Dobro došli na web portal SRPSKA EKONOMIJA

Tehnološka čuda ispreka

Od hidroaviona do drona
Foto: Javno vlasništvo (Ikarus SM photo from L'Aéronautique January,1926)
Piše: Miroslav Lj. Cvijović

Vest da bi sa traka renomirane pančevačke fabrike uskoro trebalo da siđu prvi dronovi, koji će odmah biti upućeni u jedinice Vojske Srbije, najnovija je potvrda zavidne tradicije. Upravo na severu Srbije, pre jednog veka, domaća industrija stremila je ambicioznoj produkciji sredstava za rat u vazduhu.

Autor romana ,,Seobe’’, u svojstvu reportera sa lica mesta i lica jednog vremena, u Almanahu Jadranska straža za 1927. godinu ostavio je interesantno svedočanstvo o novosadskoj fabrici hidroplana Ikarus, koja je svojevremeno predstavljala veliko tehnološko čudo ispreka.

Traženi aparat

U unutrašnjem džepu sakoa naš slavni romansijer i pesnik (inače zaljubljenik u avijaciju) držao je i jedno prekaljeno novinarsko nalivpero, pa nije čudo što on uspešno barata vazduhoplovnim tehnikalijama koje su verovatno delovale gotovo mistično prosečnom čitaocu u državi čiji je dobar deo ,,građana’’ još uvek nosio opanke. U pomenutom almanaškom ,,direktnom prenosu’’ iz industrijski ustreptale epohe art dekoa, Miloš Crnjanski izveštava o nastojanjima Kraljevine SHS da od domaće industrije dobije odgovarajući prekomorski tip hidroplana za daleka izviđanja. Taj traženi ,,aparat’’ morao je biti snabdeven radio-stanicom, foto-aparatom i motorom od 400 do 450 konjskih snaga. Morao je dostizati brzinu preko 200 kilometara na sat, sa akcionim radijusom od 6 sati i ,,plafonom’’ leta do 6.500 metara visine.

Agilni M. Crnjanski, kao kakav onovremeni M. Lazanski, znalački uvodi čitaoca u vojne stvari. Prema njegovim rečima, po mandatu dobijenom od našeg ondašnjeg Ministarstva Vojske i Mornarice, fabrika Ikarus izradila je jedan takav tip letelice čije su mogućnosti, te davne 1927. godine, isprobane u rukavcu Dunava. U duhu ondašnjeg sveprisutnog SHS bratstva i jedinstva, na stranicama Almanaha Jadranska straža smenjuju se ćirilica i latinica tako lukavo i lepo da današnji ,,bigrafičan’’ prosečan srpski čitalac (naviknut da oba pisma čita simultano) tu azbučno- abecednu igru može i da ne primeti.

Opisujući karakteristike pomenute letelice, Crnjanski (u ćiriličnom fontu) iznosi podatak da je ona sposobna da dostigne brzinu letenja do 200 km na sat, brzinu penjanja od 5 hiljada metara za 25 minuta, brzinu ,,amerisaže’’ 70 do 80 km. To sve uz ,,pogonski materijal za 5·5 sati’’, ali i uz važnu napomenu da će se sa ,,uziđivanjem’’ jednog motora jače snage, performanse Ikarusovog hidroplana znatno unaprediti.
 

Ruže u januaru

U danas ,,dekonzerviranom’’ Miloševom tekstu, izvučenom iz dubokih prošlovekovnih stokova naše publicistike, naslućuju se nalozi onog međuratnog vremena koje je po svoj prilici pomalo slično sadašnjem u pogledu oslanjanja na vlastite proizvodne snage. Osvrćući se na stanje domaćeg ,,letećeg materijala’’ neposredno posle Velikog rata, Crnjanski konstatuje da je ono bilo prilično ,,očajno’’ i podseća da je u njegovom popravljanju ,,pomogla čisto domaća, naša poduzetnost i radinost’’.

Na tom poslu istakla se upravo novosadska fabrika Ikarus, pod vođstvom direktora Dimitrija Konjovića. Ona je našem pomorskom vazduhoplovstvu podarila domaći tip ,,školskog aparata’’. Taj domaći proizvod (ako se izuzme nekoliko francuskih aparata) bio je svojevremeno jedini tip hidroplana našeg vazduhoplovstva. Reč je o modelu ,,Šm.’’ čiji je pogonski materijal bio ograničen na 3 sata. Dostizao je brzinu letenja do 150 kilometara na sat i brzinu pri amerisaži (pri sletanju na vodu) 45 km/s.

Čitaocu iz velikog južnoslovenskog kraljevstva nije bila potrebna posebna uvertira da bi se ,,mesto radnje’’ naglo izmestilo iz panonskog okruženja novosadske fabrike u mediteranski ambijent prostrane domovine. Stoga ne bi predstavljalo zbunjujuću digresiju ako bi se (odjednom) reklo da će hidroplansko odeljenje našeg vazduhoplovstva na Jadranu, još te 1927. godine, započeti ,,nov odsek svoga razvitka, pun i snažan’’, kako tvrdi Crnjanski. On dodaje da ,,to svedoči, pre svega, poseta Nj. V. Kralja koji je od rata prvi put opet leteo, tu, nad morem Nemanjića’’.

Očekujući nagovešteni razvitak, pisac ukazuje na dotadašnje veoma skromne moći domaćih krila. Naime, na bokeljskoj obali postojala je samo baza hidroplana u Đenovićima, a na severnom delu naše obale još samo jedna omanja stanica kod Trogira, koja je tada bila tek u fazi formiranja. Crnjanski, naravno, ne bi ostao do kraja svoj da se, usred tog vazduhoplovnog raporta, nije zatekla i jedna poetska diverzija. U istom tekstu, u Almanahu Jadranska straža, on ne uspeva da odoli lepoti neba nad Đenovićima i nad ostatkom Boke, pod onim ,,modrim Lovćenom, bijenim bezbrojnim munjama’’.

Uz pedantno inventarisane hangare, piste za spuštanje hidroplana na kolicima u vodu, radionice i zgrade meteorološke stanice, uzgred su popisani i neki bokori ruža ,,koje i u januaru cvate’’.

Ostali naslovi

Kako je sistem elektronskog fakturisanja od pomoći računovođama
Srpska ekonomija
Sistem elektronskih faktura funkcioniše već dve i po godine i od samog njegovog uvođenja u javni i privatni sektor Republike Srbije došlo je do mnogih promena, unapređenja i razvoja funkcionalnosti. Sa Nenadom Orlovićem iz knjigovodstvene agencije Interconto razgovarali smo o tome koliko je elektronsko fakturisanje unapredilo sistem poslovanja
Život pretočen u legendu
Piše: Dragana Bokan
Od momenta kada se začela ideja o nastanku knjige „Ljuba Vračarević- Život pretočen u legendu“, autora Nenada Simića, prošlo je deset godina od smrti, ovog majstora borilačkih veština. „Njegov uticaj je bio jezgrovit i snažan na nacionalnom i internacionalnom nivou, pa je i to jedan od osnovnih motiva za pisanje ove knjige", kaže Simić
Novi predmeti u Istorijskom muzeju Srbije
Srpska ekonomija
Izložba „Čekajući stalnu postavku” u Istorijskom muzeju Srbije obogaćena je novim značajnim predmetima – rekonstrukcijama skiptara kralja Milutina i kraljice Simonide, i rekonstrukcijom odežde kraljice Simonide, koje su urađene u konsultacijama sa relevantnim stručnjacima
Kako e-fakture utiču na knjigovodstvo
Srpska ekonomija
Posle više od dve godine rada e-Faktura (SEF), došlo je do značajnih promena u načinu funkcionisanja knjigovodstvenih i poslovnih procesa. Automatizacija, efikasnost i smanjenje grešaka deo su benefita koje je ovaj sistem doneo pravnim subkektima. Koji su izazovi prilagođavanja, a koje prednosti koje donosi e-fakturisanje, pitali smo knjigovođu Milana Trbojevića
Koje osobine treba da ima dobar mentor i kako da ga prepoznate?
Srpska ekonomija
Obrazovanje je nužan i bitan preduslov za pravljenje prvih poslovnih koraka, ali tek uz dobrog vodiča na tom putu mlada osoba ima mogućnost da ostvari svoj pun potencijal. Kvalitetan i temeljan mentorski rad je ono što vrhunske kompanije svrstava među najpoželjnije poslodavce
Srbija među liderima u digitalnim rešenjima poreskog sistema
Srpska ekonomija
Digitalizacija poreskog sistema u Srbiji donosi mnogobrojne prednosti u komunikaciji između poreskih obveznika i državnih organa. Taj proces sa sobom nosi određene izazove, a Srbija je postala pionir u automatizaciji poreskih prijava, u poređenju sa zemljama Evropske unije
Saznajte kako solarna energija štedi novac i energiju
Srpska ekonomija
​​​​​​​Porodična solarna elektrana, ukoliko je napravljena u skladu sa potrošnjom domaćinstva može smanjiti račune za struju i do 70%, pokazuju podaci studije slučaja domaćinstva u Vojvodini, koju je objavio Centar za unapređenje životne sredine
Pet veština koje su mladima potrebne na tržištu rada
Srpska ekonomija
Ulazak na tržište rada često predstavlja izazov za mlade ljude. U današnjem poslovnom okruženju, koje se neprekidno menja i razvija, uspeh više ne zavisi samo od formalnog obrazovanja. Veštine koje mladi stiču kroz akademske studije i prakse postaju presudne za njihovu sposobnost da se istaknu i uspešno integrišu u tržište rada
Kako zadržati talente
Srpska ekonomija
Stavovi o generaciji Z na tržištu rada su podeljeni – neki ih vide kao izazovne, dok drugi prepoznaju njihov potencijal. Bez obzira na mišljenja, jasno je da ova generacija unosi nove zahteve i dinamiku u radno okruženje. Poznati po svojoj saradljivosti, pragmatičnosti i snalažljivosti, pripadnici generacije Z ubrzano postaju ključni deo radne snage, sa projekcijama da će uskoro činiti 30% zaposlenih
Centar za obuku pilota
Srpska ekonomija
Pre tačno jednog veka, 22. septembra 1924. godine, počela je nastava u Državnoj srednjoj tehničkoj školi u Beogradu. Vazduhoplovna akademija kao Nacionalni vazduhoplovni trening centar u svom sastavu ima srednju stručnu vazduhoplovnu školu, visoku školu strukovnih studija i eksternu nastavnu bazu u Vršcu