domaća kafa je, dakle, na neki način i stil života. Osim toga što je naša saputnica tokom dana u svim dešavanjima i što nam pruža momente opuštanja, uživanja, odmora, ona je ujedno i prirodni pokretač energije, koncentracije i zdravlja, sa dugoročnim pozitivnim efektima na telo i um. Dovoljno je razloga zbog kojih treba da uživamo u svakom gutljaju, omiljenom mirisu i ukusu, u trenucima koje čuvamo samo za sebe ili onima koje delimo sa najdražima.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu