Letnjikovac kneza Miloša u Topčideru

Bilo je to davno, pre skoro dva veka, na dalekoj periferiji grada Beograda. Knez Miloš Obrenović započeo je gradnju svog konaka u Topčideru, jednog od nekoliko njegovih značajnih graditeljskih poduhvata. Za kopanje temelja i odnošenje građevinskog šuta knez je odredio kuluk, besplatan prisilan rad lokalnom stanoviništvu. Konak su gradili Janja Mihailović i Nikola Đorđević, dvojica u tadašnje vreme veoma cenjenih arhitekata.

Hadži Nikola Živković je bio binaemin kneza Miloša odnosno nadzornik gradnje. On je bio zadužen da vodi knjige, nabavlja materijal, a pre svega ga je interesovalo da sredstva koja su uložena ne pređu meru koju je propisao knez Miloš. Tako teče priča istoričara i kustosa Istorijskog muzeja Srbije Borisa Markovića koji posetioce konaka vodi kroz Srbiju od 1804. do 1903. godine. Politička istorija Srbije u XIX veku, ali i život Srba u Osmanlijskom carstvu čine novu stalnu postavku u Konaku kneza Miloša.

Strategija i legenda

U ovoj istorijskoj šetnji želimo prvo da saznamo zašto je konak građen baš u Topčideru, od kog je materijala sačinjen i kojim građevinskim stilom. Boris Marković kaže da je konak bio Miloševa letnja rezidencija, a koliko mu je značio govori i to da je u njemu proveo svoje poslednje dane.

- Imajmo na umu da je to vreme u kome su se turski topovi još nalazili na Beogradskoj tvrđavi. Knez Miloš ne želi da bude preblizu Beogradu zbog sopstvene bezbednosti, ali s druge strane želi da stavi do znanja Turcima da jednoga dana želi da zauzme Beograd. Zato mora biti i dovoljno blizu, ali i dovoljno daleko. U gradnji konaka na tom mestu ima i neke strateške simboike. Ako uzmete u obzir da se nalazimo blizu reke Save, knez bi, ako bi ovde držao stražare , upisne pandure, kako su se zvali, onda bi oni u slučaju opasnosti od osmanskih seimena vrlo lako mogli da im prepreče put ka Šapcu i Bosni. Ako bi se popeli uz sadašnju Drajzerovu ulicu bio bi im preprečen put prema Šumadiji.

Postoji i legenda prema kojoj je na ovom mestu knezu Milošu pošteđen život u Prvom srpskom ustanku.

- Pri opsadi Beograda u Prvom srpskom ustanku ovde se nalazio jedan od opsadničkih logora. Karađorđe je Milošu izdao određena naređenja koja je on izvršio, ali sporo. Zato je Karađorđe naredio da Miloš bude ubijen. Genealno Karađorđe je bio prek čovek i vrlo je lako potezao obarač. Posle izvesnog vremena bi se ohladio i to se desilo i ovom prilikom. Miloš mu nije bio u vidokrugu tokom oslobađanja Beograda, tako da kada se sve rešilo Karađorđe je Milošu poštedeo život.

Knez Miloš se zakleo da će na ovom mestu pre svega, podići crkvu kao deo dvorskog kompleksa. To je današnja crkva Svetih apostola Petra i Pavla. Zatim diže i konak,a bilo je tu i drugih pomoćnih objekata. Na mestu današnjeg restorana u Topčideru nekada su se nalazile štale.

Orijentalni stil i evropski klasicizam

Konak je građen od opeke i tvrdog kamena iz kamenoloma u Leštanima i Višnjici. Ima i malo mermernih delova koji se nalaze na samom ulasku u konak.

- U osnovi konaka je opeka i bondručna drvena konstrukcija. Ovde je opeka prekrivena fasadom. Da bi se izgradila jedna ovakva građevina bilo je neophodno odrediti kuluk, jer naravno da nije bilo moguće nabaviti radnu snagu koja bi bila dovoljno dobro plaćena da, na primer iskopa temelje i to na vodoplovnom području. Arhitekte Janja Mihailović i Nikola Đorđević pripadali su esnafima koji su postojali pre svega u južnim krajevima Balkana, konkretno u današanjoj Severnoj Makedoniji. Ti esnafi zvali su se taife. Graditelji koji su koristili isključivo drvo zvali su se dunđeri, a neimari su gradili od tvrdog materijala - kamena i opeke. Arhitekte i ostale je nadgledao hadži Nikola Živković.

je kao I drugi Miloševi dvorovi građen u orijentalnom stilu. Knez Miloš se ugledao na modele turskog plemstva. Kada su mu sekretari postali nešto evropeizovaniji, poput Dimitrija Davidovića oni su od kneza Miloša zahtevali da s vremena na vreme pokaže i određenu volju ka tome da modernizuje i evropeizuje svoja politilčka, kao i bazična kulturna ubeđenja. To se, kaže Boris Marković i oseća u određenoj meri na ovom konaku. Kustos objašnjava da se u pašinskim kućama nalaze divanhane, sobe za razgovore i one su svuda polukružnog oblika.

- Ta orijentalna kultura i arhitektura težila je oblim oblicima, dok u konaku, imamo divanhane pravougaonog oblika što govori o određenim uticajima evropskog klasicizma. Knez Miloš je najčešće boravio u divanhani. Ona je građena 1831. i autentična je. Prostorija se grejala mangalom u kojem se nalazio žar, a goste je čekala kafa koja je ostajala topla zahvaljujući mangalu. Na tavanici divanhane prikazan je njegov život, u određenoj meri to se vidi na delu između tavanice i zidova. Tu su neki heralgički motivi, a ima i filozofskih, eshatoloških motiva - sunce koje se nalazi u centru kosmosa od kojeg se sve dalje odvaja. Otprilike univezrum na način koji doživaljavaju islamski mislioci pod uticajem evropskog racionalizma. I njegova šarena soba, soba u kojoj je preminuo takođe je autentično oslikana. Ta vrsta umetnosti zove se turski barok. Opet je u pitanju evropska umetnost koja je orijentalizovana.

Međutim, svemu tome knez Miloš je samo donekle pridavao važnost. Intersovalo ga je da osmanskoj eliti pokaže da im je ravan u bogatstvu,moći i u politilčkom uticaju. To mu je stvarno i uspevalo, kako sa izgradnjom konaka u Topčideru, tako i sa podizanjem Konaka kneginje Ljubice, pre toga starog Gospodarskog konaka na mestu današnje Parijaršije, kao i gradnjom konaka preko puta Vaznesenjske crkve u Beogradu koji je napravljen u drugoj polovini tridesetih godina XIX veka pod velikim evropskim uticajem.

Otvaranje konaka

Posle Miloševe smrti knez Mihailo hteo je od konaka da napravi Memorijalni topos - mesto na kojem se gaji sećanje na osnivača dinastije Obrenović.

- Knez Mihailo je dolazio na ovo mesto svakog 26.septembra na dan miloševe smrti zajedno sa beogradskim mitropolitom, provodio je određeno vreme na liturgiji u crkvi i onda bi dolazio u konak gde je bio u šarenoj sobi u kojoj je Miloš umro. Na taj način je ovo mesto očuvalo duh povezan sa Miloševim likom i delom. Knez Mihajlo je u konaku kratko boravio pre nego što je otišao u šetnju po Košutnjaku gde je ubijen 1868. godine.

Od Majskog prevrata 1903. godine kada je došlo do pada dinastije Obrenović menja se i život Topčidera. Konak postaje Muzej lova i šumarstva čime je potpuno izgubio bilo kakvu vezu sa porodicom Obrenović.

- Muzej lova i šumatstva ostaje dugo, da bi posle promene vlasti i uvođenja komunističke diktature konak jedno vreme nestao sa mape turističkih atrakcija Beograda. Pedesetih godina pojavio se pod nazivom Muzej Prvog srpskog ustanka, a šezdesetih godina bio je pripojen Istorijskom muzeju Srbije.

Konak kneza Miloša bio je zatvoren u decembru 2017. godine zbog rekonstrukcije. Najveći problem je bilo zastarelo grejanje.To je rešeno povezivanjem sa grejnim sistemom kasarne Vojske Srbije. Boris Marković kaže da je to iskorišćeno da se urade i neke druge popravke. Zamenjeni su parketi, urađena je fasada, potpuno su obnovljene električne instalacije čime je znato poboljšana rasveta u konaku. Bila je u planu i stalna postavka, ali se desila pandemija. Otvaranje konaka i nove stalne postavke odloženo je i umesto prošle to kultuno-istorijsko zdanje nastavilo je da živi u junu ove godine.